Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV- седница 17. марта 1921. годлне

Др. Мате Дринковић: Онда плтам, гослодине Председниче, да ли се ко јавио за реч. Др. Анте Дулибић: Одбор мора да закључи дебату а ле лредседллк. Млнистар за Конституалту Марко Трифковић: Нлје дужлост гослодлна Дринковића да позива посланике да говоре. Председнлк др. Момчило Нинчић: Ако Одбор дозвољава, ja hy господину ДринковићЈ дати 'И посљедњл пут реч. (Одбор дозвољава). Др. Мате Дринковић: Господо, jš, се такођер слажем са овлм што је у овоме члану речено: »нарочлтим заколодавством уредлће се пољопривреднс обезбеђење«. Господо, као у свему другом тако мисллм, да је л овде мањкало, јер у главном толе значи ништа. To je »обећање лудом радовање«. Овде би се, господо, морао улети прлнцлп по коме ои се то обезбеђење ожлвотворлло. Ја сам слободан лрочитати вам овде нацрт Устава Народлога Клуба, где смо у члановима 45., 46., 50., 51. л онда у члану 60. о свему томе говорллл. Зато ако л нећете ову стлллзацију примити ла место овога члана, ја hy свакако илак лрочитати. (Чита): »Земљорадлицлма треба осигуратп најмању меру земље, која је нужла за достојно лздржавање обитељл. За сељачке поседе треба увестл право домаје. Сељачко ласљедно право лма блти уређено лрема потребама господарскога жлвота сељака«. Разлог ради којег сам за овај члан, већ je изнео овде г. Шимрак н млсллм, да не треба да дуљлм. Па олда, гослодо, има други став члана 46., Koju такође осигурава.не само љегово земљиште лего л његов самосталлл друштвепп развитак, руковођење пословлма господарства, просвете, здравства л друлттвенога жлвота у овојем подручју у сурадљи са стручлпм органима. За ове се послове у свакој опПIТЛБЛ удружује сеоске заједнице на темељу удружеља. А први став члала 46. гласло би: »За улапређеље господарства, просвјете, јавнога здравства на слеу лмаду се у склопу сваке сеоске управне опћлне основати сеоске заједнице ла темељу узадружења олВинара. Свака такова сеоска заједница треба да лма нужлу количиду земљишнога посједа за олжрбу села дрвом за огрев и грађом, за вођење узорнога гослодарства као л за здравствеле и лросветне сврхе«. У члану 49.: »Пораст вриједности земљишта, који је на.стао без улагања рада и капитала треба обратити на опће добро«. У члану 50.: »Заколодавство и управа треба да унапређују самостални малл и средњи лосједнлчкл, занатлијски, обртнл и трговачкл сталеж и да га залхтићују од преоптерећен>а«. У члалу 51.: »Омогућити се мора свим држављанима осигурање за случај несреће, болестл, старостл л лемоће. Удружењима ,за осигурања управљају сами учесници, којл дају и провлсане приносе. За оне који стоје у радном одлолтају, дужли су и’ послодаЕци доприносити према одредбама закона«. Господо, ако се овако уредл лаше село, олда he оно бити једини и лрави темељ напретка, снаге, култчфе и поллтичке слободе нашега народа. Један знаменити писац о Американској држави каже, да су самоуправе села у Америди темељ, снага и величина државе, јер сељак господари својлм нужним пословима у своме кругу и онда му не треба силна ннгеренција, коју данашња Влада ла сваком ко-

раку и иза леђа свакоме човеку xohe да метне. Ако овако обезбедимо пољопривредника, онда he он фактично развити свој социјални живот на достајан степен човека и достојан стелел слободног н налредног грађанина. Има једна друга ствар. Законодавство треба управо да унапређује самосталле, мале и средње земљопоседнике. To такођер требало би нагласити, јер о великим поседницима држава ле треба да се брине, они се брину сами. Али држава треба да ломаже мале и средње поседнике, јер је то снага државе. Треба омогућити свима држављанима и пољопривреднжцима да се осигурају за случај несреhe, болести, немоћи и непогоде. Једна установа, коју нисам видио да је споменута, јесте да би. лорез, који би настао од капитала требало да се обрати на олште добро. Сви знамо да има земљишта, које је становито мање. Дакле ја сам хтео да кажем, да се овако, како је овде набацано, ово је учињено само с тога, јер у првом нацрту устава уопште о овима социјално економским потребама нлје било ни једне рећи. Зато што je о том било pehn у другом надрту устава гг. земљорадника, социјалиста и комуниста, онда се не везују руке неком декларацијом. Али те декларације лису довољне, да бп могле дати један правац законодавцу, којим he се он кретати, јер ми знамо, господо, овде л видимо, да се већина куће одлучује само за то, да се у Устав унесе правац, kojem треба да се иде. Ја знам, да ови чланци из Устава Народног Клуба неће доћи на гласање, но ја сам сматрао за дужност, да то изнесем и да кажем, да смо ми пре но што Је Влада и донела овај Устав и лре но, што је одбор донео своје закључке, ми смо о овим стварима мислили и желили бисмо, да се унесе у овај чланак 9. Једна длректива за законодавца и да му кажемо, којим he се правцем он кретати, а то може бити једино тако, ако се то назначи у овом чланку Устава. Ја не верујем ако буде овако итлло, да he то бити на корист ли занатљија, ни радлика, нити земљорадника, јер видимо, да се то ра.ди само тако из једине жеље, да се ова ствар докрајчи па како било. Било би добро, да се овај параграф 9. не стави на гласање сад одмах, него да се узме из нашег Устава народнога клуба ово, што сам ја прочитао и оно, што je прочитао г. Шимрак из Устава Југословенскога клуба, и да се z другп предлози о нацрту Устава даду на проучавање ужем одбору и да он проштудира целокупан овај лараграф. Дакле мој је лредлог, господо, да се разне стилизације из Устава свију, група даду на проучаван>е ужем одбору, који he донети нову стилизацију, као што je то урађено у другим сличним случаЈевима. Председник др. Момчило Нинчић: Господо, сад ћемо приступнти гласаљу. Ja hy ставити прво на гласање предлог гослодина Дрллковића. Он предлаже, да се одложи решење о овоме и да се љегов и г. Шимраков лредлог раздаду ла лроучаваље ужем одбору ла да се члан 9. доцнвје реши. Moja je дужлост, да то ставим ла гласање, а ствар је Уставнога Одбора дали he то примпти лли одбацити. Ко je за то да се примл предлог г. Дринковлћа, нека лзволи седети; а ко је против, нека лзволи устати. (Већила устаје). 13