Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV. седнлца —-17. марта 1921. године

95

г. Марковић, говори у прилог моје тезе, и да треба изоставити израз лационално, пошто нам Taj израз ничему корисном овде не служи. Због тога, господо, ја сматрам, да тај израз треба пзбацити; иначе, понављам, треба метнути и то, да је национално зеленаштво забрањено. Следствено, дошто се овим могу искључити елементи, који нису народности српско-хрватске, a то не треба да жели нико, већ да треба балг и њих укључити, налазим, да треба избацити из овог члана овај израз »национално« и додати само то: да је апсолутно и неограничено право удруживања у економске организације загарантовано. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Љуба Јовановић. Љуба Јовановић: Ja сам хтео да кажем неколико речи о предлогу, који је учинио г. Дулибић. Ja мислим, да je уолште умесно, да у будући наш Устав унесемо једну одредбу о предмету, који је господин споменуо и о коме говори, мислим, члан 12. његова лредлога. Ми смо, господо, у досадањим члановпма уставног нацрта побројали све главне гране наше привреде. Говорили смо о земљорадњи, о трговини, о шумарству, ла је једном омашком, коју треба ислравити, пропуштено да се ишта каже о поморству п бродарству, a с тим у вези и о рибарству; a после онога, што je г. Дулибић говорио о тој ствари, ја мислим, господо, да је излишно доказивати, да је то једна важна грана наше привреде, и да и о томе треба да буде говора у нацрту нашег Устава. С тога бих ја био мишљења, да ми усвојимо предлог г. др. Дуллбића, а ако одбор мисли, да се треба још поближе улознати са редакцијом и са предметом, који је он лред нас изнео, онда бих ја молио, да овај предложени члан резервишемо, па да се откуца и разда господи, да би се с тим упознали, и да онда на једној од идућих седница решимо о томе. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Војислав Маринковић. Др. Boja Маринковић: Ja сам само хтео леколико речи да кажем ловодом говора ѓ. Аврамовића о овом члану. Овај члан је измењен у ужем одбору према оној стилизацији, коју je дао т. Аврамовић не зато, што се ми не бисмо могуће слагали са оним што је он хтео, него зато, што смо другчије гледали и на то како требају да буду стилизовани чланови, који улазе у овај одељак. Ми цео овај одељак сматрамо као једну декларацију лринципа, која тек има да се развије у посебном законодавству, и због тога ми сматрамо,. да је незгодно да улазимо у извесне. детаље, а то је нпр. да објашњавамо каква he бити та лом-oh, коју држава дугује задрутарству. ‘Мећутим ми смо мислили само на матернјалну помоћ а не на бирократизацију <у задругарству. Да смо ми били мишљеља, да одређујемо сада и то, каква би имала да буде та ломоћ државе, онда би зацело ; решавали и то, у којем поступку би се она изражавала. Ми сматрамо, да' је задругарство једна здрава идеја и да he законодавац о њему још и више водити рачуна, него тто бисмо ми данас можда водили и да у том погледу нема никакве бојазни, што смо ми утврдили само принципе. Свака идућа скупштина може само повољнија бити разположена према задругарству. Ја мислим, да и г. Аврамовић у то верује и ова редакција лоставља тај принцип тачно. Према тому ми остајемо при редалпији овога члана. Ја сматрам, господо, да треба да останемо и

при оној речи »националан«. Ja сам већ. дао о том обавештевѕе како ja сматрам ту реч. И господин Аврамовић примећује, да нема овде смисла и да је излишно да се каже »националан« и цитира онда друге чланове, где не говоримо ни о националном браку ни о националном зеленаштву. И кад се прегледају ти чланови да се види, да је тамо излишно о томе говорити и зато није дошла нека специјална брига о националном зеленаштву. A како je задругарство једна, како je г. Јовановић. рекаоЦозмопо литска установа, ,то смо хтели да прецизирамо, да за сада ми лостављамо као нринцин дужност државе да потпомаже национално задругарство а не искључујемо, да he већ идући законодавац лаћи, да je у интересу нацијоналном да номоше и иптернационална задругарства неком кондитикацијом итд. Према тому је овде да конкретишемо тачно дужност државе. Што се тиче лредлога г. Дулибића, он нема Bese ca овим чланом/ али је лредмет тако важан, да неоспорно треба о њем да се разправља. Само би молио у интересу саме ствари, да ми то питање данас не нретресамо, него да га одложимо да се о љему сагласимо и у једној од идуких седница унесемо на место где буде требало у овај одељак. Рредседник др. Момчило Нинчић: Ja сам дао да се предлог г. Дулибића пренише на малтини, na hy га онда раздати међу поједине чланове одбора, да можемо у једној од доцнијих седница о љему расправљати. Ја видим раслоложеље код целога одбора, да једна одредбауђеу томсмислууУстав. Има реч г. др. Дрлнковић. Ако хоћете да говорите о предлбгу г. Дулибића, ja бих вас молио, да говорите о њему кад дође-на ред. Др. Мате Дринковић: Ja сам хтио помоћи предлог г. дра. Дулибића, али ношто се одбор у том сложио, ја то онда лримам. Оа становиштем изложеннм од разних говорника слажем се, али сам против оне речи национално задругарство. Господо, ми смо великом већином, може бити са 9 милијуна пучанства национално, или Хрвати, или Срби, или Словенци. То стоји. Али ми имамо најмаље 3 ако не више милијона оних, који нису наши национални људи, и то их имамо на периферијама, које су јако осетљиве, имамо их у Војводини, имамо их у јужној Србији, у Македонији. И господо, ови људи и данас и сутра и до године и преко године носике све оне терете, које носе сви други држављани. Ја не видим никаквог узрока, да ми одмах у почетку дајемо тим људимо на знаље, да нх наша држава не трпн, да их наша држава у њиховом задругарству не he помагати, да наша држава целу своју моћ унире, да их одмах изметне изван закона, односно изван заштнте, коју држава даје. Ја сам у том погледу лотпуно надионалан човек, али сам мнења, да би требало да мн већ данас узаконимо, да у овој држави ’ може сваки држављанин, који испуњава своје дужности, љубити своју државу ,да се сваки може за државу жртвовати, али да и сваки држављанин од ове државе може очекивати оне погодности, које она мора држављанима да даје. Ради тога сам за то, да се та реч укине. Председник др, Момчило Нинчић: Господо, стављам на гласање овај члан. Она господа, која су за то, да се овај члан прими онако, како је лрочитан, нека изволе седети, a која cv лротив, нека изволе устати. (Устаје мањина). Објављујем, да је овај