Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

158

Стенографсќе белеШке

ХХХVIII СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И ОЛОВЕНАЦА држана 23. марта 1921. године у Београду

Председавао председник др. Момчило Нинчић. Секретар Милан Бошковић. (Почетак у 9 и 30 часова лре подне). Председник др. Момчило Нинчић: Гослодо, ја отварам данашњу седлицу. На дневвом је реду чл. 63. Пошто господин секретар није дошао, допустите ми да ја лрочитам тај члал. »Члан 63. За лослове посебвог месног општинског и обласног значаја, установљава се особена- месна и општинска и обласна рамоуправа уређена на лачелу изборном. 0 самоулравнпм пословима старају се посебни самоуправни оргави према одредбама закона. Самоулравллм обласним управама поверавају се ови пословл: 1. Обласле финансије. 2. Обласни јавни радови. 3. Старање о унапређењу обласних лривредних (интереса: ратарства, сточарства, виноградарства, воћарства и шумарства к.ао и о техничким лољопривреднлм побољшањима. У томе he циљу моћи области-имати угледне обласне пољолривредне установе свих врста. 4. Управа обласлим имањима. 5. Брига о народном здрављу у облаоти као и о свима уставовама, којима се унапређујр здравствено стаље у области. 6. Мере месне безбедности. 7. Брига о социјалним задацима у области. 8. Обласне хумане установе. 9. Обласне саобраћајне установе. 10. Сарађивање ла унапређењу просвете у области. 11. Сарађивање на стручном образовању у областл. 12. Завођење и одржавање установа за штедњу. узајамло помагаље и осигурање. II други послови могу блтв законом повереии обласним управама«. Има реч господин Министар за Конституанту. Министар за Конституавту Марко Трифковић: Господо, као што сте влдели, у овоме члану 63. предвиђају се оппггинске и обласне.самоуправе, урзђене ва вачелу изборном. Влада, подносећи овај нацрт Устава мислила је, да је довољно да се огарантују оппттлнске и обласне самоуправе. Како се из редова уставног одбора јавлла жеља, да се установи и среска самоуправа, влада лема ниптта противу тога да Уставни Одбор прими, да се заведе л среска самоуправа. Председник др. Момчило Има реч господил Др. Јанко Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Ми, гослодо, након што сте Ви примлли онај члан, који говори о унутрашљем уређењу државном, не би требало да говоримо

више. Али илак, да се наша јавност не заварава са празним фразама и речима, морам да лосве кратко своје становиште опишем. Много се писало и говорило о самоуправама. И збиља је могао који крај наше земље држати, да ће он по овом Уставу добити самоулраву. Међутим ово није никаква самоуправа, него, опроотићете ми ову реч, ово је више једна преварла самоуправа, ако не фраза о самоуправама. Ово је један хумбук. Глеист, који је у овој ствари приличво добар теоретичар, дефинисао је самоуправу овако: »Објекат самоуправе нису властита права корпорације, Bero државне функције унутрашњих покрајинских управа«. Подвукао сам државне функције унутрашњих државних самоуправа. Јелинек дефинише самоулра.ву овако: »Форма самоуправе према своме реалном садржају јесте вазда државиа самоуправа. Она је почисто државна самоуправа«. Росин се исто тако слаже са овом двојицом првих правника светских. Он каже у своме 31. делу оуверенитета на страни 45. овако: »Самоулрава је признавање најсуверенијег политичког живота под суверенитетом управљајућег ллда«. Исту оваку дефиницију самоулраве даје и Лебал када каже: »Самоуправа означује већ према своме вербалноме смислу контрадикцију од обележбе правника«. Међутим, господо, не треба далеко ићл по Немачким теоретичарима. Ми имамо овде обичнога правника Слободана Јовавовића, који у својој кљнзи издалој 1914. годиве у Београду дефинира, шта је то самоуправа, лгта вије самоулрава, и ол каже на страли 309. ово: »Општилске самоуправе, дакле и срсске и обласне, као што ви велите сада, ошптинске самоуправе има тамо где је оппттипа организована као једна правна корпорација в где се вршиопи оллттинских власти сматрају као ошптинскн органи, а не као државви и стоје само под надзором, под заповестима државле власти. Оледствено оппттинске самоуправе нема тамо где ола не стојл према држави као нлжа јавноправна личлост лрема њој. лего као ужи круг територијалне надлежностл према шлрем, где вршиоц општинске власти није ништа друго, него државпл оргал члја власт ле изилази из граница једне општине и који као у опште свл државни органи стоји под заповешћу централне влазти«. Дакле лрва карактеристика самоуправле власти јесте или да њезинл органи ни у коме случају не могу да стоје под заповешћу, упутствима државне властл, него онл стоје под њезипом контрлпом, под њезиним надзором. Та колтрола лма то знапеље да пази, да ли се дотићно самоулравно лице управља према општим државвим законлма или не. Ако се дотлчно лице самоуправно не управља према општим законима, онда ту државна власт има лраво да је опомене, да се држи тпх државнлх закона и нлптта влше. Тако je самоуправа свуда схваћена, а овог појма самоуправе, који ви овде увађате апоолутно