Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVI. седница 3. марта 1921. године

П

судове. Није довољно оставити само људима, да могу изрицати правду. не бојећи се никога. већ треба судије поставити у такву могућност, да фактичкп могу да изричу ту тгравду. Због тога треба судије на првом месту осигурати. Разуме се, ми та питања овде не можемо решаватп, али се морамо постарати, да изведемо неаависност судија до spaja и кад то будемо учинили, ми смо нашу слободу и наше имаље онда збиља лредали у руке људима, који he нас моћи затлтићтгвати. Због тога нека ми допусти уважени друг г. Курбегбвић. да у неколкко будем противу његовога тгредлога. Котарски и врховни шеријатски судовису већином попуњени људима, који слабо знају свој лосао. Г. Курбеговић he можда рећи, да су то вер. ске ствари.. Ја нисам и немам ништа против тога, да верске ствари остану и даље шеријатским судовима и да они решавају по прописима своје вере, као што нисам ни противу тога, да православни судови решавају своје верске ствари и да католички судови решавају своје верске. ствари. Али као што код нас православних, код развода брака решава духовни суд a о имовинским стварима решава редовни суд, то може исто тако бити и код осталих. Зашто да имовинске ствари Мухамеданаца буду одвајане гг да се решавају на један начин. а имо. винске ствари код православних .и католика да се решавају на други начин? Боравећн у крајевима, где су у већини били мухамеданци, могао сам свакако видети. да су ти њихови судовп били у многослучајева несавесни. Несавесни су били на првом .месту према малолетнима. Многи малолетпици су лоред свога имаља остајали без имаља и то није било само за време наше доцпије управе, него је било и за време турске владавине. Кад већ постоје котарски шеријатски судови, када. се већ правда нзриче у једном правцу треба да има некога да вршн надзор над тим, онда би требао да постоји некакав касациони шеријатски суд. Да .пи ми сад треба да стварамо нарочити Касациони Суд за Мухамеданце, и да ли би те касапионе судије и тај касациони суд Мухамеданада боље разбирао ствари МЈГхаиеданске од касационог суда, који би био надлежан за целу земљу? Да ли би Мухамеданпи добили више правде.’ ѕад би за њттхове ствари постојао нарочити њихов касациони суд? Ја кажем, да не би. Напротив, љихов Касациони суд био би свакако гори од Касационог суда, који ми морамо имати за сву земљу. И не само да они тиме не би добили, него бн изгубилл. На првом месту, они немају вшпих школа, из којих би могли попуњавати те касацноне судове. Они чак немају школа, да попуне и ове ниже судове. Ја сам видео, да љихови судови, решавајући о имовннским стварима, врло слабо примељују њихове законе. На пр. по шеријату има одредба о томе, како се досудјују делови и ти делови по корану се на првом месту и исплаћују. али ако ти делови буду мањи од целога, шта he у том случају бити? Ја сам видео, ако су ти делови мањи, онда отш уместо да исплаћују сразмеран део, који по корану припада. они исплаћују по реду и тако ономе по средини не остаје ништа. Ја сам дакле тгротнву тога, да се за имовинске ствари уотановљавају нарочити судови. који he те ствари решавати. Ако је наша жеља, да добијемо независне судове, да добијемо спремне судије, људе од заната, најбоље је-да урадимо то, да тим судијама преда-

мо у руке наше пбслове и нашу имовину. Ја сам противан овоме тгредлогу јошизбог тога, што Мухамеданци (Ф. Курбеговић: Не Мухамеданци, него Муслимани), што су Муслимани растурени но разшгм крајевима. и ми бисмо сада морали да стварамо нарочите надлежности и нарочите судове. Зато сам ја да се верске счрари оставе вери и верским уредбама, а оно што има имовипски карактер, да се остави редовшш судовима, да они о томе решавају. Ја сам видео, да ови судови врло несавесно рептавају, кад су у питању малолетниди, да их они упропатпћују. Дати и ове ствари у руке наших судија за неспорна дела било би много боље. Јер ти шеријатски судови нису имали ни попис имбвине малолетника, na су ипак решавали и упропашћивали тако имовину малолетника. Понављам дакле. да сам противу тога да шеријатски судови суде о имовинским стварима. Председник др. Момчило Нинчи!l: Има реч г. Boja Маринковић. Др. Boja MapMHKOBHh: Господо, ja» мислим, да je предлог г. Курбеговића на овоме месту,. код овога члана Устава, потпуно излишан. Овнм се : чланом забрањују само изванредни судови и комисије за суђење, а шеријатски судовн нису изванредни судови, него су редовни судови, а устројство редовних судова л установљење редовних судова и љихове иадлежности, прописаће се законом. Овде сене спомињу нн трговачки судови, који су такођер редовни судови, па зато ипак нико не he извести из тога закључак, да се ти судови укидају. Ја мислим да је незгодно,- да ми само. за једну врсту судова уносимо њихово установљење у Устав. Ти судови већ постоје тамо где су потребшт и што he они моратн постојати све дотле, док овај закон не би нешто преустројно,. променио и надлежност и тако даље. Тада кад тај закон буде на претресу, олда ћемо се разговарати, да ли јеј оггравдано гледиште господина Раичевића или није, и.ли је оправдано гледиште господина Курбеговића или није. Шта с-е мене лично тиче, ја бттх био стварно за предлог господина Курбеговића, да је овде реч о закону. алп овде нлје реч о закону, којим се установ.љавају шеријатски судови. или се љихова иадлежност одредјује, него је овде реч о томе, да не може бити изванредних судова. Редовни судови he бити разне врсте. Ја мислим, да је исто тако предлог госпоДина Павнчића неоправдан, јер 'смо ову редакцију ми имали у старом Уставу и она је обухватала све оно. што г. Павичић xohe. Прнципи правде обухватају оно, што треба до пртшдппа правде да доведе. То је јасно и ми не можемо код јасних ствари бојати се злоупотреба, јер се злоупотребе никаквим редакцијама нзбеhn не могу. Господин Аврамовић je учинио два прелога, који су они већ раније нртакли. Предлог о браниопугма no коме би сваки грађании имао браниоца и други предлог о путним судијама. Мени су оба ова иредлога симпатична. И било би врло добро, кад би моглн имати поред ових адвоката и једнот адвоката за ваздан спорова за решење разних административиих и судских ствари. Вило би добро, кад би такви адвокати постојалк Само господо, ми се морамо обазрети и сасвим је природно, да не метнемо нешто у Устав, што не можемо извести, јер то све зависи од техничке могућости. Зато о томе треба да се брине законодавац. Видите ли, ми смо 2