Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Отенографске белешке

члан примљен већином гласова. Изволите чути следећи члан. Потпредседник Јурај Деметровић (чита члан 9.): »Нарочитим законодавством одредиће се пољопривредно обезбеђење«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Шимрак. Али молим, лмате право, да говорите пола сата. Др. Јанко Шимрак: Господо, ја морам на жалост констатовати и код овога члана, како се он налази у компромисном вредлогу, да је не само лрекратак, него да ништа не каже, па је опет једна реч празна: »Нарочитим законодавством уредиие се пољопривредно обезбеђење«. Какво је то нарочито законодавство, којим he се уредитл оно пољопривредно 'обезбеђеље, то није казано ни једном речи. Ради тога ми на место oboi» члана, који представљг једну фразу, лредлажемо лешто конкретнога, - што се може посве лагано прихватити. Први наш предлог у.томе смислу гласио Ои овако: »Земљорадничко право ујемчава јсељаку минимум потребне земље, блага и покретнине, осигурање у случају старости л неспособности. Оем тога брине се држава или сама или преко самоуиравних јединица за осигурање против пожара, помора стоке, штете од града и друглх временских нелогода. У ту сврху и у сврху општег унапређења пољолривреде држава he унети сваке годиле у свој буџет потребну своту«. Други и трећл став овога namer предлога комбиниралл смо лрема нацрту земљорадничког устава и то лрема члалу 108, Ми, ročno до, овде говоримо понајпре о окућницл, о слободном дому т. j. о минимуму потреблте земље и локретнине, које су потребне сељаку -за његов достојан жлвот. 0 овим окућницама или слободним домовима, који се не могу разделити, дакле распардати, и који се не могу на бубањ продати него остају заједло, много се расправљало у господарским крајевима. Приговори противнл слободлом дому или окућници двојаке су нарави. Председник др, Момчило Нинчић: Г. посланиче овде није реч о томе, говорите о пољопривредним обезбеђењима. Др. Јанко Шимрак: Ја говорим о пољопривреднбм обезбеђењу, а пољопрлвредло обезбеђење je за сељака да има слободал дом, који се ле може раздијелитп нити продати. ■ Председник др. Момчило Нинчић: Г. посланлче, зна се шта значи пољопривредно обезбеђење. To није окућник. Др. Јанко Шимрак: Ја говорим шта је пољопривредно обезбеђење. Председлик др. Момчило Нинчић: Онда значи, да вам није познато. шта је лољопривредло ооезбеђење. Др. Јанко Шимрак: За мене је то прва ствар. Рриговори економске ларавл били су да се не може добити кредит, да he бити земљлште нерационално обрађивано и да су немогуће расправе о наслеђу. Међутим ови прлговори лемају ликакве важности. Онај лрви лрлговор, да не може сељак на тај начин доћи до кредита, не стојл, јер морају да постоје сељачке кредитне задруге, које he давати земљорадлички кредит тако, да не he сељак доћи у погибао, л ако не може узетл т. зв. хипотекарни кредит, на свој грунт, јер се тај грунт не може продати. Приговора је било етичке нарави, и то су

сигурно већи приговори од ових приговора економске нарави. Казало се, да је ово узрок малтузпјанизму и да најстарији син може проѓнати својс родитеље. Председник др. Момчило Нинчић: Ja вас, г. посланиче, опомињем, да говорите о члану, који је на дневном реду. Вама је циљ, да држите говор а ја ти не могу да вам допустим. Ви имате права, да говорите пола часа о предмету који је на дневном реДУ- Др. Јанко Шимрак: Сматрате ли, да говорим о овоме члану или не? Председник др. Момчило Нинчић: Ви лмате права, да говорите о овоме члану, о предмету, који је садржан у томе члану. Др. Јанко Шимрак: Према сваком; господарСК.ОМ схватању сељачко обезбеђеље, пољопривредно обезбеђеље у првом реду иде на то да се сељаку осигура минимум потребне земље. Ја то наглашавам и о томе обезбеђељу говорим и у томе имислу и ставно сам олширан свој лредлог. Нема у овоме предлогу ни једнога члана, где бих ја могао да говорим о овој врло важној ствари. Међутим ja сам век казао да ово није само наш предлог него је комбиниран са лредлогом Земљорадиичкога Клуба. Ови приговори етичке нарави казао сам да су тешки. Зато је познати професор Бимберт начинио један лредлог, који je прихваћен у Француској 1909. год. Тада је донесен закон, лрема коме се у Француској није могло отуђлтл сељаку непокретниле у вредности 8000 франака, а покретнине, колико се сећам 2000 франака. Зато мислнмо, да би се ова ствар могла увести и ,у наше законодавктво и зато смо ми у том погледу ставили овај наш предлог. 'Што се тиче осигурања исто тако ни код овог члана ништа није казано о осигурању сељачких поседа, колико he ту утицати држава, и зато смо ми ставили у свом предлогу, који се може лако прихватити. Исто тако ставили смо још један други предлог, који гласи овако, а који исто тако спада у пољолривредна обезбеђења према моме схватању. Он глаби (члта): »Обрађивање земље и искоришћпвање природних блага дужност је власника према држави«. Ја сам у једном говору нагласио, да ми имамо до сада, чили ми се, Коморе за »сиромахе«, а то су богати трговци, индустријалци, мислим још адвокати итд. За највећи део нашега народа, за земљорадника и радника немамо комору. С тога држим, да је потребито да се те ствари унесу у Устав. Била би ту дакле л једна дентрална државна комора па би према нашем нацрту Устава свака покрајинска управа имала своју комору, она би у том логледу имала да даје ллилијативу за читаво законодавство. Ja hy да завршим, да се не каже да хоћу да дуљим ову расправу, јер лс hy ни да се мисли да хоћу да водим опструкцпју. Ја предајем г. Председнику на гласање ова два предлога као одвојено наше мишљење код овога члана. Председник др. Момчило Нинчић: Господо, дискуслја је завршена, јер нема више јављених говорника код овога члана. Др. Мате Дринковић: Ja сам се јавио за реч. Председник др. Момчило Нинчић: Госпздине посланиче, ви сте већ говорили и ја вам не могу дати реч, пошто је дискусија завршена, сем ако вам Одбор одобри.