Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

8

Стенографске белешке

много случајева за сукобе, врло миого ствари за сукобе, које нису законима регулисане, које нису нормвране и које прилично изазивају сукобе без воље дотичних грађана. Да не наводим многе случајеве, да наведем само оскудицу катастра. Оскудица катастра, то је тако велико зло, да сама та оскудица изазива неминовно спорове и то врло честе и врло многе слорове. Ти спорови потичу не кривицом грађана него) кривицом државне управе, која још није донела да реши то катастрално питање. Због тога слепим случајем бујица воде, кише, снегова, може да изазове сукоб око међе око синора, није право, који су таквим случајевима принуђени да на суд иду, није право да се терете скушш трошковима, као што je случај око налажења међе, синора. Ја наводим само овај један случај, а таквих има пуно. Како je већина наших грађанских категорија сиромашно грађанство, то сматрам, да је оправдано, да суђеље буде бесплатно и да не само суђење буде бесплатно него и одбрана, која се по поступку тражи, да та одбрана буде једна социјална служба, да се држава стара, да браниоци буду државни функционери. У другом реду предложио бих другу одредбу, која треба да дође под.овај члан. Нигде се не тгредвиђа у потоњим одредбама, на који се начин постављају суци, како наша браћа Босанци боље и правилније кажу, него ми судије. Нигде се не ка же, како се суци постављају и зато мислим, да ту нејасност треба одредити ближе и речи овако: поставњање и унапређење судаца и правних правобранилаца, врши се на предлог Министра Правде између два кандидата, које бира за свако место нарочити савет. Ови савети одређују се законом о устројству судова. Поред ове одредбе, којој мислим да има места код члана 70., предложио бих још једну трећу одведбу: »Заводе се путни суци, путне судије, а начин њиховог рада z надлежност одређује закон«. Ја мислим, да што се више има прилнке, да се да народу вравда, што има лакше прилике да се правда учини, биће мање случајева, који he изазивати суђеље. Зато предлажем нову институцију, да се установе путне судије. Ова установа није за нас нова. По старом нашем праву та је установа постојала и код већпне модервлх држава и она постоји крај свих соцнјалних с.редотава. Зато предлажем у толико тгре, да се код нас установи где постоји оскудица за то, да вршење правде буде приступачнпје, што брже и што јефтнније. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч др. Анте Дулибић. Др. Анте Дулибић: Ja, господо, хоћу да кажем, да у овом нацрту устава фали једна установа, коју налазнмо не само у свима модерним уставима него и у старим Уставима то је установа пороте. У самом нацрту Устава краљевине Србије налазкмо ту установу, да je изрично предвпђена, а зачудо у овоме нацрту Устава о њој нема сломена. Можда he се pehz, да се то no себч разуме, да he се основатн поротни судови. Али кад би се то тако подразумевало онда било би, сувишно, што су код свих кодификација предвиђени поротни судови. Шта значи иорота и поротнн судови, ја не треба нарочито да објашњавам, јер Ви сви знате добро, да су поротни судови највећа гаранција слободе. Зато hy ja бити слободан. да предложим један нов чланак, који неhe бити ништа друго, него препис члана 148. што га

налазимо у Уставу Краљевине Србије. А то је, да се установа пороте задржи а њезину надлежност да одређује закон. Ја мислим, да је то неопходно потребно, да се стави у Устав као што је то учињено у свима модерним Уставима и у самоме Уставу Краљевине Орбије као и у старим Уставима. Што се тиче трећега става чл. 70. морам опазити, да је он у противречнооти са другим ставом.. Објашњења, која су овде дана, не могу да задовоље и не може се разабрати зашто је овај члан постаљен. Члан 3. каже, да се за изванредне случајеве може прописати нарочити поступак. Ово не значи ништа друго, него да се могу установоти изванредни с-удови. Никакво друго значење иема овај 3. став, него могућност, да се поставе изванредни судови. Ово прописивање изванредких судова је у опреци са алинејом 2. члана 70., која каже: да се ни у коме случају не могу установити изванредни судови или комисије за суђеље. To je једна тако очигледна контрадикцнја, да се не може разабрати шта се намерава получити са. додатком 3. става. То је исто тако као што бл се казало: не може се установити изванредни суд, а после да се каже, може се установити изванредни суд. Због тога мислим, да се 3. став мора изоставити. Он ггредставља очигледни задатак према Српском Уставу. Српски Устав има одредбу у члану 147., која је јако симпатична и либерална и не може се разабрати зашто није ушла овде и ова одредба у наш Устав. Овај члан Српског Устава, каже, да се никакав суд ни судска надлежност не може установити друкчије, него законом, »али никада ни под којим именом не могу се установити ванредни или преки судови или комисије за суђеље«. Kao. што видате, господо, са нашим- новнм Уставом идемо за десетине и десетине година уназад; а осим тога начин како је стллизован члап 40. преставља једну очигледну контрадикцнју, која досад није била објашљена. Гледе тога што је независност судаца суспендована у нашој држави, ја не треба да се тому дуго задржавам, него да се позовем на оно, што je Kasao господин Павичић. Ево има две године како смо ми у изузетном стању, да је несигурност код судова тако велика, и да се налази у такоме стању, да би томе требало учинкти што je могуће ггре крај, јер he иначе пучанство нзгубити свако повереље у народу! За то највише државне власти морају настати, да наше судство буде на висини свога позива и да ужнва поверење, које мора да ужива у народу. Због тога сам, господо. за то, да се што је могуће пре ово стање ствари у нашем судству среди, јер he то бити на корист државе. Ако се ово стање продужи и даље, ми ћемо пћи из незадовољства у незадовољство и нећемо моћи доћи до онога што желимо, а то је до праве консолидације наше државе. i Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Рајчевић. Милосав Рајчевић: Господо, ми имамо разлога да тражимо, да судови буду независни, јер од независних судова зависи слобода свих грађана. Господо, ја сам истог овог гледишта, које је сад изнесено, да je трећл одељак у контрадикцији са принцилом, који је исказан, да не може бити ванредних судова. Ми смо и досада имали независност судова, али ми ипак морамо много што шта учинити, да добијемо у правом смислу независне