Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

94

Стенографске белешке

штва а не ради капиталистичког профита. И, господо, у толико колико овај члан 9. обвезује државу, да потпомаже те установе које је изазвала потреба времена, ми сматрамо, да је овај члан добар. Може бити да се требало желети да његова стилизација буде боља, али суштина саме ствари тиме се не мења. II са тих раздога ја мислим, да је влада као и сви чланови ужег Уставног Одбора врло добро лостулила, кад су прихватили да се унесе једна таква одредба и у сам устав и да се лризна потреба ових установа, крје he заиста Kopneno послужити народу за заштиту од безобзирлог експлоатисања и у опште од калитализма, који ол врши не само над радничком класом, него и над ситним сопственицима како вароши тако и села. Из тих разлога л поред тога, што се могу учинити приметбе стилизацији овога члана, ја у име групе, којој припадам, изјављујем, да hy гласати за његово усвајање. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Живко Јовановић. Живко Јовановић: Господо, ја пре свега сматр.ам' за дужност, да ловодом говора господина Аврамовића о коолеративама у совјетској Русији дам ово објашњење, које he говор г. Аврамовиќа сасвим друкче да обоји. Зе нас комунисте и лре него што успе наша акцлја, и пре него што узме раденичка класа власт у евоје руке, кооперативни покрет има свога значаја. Али значај кооперативни значај задругарства пре освајања власти и после освајања власти има савршено други изглед, савршено је друкчи. (Мих. Аврамовић: Онда престаје задругарство, а настаје комунизам.) Објашњење, које hy вам дати, мислим да he иити убедљиво за све вас. Зашто је постао локрет задругарства ? Господин Аврамовић je лагласио, јер је морао лагласити, да је он постао у борбл према капитализму. Управо за заштиту протлв експлоатисаља калиталистичког и потрошача из вароши и села. Кад је он ло своме пореклу имао ту намелу да буде заштита сељаку потролтачу и произвађачу од капитализма, онда је јасно, да олога момента кад капитализам под водством радничке класе буде срушел, онда тај циљ сам собом престаје. Кооперативе у Русији достигле су најјачи степел него ма где, када кооператива престаје да одговара томе циљу, али добива други циљ. Држава совјетска држава комунистичка нема капитализма. Против чега се данас бори кооператива? (Мих. Аврамовић: А Вандерлип?) Кооператива престаје да буде средство за борбу против калитализма, постаје орган те државе раднога народа за расподелу добара. Она постаје један саставни део ловог државлог организма. (Мих. Аврамовић: To je теорија.) To je факт. Онда би се ло тој логици г. Аврамовлћевој могло казати: па комунистичкл синдикати више немају и не могу имати улогу коју данас имају. Далас смо ми, господо, са нашлм синдикатима организација у борби против капитализма, а кад радничка класа добије власт у своје руке против тога капитализма онда синдикати 'Да лођу, а синдикати олет живе; оли постају онда органом економске админлстрације, дакле мељају свој циљ и од борбеног органа за рушење режима и за заштиту од калитала постају орган економске администрације. Ето, гослодине Аврамовићу,' чему замерају; нечему, чему се не може чинити замерка. (Аврамовић упада.) Олободно задругарство у совјвтској Русији променило је циљ и правац. Капитал је

срушен и онда би било бесмислено пустити кооперативе, да се боре против совјетске државе кад капитала нема, а они су постали у борби прогиву калитализма господине Аврамовићу. (Аврамовић: И задругарство постоји.) Задругарство постоји, али ие ради борбе против капиталиста, него за распоред добара и за све друге улоге, које кооперативе врше у једној земљи. Послије тих обавештења поводом говора госп. Аврамовића ja желим да пређем на члан о којему је реч. Ми комунисти као што се види из реченога, стојимо на гледишту, да је кооперативизам, да је задругарство, једна од установа дужних за заштиту свих ексдлоатисаних од калитала и према томе да га треба помагати. Ми истина не гледамо у кооиеративима ли оно што гледа г. Аврамовић ни што гледа г. Дивац. Ми гледамо у кооперативима једно од средстава, једло од оруђа и једно од социјалних институција, иомоћу којих се данас боре ексдлоатдсанд, и произвађачи и потрошачи на селу од најезде капитала и сувишне експлоатације. (Аврамовић : Једини практичан социјализам је кооператива). То. је утопија. Председник др. Момчило Нинчић: Молим господу посланике, да се не разговарају него да говоре, кад им се да реч. Живко Јовановић : Између двојице господе предговорника има разлдка у гледишту, али се моје гледиште разликује д од једнога д од другога у смислу у којем сам то казао. Па ипак и ако не сматрам. да кооперативизам лма да буде. орган, који he донети ослобођење од капитала и будућу форму социјалног и дрдвредног живота, ипак ми, док год траје капитализам, морамо бити за задругарство, јер су она средства и заштита свих експлоатисаних од капитала, свих произвађача и лотрошача на селу. С обзлром на то са овим чланом можемо блтл задовољни д задовољнл зато, што се и овакова ствар уиоси у устав. Ми смо истина нашлл, да је боље унети што је земљораднички клуб у делости поднео, али како је овдје тешка у томе концесија, изузлмајући г. министра Марка Трифковића (Смех), то је боље д ово него ништа. Само би имали да направимо једну напомену, да сматрамо да је незгодно, ако се задржи израз нациодално задругарство. Ја сматрам, да баш идеји предлагача, онако лсто као и интересима оних, ради којлх се овај члан доноси, неће послужити, ако 'се задржи овај израз. Ми имамо у нашој терминологији сем националних и неких анационалних, елемената, значи ли то да за љих и јбихово законодавство нема заштите државе. Ако то значи, чему би требало тако, a ако не значи, онда no чему he нама израз национално законодавство. Г. Марнвжовић je добацио једноме од предговорника, да се то меће за то, што хоћемо да нагласимо, да тиме не помажемо интернационално задругарство, н. пр. данско задругарство. Ако би се то примило као тачно, онда би ло тој логици имало да се каже овде: »национални брак стоји под заттитом државе«, а на другом месту имало би се pehz: »Национално зеленаштво је забрањено.« (Др. Лаза Марковић: Нећемо да допустимо да се анационални елементи групишу у такве задруте, него нека иду у националне). Г. Аврамовић с-матра, да и Иемци и Мађари, потрошачи и произвађачи, сви који су у нашој земљи, имају лраво на задругарство. (др. Л. Марковић: Имају, али не као анационални елементи.) Баш разлог, који је поменуо