Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

VI. седница 9 фебруара 1921. године

Предсбдник: Има реч г. Д-р Лаза Марковић. д-р Лазар Марковић: Господо, у овој досадашњој дебати чуло се много и лепих и разложених говора u добра 'већина говора обележена је политичким моментима; мало се говорило о конкретном предлогу Устава, а више се обележавало посебно становиште појединих група. Ja нећу да идем тиШ путем и бићу слободан да се у своме говору више задржим на оним конкретним и ако сувопарним питањима која нас деле, али која, по моме дубоком уверењу, ако се проуче, ипак могу да добију једну солуцију, која задовољити велики део нашега народа. Господо, не треба губити из вида, нарочито ми, правници, никад не губимо из вида да је право саставни део живота, па, према томе, и Устав једне државе не може да буде нешто, што би одскакало од реалних чињеница, што се не би врло блиско подударило са стварним приликама. (Настас Петровић: Тачно!) Према томе кад је 1918. г. 1. децембра, онако свечано прокламовано уједињење нашега народа и кад су обележене основе тога уједињења, самим тим положен је и темељ нашег Устава. Ми, господо, могли би смо, ако би народ то хтео, да тај темељ срушимо, али да га срушимо другим једним путем а не овако правнил! резоновањем и цепидлачењем, 1918. год. 1. децембра, на првом месту расправљен је један спор, да наша држава треба да буде једна сложена или једна проста јединствена држава. 1. децембра то -је питање решено за цео наш народ. (Д-р Сима Марковић: Ko je то решио?) Решили су га они, који су у оном моменту имали овлаиЉења да га реше. (Д-р Сима МарковиК: Од кога овлашћење?) Од народа, господине. Господо, данас колико ја знам има свега једна група, а то је хрватска сељачка странка, која не признаје тако извршено уједињење, која не признаје тако створену државу и која фактично обележава, шта она тражи, и како она жели, да се, како то каже програм те странке и њихови закључци, да се хрватски народ политички организује. Господо, моје је лично уверење, да се таквим једним програмом, са странком, која то тражи, ми не можемо постиКи никакав споразум. Према томе, кад се сад овде истиче жеља за споразум, за споразумно доношење Устава, та жеља може потицати само од оних, који признају политичко уједињење нашега народа у једну државу. Они, који не признају то, и који траже друго нешто, ми с њима нити треба да се споразумевамо, нити се можемо споразумети све дотле, докле они своје погледе не промене. Господо, у том питању, да ли ће наша држава бити једна проста, јединствена држава, или Ке ипак бити сложена, у томе питању било је и раније разлике, али данас на тој једној платформи заједничкој ми који смо створили ову заједничку државу, морамо од тога да пођемо, да тражимо најбољу државну организацију за такву једну јединствену државу. Кад је г. Протиќ као надлежни министар видео, како се ништа није радило на конкретном решењу Уставног питања, и кад је еам предузео а он за то има једини заслуга кад је дакле, велим, предузео, да се тај посао припреми и што боље сврши онда је г. Протић (Д-р Ј. Шимрак: Па сте ви тај његов рад одбацили). Ja ћу већ на то г. Шимраку. Онда је г. Протић као тумач жеља оних политичких странака које су биле заступљене у том кабинету, он је почео радити на припреми нацрта Устава за једну једину Краљевину. (Д-р Сима Марковић: Не Краљевину него државу). Краљевину, господине МарковиКу. (Д-р Сима MapKOßnii: У Уставу г. Стојана

Протића, нигде не пише Краљевина). Пише, пише, Краљевина. Кад je господин Протић сазвао уставну комисију, онда je он тој комисији дао извесне инструкције, опет у сагласности са политичким погледима оних странака, које су биле на влади. И онда je требало решити питање, којим путем да notje наша млада држава у решењу уставнога питања. Ми, господо, нисмо имали много да бирамо. Наша народна држава са народном динасгијом природно требала je да остане монархија, и ми смо имали да бирамо монархиске установе. Али примајући монархију, ми смо хтели, a мислим, да и све те групе стоје на истом гледишту, да та монархија буде строго уставна и парламентарна. Пример, који je служио и г. Протићу и доцнијим нацртима, то je био белгијски устав, то je било енглеско неписано уставно и парламентарно право и најзад то je био српски устав од 1903. године. Ми, господо, нисмо могли да се решимо за једну новину, коју предлажу лредставници комунистичке странке: да узмемо за пример устав совјетске федеративне републике,.а то нисмо учинили, господо, зато, поред других разлога, што смо дубоко уверени, да се тај устав совјетске републике не примењује ни у Русији, те према томе он нам није могао бити ни као неки помоћни материјал, да из њега изведемо коју добру идеју. (д-р Сима Марковић: Банкократи не могу ништа HaiiH у совјетском уставу, што би могли применити !) Кад сам већ код тога, да само укратко кажем, да баш та идеја совјетских комитета и совјетског уређења државе није од почетка бољшевичког порекла. Некад су бољшевици пре овога рата тражили Уставотворну Скупштину изабрану на темељу општег једнаког и непосреднога и тајног права гласа, јер су веровали, да ne таква Уставотворна Скупштина дати њима пуну власт. Господо, кад je у Русији 1917. гопине изабрана та Уставотворна Скупштина која није хтела да иде оним. правцем који су предлагали бољшевици, онда су, као што знате, бољшевици ту скупштину растерали и прибегли другом систему, систему совјета. (Д-р Сима Марковић: Он je већ био постојао.) Ja имам да ќонстатујем једну ствар, и господа комунисти то не могу порећи, јер je то написао њихов друг Зиновјем, у биографији Лењиновој, да je Лењин изјавио, кад му je пропао први покушај за државним ударом, да обори и Уставотворну Скупштину и Владу, и кад га ни совјети нису добро подржали, он je казао: „Ако ни совјети неће да иду овим путем, ми морамо тражити начина да нафемо нешто треће." (Д-р Сима Марковић: Ни то није тачно.) Ja вам стојим на расположењу да вам то докажем. Што се, господо, тиче жеља и напомена које су пале нарочито од стране земљорадничке странке, да би у Устав требало унети и извесне принципе, бар ja тако то разумем, која решавају економскосоцијална питања. Господо, ja сам дубоко уверен да нема, не само овде међу нама него ниједног члана Уставотворне Скупштине који не жели нашој младој држави велики економски напредак и велику социјалну правду. Али, господо, будимо мало искрени na се запитајмо да ли. се ма каквим одредбама Устава могу да решавају данас врло тешка и врло заплетена социјална и економска питања, нарочито данас кад je све у врењу и кад оне разне солуције које се предлажу од представника појединих редова могу -да задовоље можда посебне интересе тога реда али не стоје у складу са једним вишим принципом, са принципом друштвене солидарности. (Добацивање: Како се схвата солидарност).