Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XX. sednica 26. februara 1921. godine.

127

štine. Ukaz o raspuštanju Narodne Skupštine premapotpisuju svi ministri«. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: Gospodo, ja gledam sasvim praktično na ovaj član. Kralju se daje pravo da raspusti Narodnu Skupštinu i u ukazu mora biti označeno i vreme za nove izlbbre. Raspuštanje Narodne Skupštine znači, da može izazvati neka potreba. Ta potreba može da se desi u ovome, da se izmedju Vladaoca i Narodne Skupštine došlo do izvesnih nesuglasica po nekom pitanju. Ja priznajem, da se može na jedinom spornom pitanju dopustiti Kralju ili Vladi da izvrši raspuštanje skupštine, jer je sasvim logično, da je jedna skupština posle dve ili tri godine rada ne samo mogla prestati biti predstavnik i pravi izraz raspoloženja, koje vlada kod naroda o jednom pitanju, koje je iskrslo, nego često puta može da se desi, da još odmah od početka na jednom pokrenutom pitanju skupština zauzme prema njemu jedno držanje, koje inače većina naroda ne bi zauzela- Vlada odnosno kako se ovde kaže Kralj, može pravdati jedno raspuštanje Skupštine. Ali čim se to raspuštanje Skupštine izvrši na osnovi jednog spornog pitanja, koje je iskrslo izmedju Narod. Predstavništva i vlade, onda na izbore u prvom redu treba ići sa tim pitanjem, pa ako i nova Skupština, koju narod izabere po tom istom pitanju zauzme isto tako držanje, koje je bila zauzela skupština, koja je raspuštena onda gospodo, ostaje jedno otvoreno pitanje, da li vladalac ima prava i po drugi put da raspusti Skupštinu. Jer, gospodo, ako bi se to desilo, onda to ni manje ni više ne znači nego da Vladalac stoji na tome gledištu, da treba priznati njegovo mišljenje o tome pitanju. Medjutim, mi stojimo na gledištu, da je pravo naroda iznad prava Vladaoca i da posle jednoga raspuštanja Skupštine po jednom spornom pitanju Vladaocu ne treba dopustiti, ne reba dati to pravo da može još i ponovo da raspusti skupštinu, Vladalac ima da se povinuje raspoloženju naroda, pa stoga, gospodo, ja smatram, da ovaj odeIjak treba dopuniti jednom ogradom, da se raspuštanje skupštine po jednom istom pitanju ne može izvršiti više od jedared. Odluku, koju bude narod doneo na ponovnim izborima, Vladalac, odnosno Vlada, imaju da je akceptira ju, inače bismo došli u suprotnome u takav položaj, da bi Vladaočeva vlast bila apsolutna i da bi pravo naroda samo jednim slučajem bilo sasvim poništeno i porečeno. Mi se, dakle, s time ne bismo mogli složiti i smatramo, da bi ovaj član trebalo bezuslovno dopuniti; da Vladalac odnosno Vlada, po jednom istom pitanju ne mogu raspustiti Skupštinu više od jedanput. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Gjonović. G. Gjonović: Ja sam hteo, gospodo, samo jednu napomenu da učinim. Kad je reč, da Kralj može raspustiti Skupštinu, onda bi trebalo reći i u kojim

slučajevima može još da bude raspuštena Narodna Skupština. Ja mislim, da bi najbolje bilo da ostane, da o tome sama Narodna Skupština odlučuje, a zatim, i kad tp narod traži. Mi smo uneli u naš ustavni predlog princip referenduma, da jedan broj birača može tražiti raspuštanje Narodne Skupštine, i ako narodni referendum odluči, neka se Skupština raspusti, Ali, dati Kralju pravo, da raspušta Narodnu Skupštinu, to je, ja mislim, više nego bi trebalo i smelo biti. Naravna je stvar, da Kralj ne raspušta Skupštinu, nego da to čini vlada, stoga se slažem sa gosp. Divicem, a samo u jednoj stvari ne bih se sa njim složio. Ako Vlada nadje da Narodna Skupština ne odgovara narodnom raspoloženju pitam vas: ko je bolji izraz narodnog raspoloženja, Skupština ili Vlada? Ja mislim, pre Narodna Skupština nego Vlada. Tu diskrecionarnu moć u principu ne treba dati Vladi, odnosno kralju i tu se ne slažem sa g. Drvcem. Najzad, učinio bih jednu primjedbu, na jednu tehničku odredbu, a to je, gde se kaže, da će u roku od tri meseca (Kralj narediti nove izbore »izdati naredbu« za saziv Narodnog Predstavništva. Ja mislim, da reč »naredbu« treba izbaciti. To i suviše liči na vojsku, na zapovcđanje vojničko ili policijsko. Treba naći izraz, reč koja više dolikuje, odgovara ovome članu i faktičnom, stanju nego reč »naredba«. Uzmite, na primer, reč »odredbu« ili »po: ziv«, »Ukaz«, itd, Predsednik dr. Momčilo' Ninčič: Ima reč g. Avramović. Mihajlo Avramović: Ja smatram, gospodo, da treba postaviti stvar na njeno pravo mesto i da umesto predloženoga teksta, treba da glasi predlog ovako: »Narodna se Skupština redovno sastaje u prestonici 1. oktobra svake godine. Ako je u slučaju rata prestonica izmeštena, Narodna Skupština se sastaje u mestu privremene prestonice. Kad je Narodna Skupština raspuštena, a nova još nije izabrana, raspuštena se Narodna Skupština može vanredno sazvati, ako nastane potreba za hitno rešenje jednog pitanja koje spada u nadležnost zakonodavne vlasti. Tako sazvana Skupština može rešavati samo o tome pitanju. U slučaju rata tako sazvana Skupština traje dokle god ne bude mogućnosti za nove izbore. Narodna vlada saziva Narodnu Skupštinu samo u vanredan saziv. Ona može u svako doba po državnoj potrebi pozvati Narodnu Skupštinu, koja je svoje sodnice odgodila. Narodna Vlada zaključuje sednice Narodne Skupštine, ali u redovnom sazivu to ne može učiniti, dok Narodna Skupština ne reši državni budžet. Predsednik Narodne Vlade može raspustiti Narodnu Skupštinu osim slučaja, da je Narodna Skupština rešila njegovo smenjivanje i nikad pre, nego što Narodna Skupština glasa o njegovoj smeni. Skupštinsko rešenje o njegovoj smeni odmah je izvršno, i iste skupštinske sednice pristupa se izboru