Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стеиографске белешке

Већина je устала, према томе објављујем, да je предлог г. Дринковића одбачен. Отављам на гласаље члан 9. онако, како га je лрочитао г. Деметровић. Она господа, која су за то, да се члан 9. прими, нека изволе седети, a ona господа, која су против, нека изволе устати. (Већипа седи). Објављујем да je члан 9. примљен. Пзволите чути даље. Подпредседник Јурај Деметровић: Господо, чл. 11, односно члан 10., који има да дође измељел je no споразуму грула, које састављају већину и влада je na ту измену лристала.- Премц томе члан 10. гласлће овако: »Осигурање радника за случај неćpehe, болести, беслослице, неспрсобности 'и старости уредиће се нарочитим законом«. Председнпк др. Момчило Нинчић: Има реч г. Госар. Посланец др. Андреј Госар: Господје! Зди се .чм, да морам туди к тему предлогу припомнити исто, кар со господје припомнили же к прејшњему предлогу, намреч да та предлог не задошча, да je енострански ин непополн. Зди се ми намреч премало, ако се говори само о делавцих, na се при тем позабљајо други станови. Мени се зди, да je заваровање за случај болезни, старости, онемоглости, незгод итд. предмет ки се тиче не само делавцев, мар веч всех- станов. Зато би јаз предлагал, да се место члена, ки je бил пречитан, власти котчлен 11. настопни член: Постепено увађа се потпуно, ошпте и обавезно осигурање свију радлих редова без разлике, које укључује осигурање за случај болести, незгоде, старости, изнемоглости, безпослености као и осигурање необезбедних чланова породице. Разлоги, ки ме силијо к тему, да та предлог ставим ин заговарјам, со тиле. Ако уведемо заваровање само за ен стан, настане вслед тега цела врста лотежкоч. Moje мнење je, да има дружба, да има држава должност, шчитит ин варовати не само ен стан, ампак все слоје, ки си служијо з делом свој крух . Јаз не увидим разлике мед индустријским делавцем ин мед подјетником, ако следњи фактично дела; ше ман> видим разлике мед кметом ин мед љеговим делавцем (најамннком али послом); не вадим разллке мед рочним ин душевним делавцем (н. пр. мед лндустријским делавцем ин урадником); не видим разлике мед малим обртником ин његовим помочником. Вси ти имајо, че вршијо својо делавно должност, чисто наравно правице до чловека вреднега опстанка в всакем случају старости, онемоглости итд. Рекел сем: завароваље, ки би се уведло за случај болезни, старости, онемоглости итд. само за ен стан, би доведло до различних тежкоч. Како бомо в закону, ки бо обравнавал то за варовање, дефинирали појем делавца? Могоче je, да се то заваровање нанаша само на индустријск.ега делавца. Гледе индустријскега делавца je лахко подати теко дефинил;ијо, да бо туди могочето заваровање практично из вести. Тежко бо na же при наваднем малем обртнику. Ту се разллка мед делавцем пн обртником не бо дала справити в закон. Ше тежје бо долочити равлико при кмету ин љеговом послу, лри малем кајжарју ин бајтарју. Кајжарја ин бајтарја ни могоче уврстити не мед кмете посестнике ин мед делавцб. у Кончно туди не увидим разлога, закај би извземали урадништво, приватно какор туди државно. Приватни ин државни урадник данес не морета

в случају болезни изхајати с својо плачо, не морета длачата не здравника ин не здравил. Че урадник згодај умрје ин си попреј ни придобил преможења кар је при државнем ураднику на вадно изкључено, со његови заостали брез всаких средстев. Ше бољ кривично би било, че би се при всех тех врстах заваровања' не впоштевал мали кмет, кајжар ин бајтар. Че взамемо случај, да би била навадна служкиња, да би била декла ин хлапец при кмету заварована за случај болезни, мали кмег па не, бомо пришли до прав чудних размер. Исто веља за обртника. Туди ту бомо добили прав чудно muko, че бо вајанец ин помочник в случају болезни имел здравила ин здравника, не бо си па могел купити здравил ин плачати здравника делодајалец. По мојем мнењу је торај потребно, да се заваровање за случај болезни, старости, онембглости лтд. уведе брез измјене за все делавне слоје. Морда бо кдо уговарјал: кај па тисти, ки имајо до вољ преможења, да лахко плаћајо здравника? Закај нај се ти заварујејо? На то впрашање одговарам најпреј толе: че преможнејши вршијо својо деловно должност, ја правим потребно, да се заваровали за вса случај Никдо нима толико преможења, да би бил сигурен, да бо на старост лахко живел ин небо дотреОовал ломоћи дружбе. Друго, кар се мени зди много важнејше, је па то, да се морају притегнити туди дреможнејши слоји к тему, да приспевају к заваровању делавнега људства ин да носијо примерен дележ тех строшков Капиталист, подјетник живи од својих делавцев, зато је прав ин потребно, да он туди приспева ин плачује, за љихово заваровање. То се бо најлаже сторило на та начин, да се туди сам вкључи в то заваровање. Со ше други разлоги, ки говоре за мој предлог. То со разлоги техничнега значаја. Какор је из беседила мојега предлога развидно, захтевам енотно ин обче заваровање: »Постепено увађа се потпуно, опште и обавезно осигурање свију радвтсх редова без разлике« итд. Знано је, да знашајо седај при всех заваровалницах, бодиси при заваровалницах за случај незгоде али старости итд. управни строшки огромне своте. Биланце из предвојне добе кажејо, да пожрејо управни апарати 50 по сто донесков. Все то дело, ки га управљајо услужбенци тех заваровалниц, пожре тореј половкцо донесков, ки јих плачајо делавци ин делодајци. Че би се заваровање поеноставило, какор то захтева мој предлог, би била управа много ценејша, кер би лахко скоро исто урадништво оправљало все после, ки јих мора седај оправљати лочено всака заваровалница. Че изведемо та заваровање, ки се в владнем предлогу захтева инче бомо досљедњи, морамо извести все врсте заваровања бомо имели најмаљ 6 врст различнега заваровања: заваровање за случај болезни, за случај брезпослености ин заваровање непрескрбљених својцев. То је миннмум. Колико непотребнега дела ин непотребнега труда! Севеда морам повдарјати, кар је в мојем предлогу итак же омењено, да се тако завароваље, какор гата предлог захтева неда досечи ни извршити на енкрат. Зато предлагам, нај се уведе стопњема. 0 тем ггредлогом је з звези туди другп ттредлоѓ, ки га је ставил наш клуб, да се намреч в законодаји, ки се тиче содиалнега заваровања, издајо в осредљем парламенту само оквирни закони, дочим се подробна извршитев препусти покраЈиноким