Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

102

Степографске белешке

торијском периоду, и исто тако путем дугих класних борби лична својина, приватна својина може и ишчезнути. Потребно je за љеио ишчезнуће, да се створе нарочити услови, које ствара совјетска република. И у режиму диктатуре пролетаријата, т. ј у државн у којој влада радни народ, организована радничка, сељачка и војничка већа, у тој држави постоје сви услови, да приватна својина претрии све те потребне мене Ha путу свог ишчезнућа. Али : се по себи разуме, ово ишчезавање приватне својине нигде па ни у совјетској Русији ниЈе се форсирало него се чине многи. компромиси из сасввм појмљивих разлога, да се ситпи и средњи сељак осигура у већем степену, него је то случај и 'данас у доба распадања капиталистичкога дру-’ штва. Кад је реч о приватној својини у оквиру капиталистичкога друштва, онда ми морамо нарочито нагласити једну врсту ограничења приватне својине, која са собом доноси принцип радничке контроле. Ми би желели, да баш овде, кад се говорв и принципнјелно допушта ограничење приватне својине, да се формулише један од најмодернијих принцвша ограничавааа приватне својине, а то је прииттитт радничке контроле. Ми тражимо стога обавезну радничку контролу у свим великим индустријским и пољопривредним предузећима, па ма у чијем поседу они били. Радничка контрола у данашњем моменту представља једну од најбољих гаранција, да he се привредни живот развијати у правцу потреба друштвених, а не у правцу задовољавања личних интереса сопственика тих предузеha. Ви имате врло много лримера у другим државама у много већој мери него у нас, али и у нас имате примера у довољном броју, који показују, да се врло често производња у многим индустријским предузећвма обуставља баш у оно доба, кад је друштву најпотребнија само због тога, што се не рентира та производња са гледишта личних интереса сопственика дотичнога предузећа. Како ћете лећити то зло? Оопственик каже, немам рачуна да производим, ја сам сопственик, ја сам гос-подар те фабрике и пошто немам рачуна да даље производим, ja hy фабрику затворити, ja hy раднике отпустити, а не може ме нико натерати, да на своју штету продуцирам. Ниједан сопственик још није производио ништа на своју штету. Ако сопственик предузећа може може свој новац пласирати у каково друго предузеће, па макар било не само ковисније за друштво н за њега, него пгтетније, ов he обуставитн један користан рад, a свој he новац пласирати у какву другу. радњу, која м‘у обећава много већи профчт. Ако ви не установите радничку контролу, Koja he имати пуно право контроле над целом манипулацијом производњ,е ви не ћете никада бити у стању. да имате пред очима цели профит у појединим предузећима. Ви само преко радничке контроле, преко радничких већа можете онемогућити једну спекулацију, која се чини свагде, па и у нас данас са индустријским предузећима. Кад се заведе радничка контрола свагде, кад се заведе радничко веће у свакој фабрици, ви ћете знати точно, да ли се то ттредузеће рентира и у колико се оно рентира, колико се профита у том предузећу доноси. Због тога, кад се ради, кад је реч о ограничењу својине, која се предвифа овде, ми тражимо, да се овде у прицшту у Уставу призна радничка коитрола у техничком и финанцијалном погледу над

целокупном пронзводњом у области индустрије и велике пољопривреде. Ми сматрамо, да у овоме чИатту треба казати нешто више и одлучније о аграрном питању. Потребно је нагласити, да се ако се мисли ово питанзе, које тангира разрешеље феудалних односа и onhe решење аграрне реформе одвојити одавде. (Михајло Аврамовић: Тамо нема својине). Да се одвоји одавде. Кад је рсч о аграрном питању, онда долази у обзир не само решење феудалне својине, него решење аграрног шгтања уошпте. Ако се мисли,-да се издвоји, онда на овоме месту ја бих одустао да говорим о томе. Задржао бих се иа констатацији принципа радничке контроле, за коју држим, да неизоставно треба да уђе у.чдан 14. Да би се истакао на тај начин један од принципа својине, јхотребно је да се у Уставу нагласи и један од принципа тога ограничења, а један од најмодернијих и најефикаснијих принципа је принцип радничке контроле у великим предузећима. Стога бих био слободан замолити Уставни Одбор, да ову коректуру кад je реч о приватној својини, прими. У томе смислу ми ћемо поднети један конкретан предлог. ТТредседник др. Момчило Нинчић: Реч има г. Милутин Јакшић. Милутин Јакшић: Ja сам хтео да говорим о предмету експропријације својине. Овај лосљедњи став, који гласи, експропријација приватне својиле у ошптем интересу допуштена је на ослову закона уз. правичну накнаду. To he бити ло нашем предлогу анимотшја и протусловиће донекле ономе, што 'се предлаже по нашем предлогу у члану 21. Тамо се предвиђа. да се могу властите шуме од страпе државе одузети без накнаде. Није само аграрна реформа. него je тај случај, а могу и другл случајеви бити, да се може земља одузети без накнаде. Ja мислим, да ћемо ми морати строгој ревизији подврћи наше својине. Велики поседи упражљавани су у свему. Ту нема феудалнога права. To je својнна и држнм, да се не he моћи одржати, ако не будемо строжије мере наметнули и ако будемо праведније судили него што се судило пре српске власти, јер ако је иетпто отето и пре 100 година, то не постаје својина, па ма да су и вековл лрошли. Ту треба да буде јустус титулус. Отимачина није титулус за с-твараље права својине, то је правна заблуда. Таквих својина има. и мислим, да he наше власти морати ревидирати што је правтта својина, а што није. Зато држим, да би дошли у протусловље са самим собом, т. ј.. ако примимо 21. члан, како је ревидиран, онда би овде морали метнути, уз правичну накнаду или без накнаде. јер се тиме предвт-тђа одузимање шума без накнаде. Кад he тај члан бити предложен и примљен, онда није доста да се каже, правична накнада. Ја мислим, да треба да буде експротгријација уз накнаду или без накнаде, зато то не би оставио закону да закон решава, него ми треба да решавамо. Ја дакле предлажем, да може бити експропрпјација са накнадом и без накнаде. Председник др. Момчило Нинчић: Јавтго се за реч г. Живко Јовановић. Обраћам пажњу, да je већ један од комуниста говорио о том предмету, па сад не бп требало да говори још и други, али кад се већ јавпо. ја му дајем реч. Живко Јовановић: Времена, кад се говорило о тгриватној својини и о сувереном праву на њу. које несме. нико ни тангирати-шг атакирати, про-