Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXV. седница 18. марта 1921. године

101

могу отворено рећи, равнао. према приједлогу Земљорадничкога Клуба, који мп се чини много бољи, него што је ова редакцпја овдје. Тамо се каже: лихварство робно и кредитно. Зашто се не каже то n овдје? Зашто да не можемо гонити н онога, који лихвари са становима, који лихвари са продајом робе, који израбљује незнање народа? Зашто да и тај не потпада под тај закон? Дакле, мјесто да се каже »забрањено«, ја предлажем ријеч »кажњиво je«. И други додатак: »Правнп послови, који су против добрих. обичаја не важе«. То значи, да се мора поступпти према сваком покушају, а не само према извршеном чину, да се мора постушгги према сваком покушају, који пде на то да израбљује незнање, лакомисленост и пужду ближљега. Ја мислим, кад бп се овај члан овако надопунио, да би имао ипак једну практичну сврху. Не ћу казати, да he се овим Бог зна што постићи. али ако остане овако, значи иматп само нешто на паптгру, што у животу не he имати никакве практичне сврхе и због тога држим, ца he лихварство по селима не само цвјетати, као што и данас цвјета, него he '*све више и више растп. Председнпк др. Момчило Нинчић: Дискусија. је закључена. Има реч још само г. др, Жарко Миладпновић. Др. Жарко Миладиновић: Ja хоћу, господо, да кажем, зашто није потребно, да се овде каже, да је лихварство кажњиво. Довољно је кад се принцилијелно установи у Уставу, да је лихварство забрањено, a о кажљивости говориће се у казненом закону. Јер кад се будо говорило о лихви као кривичном делу. онда законодавац мора двоје учинити. Прво мора поставити норму и дати тачно заKOHGKO обележје у чему се лихва састојл, и друго мора битп предвиђена казна мера казне. То се не може уносити у Устав. То је ствар законодавца. који he да донесе крлвптаи закон, односно онај део кривнчног. закона, у коме he говорити о лихви. Према томе довољно је, кад стоји овако у Уставу, као што стоји, да је лихва забраљена. Тражи се, да се каже, каква лихва. Ја држим, кад се каже и стоји у Уставу уотшгге лихварство, а не каже се у појединости какво лихварство, онда се разуме ширл појам, онако како је предложено од стране Земљорадничког клуба и обухвата и радву и кредатну лихву. Сад ово што се тражи. значило би скучити тај појам. To je rope, него нека остане овако, како је предложено и оставтго законодавцу, да он пропише и предвиди случајбве, које сматра за лихварство, a он he без сумње гледатл да стане на пут непоштењу и искоришћаваљу и незнању појединог грађанина, јер није право, да неко зато, што је допао у неко зло, зато што је дужан и треба да плати, да даје велике камате и да то твегово стаље искоршпћују лихвари. Све те ствари по моме мтпттљењу mia да донесе законодавад, кад буде доносио прописе о лихви. Председаик др. Момчило Нинчић: Стављам на гласаље овај члан како је прочитан. Ко је за овај члан нека седи, а ко је тгротив, нека устане. (Већлна седи). Објављујем, да је овај члан примљен, већином гласова. Изволите чути даље. Потпредседник Јурај Деметровић (чита): Члан 13. Овојина је зајемчева. Из својине проистичу и обавезе.

Њена употреба не може бити на штету државв. Садржина, обим и ограничеља лриватне - својине одређују се законом. Експропријација приватне својине у оптптем интерееу допуштена је на осаову закона уз нравичну накнаду. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Недељко Дивац. Недељко Дивац: Господо, кад бих хтео да будем доследан захтевима, које поставља социјална демократија, ја бих заиста био против приватне својине, али ја овога пута желим да будем практичан и да рачунам на оно, што се данас може учинити. И ако je немогуће данас тражити, да се приватна својина уопште укине, онда је свакако могуће тражити, да се право њено ограничи што je могуће више. Стога бих ја тражио, бар што се тиче ове одредбе о експропријацији, да се измени, у толико, што би се овај завршетак промнјенио, да he се експронријација вршити уз лравичву накнаду. Ова одредба, оваква кдква је, може да буде предмет многобројних злоупотреба, јер настаје питање: штаје управо правична накнада. Узмимо једног великог богаташа, једног поседника једне велике површине земље, на пр. од неколико стотина или коју хи.љаду јутара. п аќо се за какву државну или уошпте за накву општу потребу узме извесна количина тога земљишта, то значи, ако би се хтело да ради доследно овој одредби овде, требало би да му се плати то земљиште no нормалној цени, а то би било сасвим неправо. То не би била правична, него би то била неправична накнада, с обзиром на који је он начин дошао до те својине. Слично томе случају може бити и других случајева. Због тога би требало ову редакцију измеити, да се не би могло доцније дешавати злоупотребе и да би се избегло то, да се једна неправична накнада даје онима, који су заиста велики богаташи, и који морају да поднесу н извесне жртве, кад се потреба за то укаже, у корист ошпту. Према томе, ја мислим. да би овај последњтг став требало овако удесити: »ЕкспропријадиЈа приватне својине у отшттем интересу је допуштена. Ближе одредбе о томе и о праву на накнаду прстшсаће закон». Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Сима Марковик Др. Сима Марковић: Господо, мп комунисти смо у прннципу против приватне својине. али то не значи да и у моменту кад радни иарод узме сву власт у своје руке, да he лриватна својина ишчезнути, да ће ње нестати. То нам најбоље доказује пример совјетске Русије. Приватна с.војина тамо Huje укинута, као што je не ћемо ни ми укинумИ, кад буде радни народ и |у Југославнји узео сву власт и све богатство у своје руке. Ситна п средња својпна, нарочито кад је реч о |елу, остаје потплчзо зајемчена, јер је несумњиво потребно, да прпватна својина прође кроз известан низ фаза. пре но што изчезне. Потребно је, да се створе нарочити услови друштвеног развитка, па да она ишчезне. јасно је као дан, да исто тако, као што је-приватна сврјина постала у процесу одлучних класних борби, да исто тако у једном процееу дуготрајннх п жилавих класних борби н>е може и нестати. Приватна својина се није декретом створила. па исто тако приватна својина се не може декретом ни уништити. Она је стварана тгутем борбе, у једном дужем ис-