Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXV. седница 18. марта 1921. године

107

из духа опозиције, но због тога. што хоћу да истакнем свој програм и начела, која сам заступао и пре избора, а која су и у нашем програму изложена. Huje то велим, због духа опозиције, као што се мени јучер предбацило, и са разлога, да се надмећем ca поштованом једном или другом групом. Нема ту никаквог надметања. (Глас из центрума: То сте узели од комуниста). То је код нас врло стара ствар. За вас су комунисте и социјалисте бау бау. Зашто не би нешто добра примили и од њих? Међутим, ja сам лримјетио, да се овдје не примају ни добре ствари, које се предлажу, a видећете, да ћете ускоро све те ствари морати примити. У овоме члану каже се: »У чијем стицању наследник није суделовао«. Мене ово буни. Мени изгледа, да је неправедно, кад се каже: »З г чпјем стицању наследник није суделовао«. Рецимо умре отац u пма Малу дјецу, која нису судјеловала код стпцаља имутка. Они би према овој одредби морали да плате -.велики порез, што нису судјеловали у стицањУ имутка, а то није гтраво. Ако је такав отац сиромашан, љегову дјецу треба заштитити. Ми мислнмо, да би према овоме, што сам укратко предложио, да би овај члан можда много бољи био, кад би гласио овако: »Законом о порези на наслеђе има се обезбедити држави обилно учешhe у наследству узевши у обзир родбински степен и властити имутак наследника«. Треба и о томе водити рачуна, колику имовину има наследник, а не само у ком је стенену сродства са умрлим. Јер, ако има велико имаље, не може се једнако с таквим поступати као са оним, који нема нпшта или који има врло мало. Ha богате треба ударити већи ггорез. Ја мислим. ако неко остави свој имутак једном богату. или једном сиромаку. није исто и они не требају једнако да. се опорезују. Први he мање платити, а сиромах више ће порезе платити држави: јер онај ирви има већ свој властитп имутак. То би била прва ствар. Друга ствар нашета предлога је жеља, која је била овде више пута изложена Уставном Одбору од стране наше, а односи се на заштиту мшшмума одређеног за сваког човјека. Због тога тражимо, да држава нема порезног учешha код наслеђа сељачког, раденичког и занатског. чије наслеђе не прекорачује минимум подређени законом. Дакле, ми тражимо, да дожава нема учешha у наследству имутка кад исто не прелази минимум потребан човјеку за живот. Ја мислим. да би овај наш предлог, могао да прихвати земљорадннчќи к.луб. Код овога члана, кад се већ ради о социјалноекономским питањима, било би добро да се унесу и смјернице нашег пореског система. Ми смо о порезу већ говорили и прихватили смо дотичне чланове. Али, ми мислимо/ да треба код овога члана 16. унијети u ово: »Увађа се прије свега, прогресивна пореза на ренту од земљишта и капитала, а према вотреби и прогресивни порез на доходак од рада«. Овдје се хоће рећи, да се може опорезовати у првом редуј рента, бдла та рента од земљишта, била од капитала, и онда исто тако, у другом реду, према потреби, може се ударити прогресивни порез u на доходак од рада. He. смије се и у једном и у другом случају једнако поступати. Онај, који тешко ради сваки дан, да си заслужи корицу хљеба за себе и за'своју породицу, ие може да буде подвргнут једнаком поресќом систему као и онај, ко-14 илта становиту ренту од земљишта или капитала u soju јмного безбрижније и сшураије живи. Овдје

смо нагласили још и то начело: »Имање, које је потребно за живот, слрбодно је од порезе«. Имамо, господо, још и трећи предлог, који може особито интересовати г. Министра за Конституанту. Тај трећи приједлог гласи овако: »Монополи и трошарина на опште важне животне потребе. укидају се. Увађа се пореза на луксуриозни имутак и живот«, Ко дакле води луксуриозан живот и ко има луксуриозан имутак, тај нека највише плати. Ми не тражимо, да се потпуно укину монопол и трошарина, јер држава збиља има из тога велики доходак, него само кажемо, да монопол и трошарину треба укинути на оне артикле, који су најиотребнији за живот. На пр. да се не узима трошарина и царина на сапун, или на шећер и на такве ттѕјпотребније ствари. Ми видимо, да се у овој нашој Сир<омашној држави, која је сиромашна само по сељацима и радницима, развија прилично јак луксуриозан живот, па нека се онда тај луксуриозан живот што јаче опореже. Ja сам изнео ове предлоге, а ваша је ствар, господо, хоћете ли о њима размислити и прихвапгји их. Председник др. Момчило НинчиК Има реч г. др. Сима Марковић. Др. Сима Марковић: Ми сматрамо, да је добра ствар, што je принцип о порезу на наслеђе ушао у Устав; али, ми сматрамо, да је цео члан 16. прилично се расплинуо и да је недовољно јасан. На пр. кад се каже, да се држави законом има обезбедити обилно учешће у наследству. тиме се још ништа mije варочито и препизно казало. Нарочито значај тога обилнога учешћа од стране државе у наслр?у знатно се ограничава овим другим ставовима, ставом другим и трећим, који гласе: »иа чвј с -м стицаљу наследник није суделовао« u »водећи рачуна о степену сродства«. Кад се води рачуна и о том, да ли је наследник учествовао у стицању дотичног наслеђа, н кад се водп рачуна е степену сродства, онда од озога вбилнога може остати ништа. Због тога смо ми против тога. да се унесе ово ограничење, које ?? уо<лллом врло тешко проверити, нарочито ово прво ограт-шчење. Да ли je онај, који наслеђује, учествовао у стицаљу тога богатства, које треба да наследи, врло je тешко проверити. скоро je немогуће провернти. Због тога та јелна рестринкција даје маха. страУовиттгм злоупотребама, кад је реч о птоезу na наслеће. Мв смо због тога ттротивни овим рестринктшјама. које садржаје друта и трећа рдченипа овога члана. Ми сматрамо, да гттшшттт дореза на гасжћб треба акпептовати. да тај притгцип треба, нагласити у Уставу, али без ових рестринктџгра, без ових ограшгчрња, које доноси завршетак члана 16. Разуме се, да се један минимчм наслрђа мора ослободЕти сваког пореског оптерећеља. To нарочито вреди за земљора.дштке и за сељак.е. Један минимум се мора ослободити свакот пораоког оптерећења. које предвиђа члан 16, Алд се ие могу ччивити друте жонцесије водећи при том рачуна. да ли је дотичник, који има да наследи. учечтвпвао у стипању богатства и у којем је степену соодства дотични. Ми сматрамо, да су ова ограничоља сувпше велика и да ће та огваничења спортегти ohv рфикасност на наслеђе, која je с обзивом на богатство наше земље један од најбогатијих државних прихода. Председник. др. Момчило Нинчић. Има реч г. др. Дулибић. 14*