Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

14 господо, од једног устава модерне демократије тражи се да он не спречава економски и социјални развитак да он не буде баријера никаквој ни најслободоумнијсј тежњи, ако те тежње добију реалне подлоге и што савршенији израз. Господо, има ли и једне одредбе у нацрту Устава владе г. постоји ли иједна одредба која стоји на путу решења социјалних и економских питања у најслободоумнијем правцу и то тако, како би се цео народ задовољио. Ја, господо, допустите да кажем, и ако сам активно сарафивао на изради овога пројекта, нисам могао да нафем и незнам ни сада да и.ма и која је то одредба у Уставу. (Филип Филиповић: А зашто сте сачували приватну својину у нацрту Устава) Господине Филиповићу приватна својина, ја сам то тако предавао и на Универзитету, јесте један социјални феномен и он се мења по обиму и садржини према приликама времена. И, господо, ми не можемо Уставом приватну својину да регулишемо али ми смо унели у пројект Устава, да се садржина и обим приватне својине одређују законима и тиме смо ми отворили широка врата реформама које редовни парламенат може да изводи јер му Устав не стоји на путу него напротив омогућава. Господо, да пређел! сада на правна питања. Да констатујем ту једну ствар коју је споменуо узгред г. Сима Марковић а која се често понавља и служи као неки аргумент. Та ствар тиче се постанка наше државе и њеног правног или фактичког карактера. Г. Марковић je рекао и у томе се слажу апсолутно сви правници, то и студент права мора да зна, да држава постаје увек фактичким путем јер акт стварања државе је фактичан, изузев врло ретке случајеве кад се сгвара конференција на основу једног уговора између Beli формираних држава али и у том случају чим се оствари уједињење тај акт је извршио своју улогу; он је једна чињеница правна али нема више никаквог правног дејства јер у том моменту ступа у акцију правни механизам ново створене државе. Г. д-р Сима Марковић употребио je то а и други политичари употребљују ту чињеницу да кажу како наша држава, ова што постоји сведок не буде донет Устав, како је она једно чистб фактична државна заједница. Г. д-р Сима Марковић спомиње то, а ја знам, да то спомиње и један правни ауторитет наш, г. Слободан Јовановик Истина је, да је г. Слободан Јовановић у једном чланку у „Архиву" изрекао ту мисао. Господо, ма колико да ја поштујем г. Слободана Јовановића, који је био и мој учитељ, ипак допустићете и ви, да г. Јовановић није непогрешив. Мени се чини, и ја сам то једном написао под својим потписом, чини ми се велим, да je г. Јовановић писао тај чланак под утиском неких нарочитих идеја, него на основу принципа државног права. Јер господо, ja нећу даље да идеи, пошто г. Јовановић није ту, само хоћу да кажем једну реч, а ја сам то написао и поново ћу о томе писати и под својим потписом. Ниједан уџбених државно-правни, ни један писац државно-правни, не прави разлику између фактичне и правне државе. Нема господо, фактичне државе. За појам државе траже се три елемента: територија, народ и организована власт. Чим постоји то троје, ви имате државу и држава има један правни поредак. Она може бити апсолутистичка, олигархијска, може бити демократска, али је увек држава. А чисто фактичне државе без правнога карактера нема. То је једна велика заблуда, у коју је пао г. Јовановић и ту заблуду може да искористе Стенографске белешке

сви они, који можда не желе да ова држава остане оваква, каква је. Јер господо, ако би ми примили ту теорију, да наша држава није готова, да је она у фактичком стању и ако бисмо примили теорију, коју је заступао г. Шимрак, да се ми имамо погађати као племена, онда би изашло из тога, ако се не погодимо да нема . државе. И онда би господо, нама, који би на основу ауторитета власти узели државу у заштиту, да је сачувамо, ти људи могли казати, ви вршите насиље, јер државе нема. Ми господо, нећемо то допустити, нити можемо примити то схватање. Ова држава постоји и ко год хоће да je обори, ми ћемо je од тога бранити. (Добацивања од стране комуниста: И од народа?) Да, и од народа, од мањине народа. Господо, о питању уређења наше државе, унутрашњег уређења државе, у том питању ту треба ми да се споразумемо. То је и по мом дубоком уверењу врло тешко питање. Нико не може претендовати да је оно решење, које он предлаже нзјбоље. Ту je потребно, ако сви истински хоћемо, да ова наша заједничка ослобофена уједињена држава буде у истини срећна и задовољна, да ми треба да се добро удубимо у питање унутрашњег урефења и да нафемо правац и онај систем, који је за цео наш народ најбољи. Господо, ту има два гледишта и ја та два гледишта и та два правца опажам од 1916. године. Једни желе у нашој држави одрефено унутрашње уређење с обзиром на неке нарочите политичке тенденције и политичке захтеве, које неки пут отворено кажу, а неки пут и прећуте, а други у питању унутрашњег урефења остављају на страну политичке тенденције, политичке сврхе и сматрају, да се питање унутарњег урефења, које је питање целисходности и доброте унутрашње управе, има да реши без обзира на ма какав политички моменат. Е, господо, ако се стане на гледиште да се унутарњим урефењем треба да постигне један политички резултат, један политички циљ, онда је споразумевање много теже. Ако пак то питање управе не буде компликовано политичким разлозима и политичким идејама и ако се питање унутрашњег урефења посматра без везеса таквим политичким. разлозима. и ако се узме у обзир искључиво онај мо?ленат, који је споменуо г. Спахо, ја морам да признам, да кад смо ми као чланови Уставне комисије у Сарајеву вршили анкету и разговарали са г. Спахом, онда је био и он за ово, да се питање унутрашње управе реши слободно без везе са политичким погледима, појединих партија и независно од политичких прохтева појединих група и. стао је на ово гледиште, које ja хоћу да браним, да се то питање има тако решити, како је за народ најбоље, да управа буде добра и да народ буде задовољан,. да народ добије од управе оно, што управа може да да. (Настас Петровић: Како то може бити?) Може да буде. Ја сам мислио на нарочите политичке погледе и кад ме господин Петровић позива, да му кажем ja ћу то и јасније да кажем. Господо, замера се и ја то читам сваког дана у хрватским новинама, нарочито у Обзору како извесне групе, ту се мисли и на радикалну странку, желе такову унутрашњу државну организацију, при којој Хрвати, а додаје се и Словенци, не би имали иста права као и Срби. То је једна замерка, која се стално провлачи и онда се оспе паљба на централизам како је централизам тај, који Хрватима даје мање права, a Србима даје више права. И то се тако аутоматски понавља. Ја сам се нарочито јавио за реч после г. Шимрака и г. Спаха знајући, да је и ■8