Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXV. седница 18. марта 1921. године

105

»Екопропријација приватне својине у општем интересл’' је допуштена. Подпобне одредбе донеле нарочити закон«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. посланик Дринковлћ. Др. Мате Дринковић: Ja се ca овим чланом у главном слажем, јер скоро је исто, али пе баш са евим исто, што ми предлажемо у члану 43. нашега нацрта Устава. Ја сам противан задљој с.тавци члана 13. како овде гласи a то hy рећи у кратко зашто. Она гласи. »експропријација приватне својине у ошптем интересЈ г допуштена је на основу закона уз правлчну накнаду«. .Ове речи у ошптем интересу предлажем да се замене ре.чима »кад друштвене потребе то захтевају«. Ви ћете рећи, да je то свеједно, али ја држим, да није свеједно. Јер, господо, има ствари, које су потребите друштву, односно које су друштву потребне а нису од ? ошптега интереса, или барем један становити круг друштва не сматра, да је то у -отшттем интересу. На пример по свима градовима постоји помањкаље станова, и то обично радничких станова. А зато се скоро нико не брнне, да би се градили ти раднички станови. Кад би се и за ту сврху могло експроприсатн земљишта, онда би се ти станови могли лакше градити. То интерес друштва захтева, на име интерес те ■ друштвене класе захтева, а не захтева ошпти интерес. Тако у том смислу има и много других примера. За то бих ја рекаоГ да се ово промени. па да се у место »у општем интересу допуштено је«, каже: »кад друштвене потребе захтевају«. И онда, господо, ове речп »допуштено је на основу закона« ја бих заменио са речима: »допуштено je на основу нарочитога закона«, јер ви нећете тугоћтг гласати један закон, који би предвиђао ове случајеве него да сваки посе-бни случај буде посебан закон. Да ја имам право што ово говорим, то показује поступак у Аграрној Реформи. Начело је, да земља ирипада ономе. који ју обрађује. Један део или једна партија, која је суделовала у решавању аграрне реформе претворила је Аграрну Реформу у страначќу ствар. Ншкада о томе није био изгласан један закон. И шта је’ било? Догодило се, да су извлапЉени са земљишта муслнмански бегови у Босни и писали су кроз све њихове новиие а говорили су и у парламенту, да се њима никаква накнада несме дати; да су те земље, које су босански бегови поседовалн, да су они од -народа отели, и да ти људи те земље несмеју поседовати, и да неби било корисно за пучанство дати икакву накнаду. И та хајка на босансве бегове трајала је скоро три године. Ми смо пак заступа.ии гледиште, да се та ствар има уредити законом и да се та ствар има правично уредити, да не буде смутње међу народом н да се мора ипак некаква накнада дати беговима по пропешт дегресивној, дати оштмакојима je земља отета a тшсу je обрађивали. А онима који су земљу обрађива.ли. дати начина да могу да живе. Ми смо господо, тврдили, да се несме стварати из једне класе дрлчптвене пролетаријат без потребе и да то несме бити партијска ствар, него ствар у интересу свих и у интересу мира оне земље, и свето, господо, није помогло, свето било је узалуд. И не само то господо. него проглашени смо, да смо ми заштитници бегова, да смо заштнтници капиталиста и шта ти ја знам.

И господо, шта се дешавало? Није се у томе послу имало никаква закона, није се поступало из општег интереса, него из страначког интереса дозволило се, да су та господа у часу, кад се радило на Уставу да могу сафинтгти ве-ћину у овој кући у Конституанти где би морали бити људи слободни и незавиони у својим мишљењима у заштиту својих политичких праваца, и ти људи су уценили ту сиромашну чељад, уценили су ту сиромашну чељад у једном најважнијем акту, који може народ извршити, уценили су је. да је морала подврћи своје главе уцени, и за три стотине милијона динара ви сте откупили данас већину у овој Конституаити. Нигде на свету није се за три стотине милијона купила већина?! Нигде тога није било! Нигде се није могло купити за три стотине милијсна већина једиој Влади! Ово се могло само овде. догоднтт-г. И господо, питам ја Владу ко је њу... (Др. Лаза Марковић: Ви сте за то да се наплаћује оштета. Јесте ли за оштету или нисте. Јанко Шнмрак: Законом, а не овако треба уредити). Ми смо за оштету али која ће се законом решити и то не само за Босну, него за све крајеве. За такву оштету да људи могу живети, а не да купујете већину кад немате већине. (Чује се: г. Председниче, молим вас, да га позовете на ред. Др. Лаза Марковић: Дакле за оштету сте и онда немојте говорити о куповини већине). Председпик др. Момчило Нинчић: Молим г. ПТимрака, да не упада у реч. (Др. Јанко Шимрак: Он је први почео, опомените -г. Марковића на ред). Др. Мате Дринковић: Ми смо билк да се та ствар законом уреди и ви сте сви сведбци овде, да су Муслимани дошли у Конституанту, и да имате нацрт љиховог Устава и да су своје етановпште у томе нацрту Устава заступили. Председник др. Момчило Нинчић: Huje о томе реч г. Посланиче. Др. Мате Дринковић: Јесте, јесте! Председник др. Момчило Нинчић: Ви хоћете да држитс један полвтички говор, г. посланиче. a ja вас молим, ■да говорите о овоме члану. (Др. .Јанко Шимрак: Он заштлћава прнватну својину). Ја вас опомиљем, да говорите о члану, који је у дискусији а не о нацрту куслиманскога Устава, јер о томе сад није дискусија. Др. Мате Дринковик Ја образлажем зашто тражим, да се овде на место. »у општем интересу« »кад друштвене потребе захтевају« и на место »основу закона« каже »на основу нарочитог закона« јер свака се категорија откупа мора узаконити. Дакле г. Марковићу нећу вам затајити, да сам ја увек стајао на становишту, да се мора агварно питање v Босни праведно решити. (Др. Лаза Марковић: Тако је, и зато се чудим, да сте овако говорили). Ја стојим на становишту, да се мора решити законскнм путем, али нисам никада стајао на становишту, да се то питање тако решн, да се за 'потребе Владе даде једно три стотине милијона динара, да се има једна становита већпна. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, г. Посланиче, и по други пут вас опомињем, да говорите о ономе што je на дневном реду иначе hy вам одузети реч, и то ће бити прво одузимање речи у овом одбору очигледно злоупотребом вашом. Ја вас на то опомиаем и не могу допустити, да држито партијске говоре у Уставном Одбору. 14