Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

104

Стенографске белешке

фу жељезничког подвоза, јер је држава више од половину свога угља за своје саобраћајне потребе узимала IT-3 рудника трбовљанске дружбе, који поседује шест утљенокопа у Словеначкој. Ако овај најеклатантнији пример не даје за право нама да у овом Уставном Одбору будемо ако хоћете до безобзирности поклоници захтева установе радничких контрола, онда ја незнам, који би други случај Morao да нам да право и повод да тако одлучни будемо. Ви знате за страшну аферу са бродарским синдикатом. Милијарде вредности народне имовине тамо by сручене и искоришћују се, и тек пошто је афера почела избијати на јавност, мишстарство саобраћаја сетило се n у »Дневнику« од 13. фебруара своју одлуку, да ће ставити контролу над тим бродарским синдикатом, које већ две године вршља самовољно са народном имовином ii искоришћује све своје нужне и себичне калкулације код подвоза. Кад држава установљава своју контролу над свима предузећима, онда држава у тој контроли учествује тако бирократски, да се само корумпира та контрола и доказано je баш у оном чланку, koju сам отоич поменуо у »Политиди«, да је постојала' контрола над друштвом рударским у Трбовљу, али да су у тој контроли учествовали чиновници из министарства и акционари и да као такви нису нашли довољно разлога, да стварну контролу врше. Сад министарство установљава контролу у Кочевју у руднику, тамо je послат чиновник, који he претстављати ту контролу. Ми смо имали прилике овде да напоменемо, како се поступа са секвестрираним иредузећттма.. Ja вас ca тиме нећу забављати али хоћу да кажем, да постоји и у извеснпм тгредузећима радничка систематска организа- • ција, која контролише предузећа у љиховом поступању са радтшцима. Председник др. Момчило Нинчић: Господане посланиче, ви не говорите о овом члану, овде је реч о својини. Павле Извините, г. председниче, овде је реч о томе, како he бити та својина ограничена п од злоупотреба сачувана са стране вас и закона п ми препоручујемо као једну од мера радничку контролу. Председник др. Момчило Нинчић: Свака ствар може се довести у везу са другом. Допустите, да није реч овде о радничкој контроли.у толико пре, што је г. Шимрак учинио један предлог о завођењу радничке контроле и о томе ће се предлогу дискутовати, кад завршимо овај одељак. Павле Павлови),: Ми предлажемо и покушавамо, да Јфедимо Уставни Одбор не неким дугим говорима него нужним напоменама. Ми изгледамо, да хоћемо да отмемо својину, ми ћемо je и отети кад будемо ималД могућности. Председник др. Момчило Нинчић: Ja ћу вам допустити, да говорите али онда значи, кад буде речи о радничкој контроли са ваше се стране- Burne неће говорити. Павле Павловић: Има неких ствари, које вас интересују више него нас, а ове интересују нас Birme иего вас. Председник др. Момчило Нинчић: Интересују пас све ствари, али да не дискутујемо више о томе.

Павле Павловић: Дакле, господо, у сваком случају радничка контрола' била би једна мера, која би злоупотребе предузећа, злоупотребе те крупне својине и поседника њихових контролисала, благовремено износила на јавност, благовремено лозивала на суд и законодавца и народ и јавно мнеље и спречавала их на тај начин. Радничка контрола треба у толико пре да буде установљена, у колико се је више показало досада у пракси после рата па на овамо, да je немогуће обуздати крупне поседнике од злоупотреба никаквим другим мерама, никаквим апеловањем на милосрђе. Код секвестираних предузећа, која су изгубила своју својинску правну подлогу и којима провнзорно управља држава преко својих комесара, ми тражимо, да се заведе потпуна администрација радничких већа. Нека над том администрадијом радничких већа врше контролу извеспе државне инспекције. То нека пропише специјално законодавац a ми ћемо, надамо се, ту мало моћи да покажемо основу и форму, са којом се може та установа увести. Радничка коитрола се установљава данас у целом свету по напредннм, привредтто јачим и културним земљама и нама у колико смо мањи и назадњи нужније је да се том контролом послужимо као средством за организацију и увећаље продукцнје. Председник др. Момчило Има реч г.. Госар. Посланец др. Андреј Госар: Гослодје! Јаз се в целоти трињам с предлогом, ки је тукај стављен. Само к 4. и 5. ставку се ми зди потребно пар ствари припомиити. 4. ставек говори о омејитви приватле својине. Та израз се мени зди мало пресплошен, пренејасен, премало долочен ин би желел в тем погледу, да би се долочило в устави некај конкретнега. Че говоримо о омејитви приватне својине, мисчим јаз в први врсти на неко максимално мејо, до катере је иметје довољено. По мојем мнељу је всака друга омејнтев приватне својпне ле некај засилнега, некај мањ учинкујочега, инче хочемо рес кдај направити ред в нашем господарскем живљељу, бомо то досегли, доклер стојкмо на» сталншчу приватне својине, само в тем случају, че поставимо чисто јасно долочено мејо ггри катери речено толико смеш имети, веч не! Кар имаш веч, то ти дружба взаме. Кер па вем, да је тежко в устави долочити все подробносит ин да обсегајо кончно туди вси други члени веч али ман> само сплошне ствари, се омејим на то, да повдарим то наше сталшпче, да сп ми представљамо под омејитвијо приватне својине тако омејитев, ки бо долочала неко максимално мејо за иметје, ин да сматрамо все друге омејитве приватне својине кот мањ важне пн небиствене. К задњему ставку тега члена би па припомнил, да је по мојем мнењу напачно ин погрешно, че се же в устави долочи приндип. да се сме всака експропријацнја извршитп единоле протп одшкоднпни. Ми вемо, да данес наше цивилно право шчнти марсикатеро својино, ки по правици ни оправнчено, ин не моремо заговарјати сталишча, да би се за одвземаље таке својине доседањи ластник морал добити одшкоднино. Че приде та ставек, какор је ту стилизиран, в уставо, je изкључено да би се momo експроприирати брез одшкоднине туди тако иметје, ки си га је гдо придобил в даљшем часу з насиљем али по експлоатирању делавне мочл, делавцев итд. Зато ттредлагам, да се задљи ставек гласи: