Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

55

уређења, онда се с неким особитим задовољством наглашује: да овај нацрт устава даје широке самоуправе; a да та ствар буде што лепша, на чело надлежности тих области метнуте су обласне финансије. И када, господо, ко то чита, рекао би: шта хофете више, кад се тим областима дају и обласне финансије. A из чега се састоје те финансије? Каква су та финансијска средства? Одакле ће области црпети та средства своја? (Д р JI. Маркошћ: To се предвиђа у закону о уређењу области! (Главно je: хоће ли те области ударати на народ нове терете, или ће добити нешто од досадањих покрајииских прихода. To je требало рећи или у овом нацрту устава, или у образложењу. (Глас: Ви хоћете самоуправу без терета!) Народ je и онако преоптерећен досадањим даћама. Досадање даће су no десеторостручене. Народу je доста већ с тим даћама. Занаглија код нас плаћа у форми првобитног пореза, у форми разних намета и обртног пореза до 35% од своје зараде, и ти су људн довољно већ оптере■ћени. Они неће такву самоуправу, која ће им донети нове терете. (Д-р Т. Томљенотзаћ: A no уставу господина Протића области плаћају све чиновнике, и то и најсиромашније области.) Ja то замера« и уставу г. Протифа. (Глас : Ви хоћете самоуправу, a да држава све плаћа.) Хоћемо да се од садашњих прихода да нешто и областима, јер држава je доста веТ заграбила у џепове -малих порезовника, a није ништа оставила за самоуправне јединице. Кад ca.vi читао ове одредбе у нацрту устава о коттетенцији тих будућих области, како их владин нацрт хоће да организује, сетио сам се котарских вијећа, које je Аустрија завела у Босни у тзв. уставу од 1910. године. Jace нисам потрудио да сравњујем ове компетенције, али морам отворено pehu, да je Aioj први утисак био: да су врло сличне. И та котарска вијећа, са својим самоуправама, међу којима су биле и финансије, наравно у облику намета на постојеће пореске терете, нису се готово ни састајзла, нити су што дооро учинила. Тзко he, господо, бити и са овим широким самоуправама, које ви дајете народу. Било je, господо, овде говора и о разним менталитеттша, али о једном менталитету није се говорило. Није се говорило о менталитету једног дела нашег народа, или боље pefai о припадницима једне конфесије, нарочито код нас у Босни и Херцеговини, који мисле да искључива власт о овој земљи, у овој држави, припада само њима. Ja, господо, неТу овде да валl дуго разлажем о томе, ja ћу салго да се позовел\ на једну биљешку у једном од озбиљних београдских листова, од листова који хоће барем да се броје у озбиљне. У једној вести која говори о попуњавању председничког Аlеста земаљске владе у Сарајеву, у једној депеши београдске „Политике", коју je приАУила из Сарајева, доноси HAiena разних кандидата за председничко место. Мефу осталрЈма спомиње се.наш бивши посланички друг Карамехмедовић, један човек, који и no својој спреми .и no својој прошлости, na чак ако хоћете. и no националцом убефењу, јер je no националноА! убефењу Србин, имао би. право да на то ААесто дофе. И „Политика" додаје овој вести: „Само се no себи разуме да на ово место не л\оже доћи муслИман.“ (Један глас: A шта пише Ваша ~Правда“?) Сигурно да никада није- што тако написала. Крај таквог Аlенталитета, крај таквог расположења, нал;а, господо, ашло помаже одредба у чланку 19., која вели да су сва звања у cbhai струкама државне службе подједнако доступна no законским погодбалlа свима држављанима. Па, господо, ако велите да то

што „Политика" пише није тачно, зашто ни на једном истакнутом месту босанске владе није био до сада ни један муслиман? (■Министар за Конституанту: Јесмо ли пристали да Ви будете министар унутрашњих дела у Босни?) Када? (Министар за Конституанту: Када смо правили владу господина Стојзна Протића). 0 томе иије ми ништа познато. Оставимо садашљи моменат, али било је момената када смо ја и д-р Храсница помагали владу (Председник: Мислим, да је и сада помажете). 0 томе ■ћемо доцније говорити. Било је момената када смо ја и господин Храсница помагали владу, то су била' прилично дуга раздобља и никада, господо, није дошао ни на једно истаќнуто место у босанску владу ни један муслиман. Ја сам био повереник само у првој Народној Влади и од уједињења, од 1. јануара 1919. када сам ту дужност напустио па све до данас, ни на једно место није позван ни један муслиман. Било је представника свих група, али ни на једно истакнуто место није дошао ни један муслиман. Чак и оно мало чиновника босанских што их има у босанској служби сви су бачени на које каква споредна места где апсолутно немају никаква утицаја на управне финансије државне. (д-р Шећеров : Из Босне је Ваших' било више министара него православних.) Био je од Ваших г. д-р. Круљ (д-р Шећеров: Само он, а ваших је било неколико). Само двојица врло кратко вријеме. Прелазећи, господо, на остале одредбе овога Устава, хтео бих само да истакнем, да je већ у једноме делу овај нацрт Устава доживео пропаст. То је онај део који говори о Народном Представништву, о дводомном систему. Изгледа да je он веТ пао у воду. Дај Боже да и оне друге одредбе које су сада камен спотицања и смутњи између оних група које хоће искрено јединство државе, које xofee искрено јаку државу, да и тај камен смутњи и спотицања доживи исти судбину. Овде је више пута, господо, пала реч „споразум 11 и господин Председник нашега одбора је рекао у своме говору да се нисмо ујединили да једни друге потчињавамо; ако то стоји, господо, онда треба да тражимо пута и начина како he сви они о којима сте и Ви сигурно осведочени, да искрено и са пуно љубави хоће ову државу, хоће да ова држава буде јака, да буде сређена, сарафују код доношења овога Устава. Господо, не.мојте да се надгласавамо; немојте да се мајоризирамо. И ви сами увиђате, да је оно што сте уврстили у Пословник о квалифицираној већини, нетачно. Јер о овоме нацрту Устава тражи се, да за промену Устава гласа 2 / 3 свих посланика. Ви сами знате, да оно није квалифицирана већива, како је ви називате. По ономе тумачењу, како смо чули у Скупштини са позване стране, могла би се сматрати квалифицираном већином и већина од 95 посланика. Ја само крзј тога питам: шта је са оних 324 посланика? Јесу ли они квалифицирана мањина? Овде нам је тумачено да је крај кворума од 140 посланика квалифицирана већина 95 (Министар за Конституанту Марко Трифковић: Кворумска квалифицирана већина. To je велика разлика.) Али, господо, сви сте ви сами осведочени, да ваше тумачење о квалифицираној већини није тачно. Најбољи је зато доказ овај нацрт Устава, који тражи за измену устава 2 /з °Д укупног броја посланика. (Један глас: To je за мењање). Ако, господо, хоћете да не потчитљујете, да не намећете своју вољу другима онда, дозволите, да се овај Устав може онако мењати како је и донесен, и ако тако будете поступили, онда -ћете доказати да искрено мислите о речима које je овде г. рекао.