Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

106

Стенографске белешке

Др. Мате Дринковиlп: Гооподо, ми смо овде. Ову кућу Bi-i зовете Конституантом и ја се питам: зар зато' што ми нисмо имали нарочити закон о аграру, да ми градимо устав средствима, која нису дозвољена нигде у свету. Председник др. Момчило Нинчић: Господине посланиче, i-ii-ije о томе реч како се гради Устав, него је реч о својини. Др. Мате ДринковиИ: А да се Устав тај гради начином, који шггде у свету тгије био, ја сам вам рекао: ето вам устава Муслиманске Организације ii за то мислим, да се овакве злоупотребе не треба да догађају и да једна влада или једна скупина, Koja мисли да представља владу, не може располагати са 300 милијона онако без икакве повластице. Председник др. Момчило Нинчић: Ja вас, господине посланиче, посљедњи пут опомиљем, да говорите о члаву, о коме je реч, иначе ћу вам одузети реч. Др. Мате ДринковиИ: Мој је предлог овај, да се на место речи »у ошптем интересу« ставе речи »кад друштвене потребе захтевају« и на место речи »на основу закона«, да се каже: »на основу нарочитог закона.« Председник др. Момчило Нинчић: Дискусија је о овоме члану закључена. Ја молим г. Потпредседнпка, да поново прочита овај члан како је предложен. Потпредседник Јурај (чита): »Чл. 14. Својина је зајемчена. Овојина обавезује. Њена употреба не сме бити на штету целине. Садржина, обим и ограничеља приватне својине одређују се законом. Експропријација приватне својине у ошптем интересу допутптена је на основу закона, уз правичну накнаду«. Председник др. Момчило Нинчић: Господа, Koja су за овај члан. да се прими, нека изволе седети, a која су против, нека устану. (Већина седи). Објављујем, да je овај члан примљен већином гласова. (Милутин Јакшић: А мој додатак?) Чим је овај члан примљен, како je гласио значи, да је ваш додатак одбачен. Изволите чути чл. 15. Потлредседник Јурај Деметровић (чита): »Чл. 15. »Фидеикомиси се укидају, осим задужбине са опште корисним наменама. Законом he се уредити у којим случајевима може бити промеч.ена намена ii предмет задужбине према промењеним приликама«. Овде је извршена само једна измена. Председник др. Момчило Нинчић: Има роч г. Жарко Мнладиновић. Др. Жарко Миладиновић: Ja самустаода нагласим, да фидеикомиси нису исто што и задужбине са ошпте корисним наменама. Задужбин| са општим интересима и наменама, јесу нешто саовим друго но фидеиком-иси. Фидеикомис је она ус-танова, управо она имовина, коју је неко установио ради сјаја z обезбеђења своје породице и по тој установи je само прворођени имао права управе и уживања, а осталима је имао давати апанажу. Услед тога ја држим, да ово овде није добро и згодно цитирано, као што гласи теќст овога члана_ 15. те би зато требало одвојјѓги фидеикомисе од задужбине, да буду засебно и осебно једно од другога, а ово о наменама уопште не би требало овде нп спомињати, већ само pehu, да ће се даље посебним

законом то све уредити. Дакле, да не би било пометње, треба одвојити од себе задужбине и за себе фидеикомисе, пошто би иначе овако било врло незгодно и зато ја тражим, да се то подели, и ово »фидеикомиси се укидају« да буде потпуно за себе одвојено од задужбина.' Председник др. Момчило Нинчић: Пошто се нико више не јавља за реч, то је дискусија закључена. Стављам на гласање члан 15. Господа, Koja су за то, да се он прими, како је прочитан, нека изволе седети, а који су. противни, нека устану. (Већина седи). Објављујем, да je овај члан већином гласова примљен. Изволите чути даље. Потпредседник Јурај Деметровић чита члан 16: »Законом о порезу за наслеђе има се обезбедити држави обилна учешће у наследству на чијем стицању наследник није суделовао, водеки рачуна при том о степену сродства: између наследлика и умрлога«. Додаак je овде само ово: између наследника и умрлога. Др. Јанко Шимрак: Господо, ја мислим, да члан овако гласи: »законом о порезу на наслеђе има се обезбедити држави оби.пно учешће у наследству, на чијем стицању наследник није суделовао, водећи при том рачуна о степену сродства између наследника и умрлога«. Ту се каже: законом о порезу на наследство има се обезбедити држави обилно учешће у случају, да наследник није суделовао при стицању наследства. Господо, несумњиво је, да држава мо•ра имати обилно учешћа при наслеђима. Ми налазимо, да то гледиште треба прихватити у толнко пре, што стојимо на гледишту својине, али нам се ипак чини, да је ово начело овдје на широко изражено. Ви знате, да кад ое ради о наслеђу, да се у првом реду мисли на сељака, а затим и на радника. Особито на 'сељака. Њега је најлакше ухватити, јер има земљу и ќуфу, и онда кад он умре, кад се ради о наслеђу његовом, онда он у првом реду мора сносити порезу, особито према овом нашем новом, нећу да кажем закону, него некој наредби. Ви знате, да сељак мора уз порез да плаћа, још и по 12 а више пута и по 48 по сто од вредности читаве имовине код наслеђа. И док је тако са малим човеком, дотле они, који су богати. који имају у својим рукама акције ате акције обично не глаее на његово име него на име неког Француза или неког Енглеза тако, да држава сопственика таквих акција или великог капиталисту, који има 50 до 60 хиљада динара или '2 до 3 милијона, и који их узме из једног џепа или пз једног завода и премјести их у други, не може да ухвати, јер за то и не зна, па зато и не може од њих ову порезу да наплати, и знаду вјешто избјећи закон. Дакле чини ми се, ако би се ово овако уопће прихватило, да би наш законик изгледао, као што сам пре неки дан казао, као паукова мрежа. у коју се хватају саме мале бубпце, а то је мали човек, сељак и радник, а кад у њу има да улети каква велика тггица какав богаташ или капиталист, онда се он у н>у не може ухватптп. онда за њега нема закона. Стога немојте од овога закона чинити паукову мрежу ради оних, који су дужни у првом реду држави да плате порезу. Ја вас, гослодо, молим, да не сматрате, кад шта ја говорим, да то говорим