Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIV. седѕица 17. марта 1921. године

9У

скуишчдВам, да уведејо оне врсте заваровања, ки се дајо лрактично в дотични покрајини известд. Преден (жленем, морам само на ово ловдарити, да се никакор не морем стриљати с тем, да се уведе заваровање само за ен стан, зластл не, кар Је в владнем предлогу лредлагано завароваље тако омељено, да не бо могоче притегнити нити тистих, кл со најбољ дотребни. Ту мдслим на кметске после, хладце лн декле. То нисо делавцд в лравем помену ин јих не бо могоче лритегнити в предлагано зчварсваље, че не бомо имели зело дшроке дефиницчје пЉа делавла; ин то би бил неодпустљив логрз-1 i IЖ. Из всех тех разлогов бом изрочлл та лредлог гос]!l)ду ир.едссдтаку с дрошљо, да га да на ѓласовање. Иредседлик др. Момчило Нинчић- Има реч г. досланик Павле Рагловић. Павле Павловић: У овоме дредлогу дије формулисано питање о заштити радника него само о осигуран>у. Ја м-олим, да се дримд овај додатак другом ставу овога члана 11.:« Ово важл за заштиту- радника. Осигурање је опште и обавезно за све неуказне чиновнике- и умне раднике«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Дринковић. Др. Мате Дринковић: Гослодо, овај члан ради о обезбеђењу радника и каже се: обезбеђење радтшт;а уредиће се нарочитим законом«. Овде стоји ус-безбеђеље« а тамо се каже »осигураље«. Текст ми ■није јасан. Дакле, ло члану 51. нацрта Устава Народнога Клуба свакс бл блло: (Чдта). »Омогућити се мзра свт-гм држављанима осигураље за случај несреде, болести, старости и пемовп. Удружењима за осигураље I'Лрављају caini учесници, који дају и лродисане придосе«. Како, господо, овде видим, већина вас мисли само на радника, на човека, којл ради или на пољу или у фабрикама. Али ми имамо једнога радника који лотиче из свих слојева, и само на радника, кога држава сили на рад и то обезбеди државу као целину. Ја мислим војник. Ја милитариста нисам, али, господо, видим све и сваки дан видим по улицама сакатих, без руку, без ногу, слеплх младих људи, који не могу никакав посао да раде и тим људима држава није лишта учинлла, да их осигура. Они су присиљени, да живе од милости друштва и од милости државе. Овим им држава не даје довољно осигурања, него су они лрисиљени да живе бд милости друштва и од милости државе. Председник др. Момчило Нинчић: Молим ово није дебата о инвалидима. Др. Мате Дринковић: Ja не говорим о инвалидлма, него о војншптву уопште. И ј а бих лредложио, да се овде огарантује обезбеђење радника, војника и пољопривредника. Moja је идеја, да чим ЕО стули у војску да одмах буде осигуран према чиН У У случају болести, у случају немоћи, у случају смрти и у случају илвалидства. Кад се тако изврши осигурање. онда оно није милост, није инвалида, него је то једна ствар, коју држава треба да уведе ради осигурања оних, за њу раде. Ја се ла.дам, да he се ови ратови прилично умањити, да их бар за првих неколико година не he бити, a да he их уолште бити, у том можемо бити вигурни. II наша држава, која he свакако имати

да лздрже нове.сукобе, мислим да је дужна лобринути не само да обезбеди ове, који су данас инвалиди и ону сиротиљу, која је остала без оца и без мајке, да им да милостиње, него је дужла, да и за будуће створи једно осигурање свима онима, који би у служби страдала било болешку, било инвалидом било животом. Дакле ја молим, да се овде дода ова реч »војништво«. Председндк др. Момчило Нинчић: Диокусија je закључена. Моллм г. Деметровића, да наново прочита овај члан пре него што га ставим на гласање. Павле Равловић: Молим да се у овај члан унесе и мој додатак, па да се једновремено и о њему гласа. Председник др. Момчило Нинчић: Ваш додатак не само да допуњује овај члан, него га и меља, зато ћемо лосебно гласати о овоме члану, а посебно 'О вашем предлогу. Потпредседник Јурај Демтровић (чита): »Осигурање раденика за случај несреће, болестд и беспоолице, десдособностл и старости, уредиће се на> рочитим зар;оном«. Председмник др. Момчило Нинчић: Стављам на гласање овај члан: Ко је зато да се оваЈ члан прими, нека изволи седети, а који су дротив, лека изволе устати. (Већина седи). Већина je седела, према томе објављујем, да је овај члан дримљен. Имате код овога члада дрелог г. Мате Дридковића, да се дода реч »војништва«. Ко је за то да се овај лредлог прими, нека изволи седети, а ко је дротив, пека дзводи устати. (Већина устаје). Већина је устала, дрема томе је овај дредлог одбијен. Председник др. Момчило Нинчић: Код овога члана достоји дредлог, који је лотекао од господина Павла Павловиќа, да се истом додаду речи неуказни чиновници и умни раденици. Ја, господо, ■стављам цео овај дредлог на гласање. Ко је зато, да се ова допуна дрими, нека седи, а ко је дротив, нека устане. (ВеВида седи). Објављујем, да је овај предлог одбијен. Изволите чути следећи члан. Потлредседник Јурај Деметровић: Члан 11. дрдмљед је у сцоразуму груда и владе овако: »Инвалиди, ратна сирочад и ратне удовдце уживају нарочиту државну заштдту и помоћ. Законом he се уреддти питаље о оспособљаваљу идваллда за рад и о васпитању ратне сдрочадд за рад и жлвот.«. Председндк др. Момчило Нинчић: Прима ли одбор овај члан, како је прочитад? Ко је за нека седи, а ко je дротлв, нека устане. (Већдна седи). Објављујем, да је лримљед. Изволите чути даље. Потдредседник Јурај Деметровић чита члан »Лихварство (зеленаштво) забрањено је«. (Чује се са више страла: Молим за реч). Председник др. Момчило Нинчић: Ja сам ставио овај члан на дискусију, мислећи, да дискусија не he бити, али како се извесна госдода јављају за реч, а и иначе извесна господа са више страна изјавила су жељу, да седницу дреклнемо, то ја данашњу седндцу закључујем, а другу заказујем за сутра у три и до час.а ло додне. (Седница је трајала до 19 и трд четврт часова). 13*