Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVIII. седѕица 23. марта 1921. годиѕе

159

нема у читавоме свету. Ово je само управа, a лије Самоуправа, јер je друга ствар код самоуправе. Према Слободану Јовановићу и свима осталим правницима и државницпма самоуправа у своме- територију управља сама државним пословима. ' Ова ваша самоуправа je чисто централистичка. Ово je централизам. Ово није деконцентрализациЈа него чиста централизација, где све гране једне управе долазе у једну руку и та једва рука издаје заповести свима самоуправама a не контролу. Дакле из једнога центра се све улравља. Ha челу свих тих самоуправа треба да буду државни органи, који треба да буду изабрали од народа a не постав.веми то je један најважнији део да народ дотичне самоуправе сам себи изабере управу a ne да je потгавља влада из Београда. To je чист централизам, то није деконценграцлја. Даље зашто сте код самоуправе укинули Tajno право гласања. Ту лема та.јног права глаоава. Зашто? Јер смо ми нагласили, да ова држава хоће конзеквелтно до задље тачке да буде полицајна. Ви хоћете у ошлтини, у срезу, у области да пазите, ко he гласовати за овај полицијски систем a ко nehe и зато сте укинули тајло право гласа. (Минизтар за Конституанту Марко Трифковић: Није укинуто Tajno право гласа. Остављено je законодавцу, да се о томе одлучи, xohe ли једно или друго). Законодавцу je остављена п слобода штампе и мени се чини, да смо ми у Уставу најважнија питаља оставили законодавцу, a у овим стварима, које би требало оставити заколодавцЈр ту нисмо оставили, као н. лр. код ватих фамозних 700.000 душа. (Љуба Давидовић: Онда сваки број 'можете да кажете). Реците зашго сте форсирали na ономе броју, да се области морају поделити, као што je казао г. Сима Марковић ла očnoву социјалном, економском и географском, зашто сте ставили тај број? Господо, рекао сам дакле, две главне ствари код ове ваше самоуправе, алл још треба да се види каква je та самоуправа. Мало пре сам употребио жестоку реч како je самоуправа неистинита л како ne лочива na реалном темељу и не сме се звати тим именом. Осим начелника, који тамо буде, влада he слати некакве стручњаке, који he надзлраватл рад самоулравлих тела. To he бити друга полицијска власт, други надзор владе да опет шаље у оиштину, у срез, у област, своје људе тако зване стручњаке. Ми знамо, како изгледају овакви стручњаци. Нема дакле апсолутло у. овој самоуправи лишта. Видите, како смо ми леп предлог ималл. Нека остану покрајине као што су и до сада биле. Ми лисмо тражили некакве племенске федерације, јер кад би тражили племенску федерацију, онда нити би код вас седели овде и друкчлје би свој предлог стилизирали. Тражимо да остану покрајине у својим границама. као што су биле до сада. Te покрајлне лмале би. разуме се, оамо no себи области, које Си биле самоуправне, имале би срезове, који би били самоуправни, имале би ошптине, које би биле самоуправне. Овде се каже, да би лаше покрајине централистички биле уређеле. Ми знамо да данашље централистичко уређеље. њихова управа данас не ваља. To би се морало променити. Ми смо стави.ли то v своме нацрту Устава. Ako хоћемо самоуправе онда те самоуправе има ЈУ управљати својим пословима. Што се тиче Министарства финалсија, правосуђа, трговине, пољопривреде, социјалне политике, вера, грађевшта једино су изузети спољни послови, пошта п војни. Осталим стварима управљају самоуправе тако- да

нећете имати две врсте органа, једни су државни, a други самоуправни и na концу никаКо нелете знати који су самоуправни a који су државли. У овом нацрту Устава су збиља самоуправама поверени, кад би човек лрочитао на први поглед, неки важни лослови. Само je питање како he самоулраве те лослове да врше. Молим Вас старање о уналређењу ратарства, виноградарства, воћарства, шума као и о техничком пољолривредном побољшаљу. Ja мислим да he лакон ове одредбе потећи мед и млеко no нашој земљи и да he радници и сељаци бити задовољни. Сем тога имају се у областима подићи угледне пољопривредне установе свих врста. Ту he се подизати ратарске школе, школе за наше сељанке да се уче кувати. Па he се још поверити самоуправама управа над обласним имањем. Области имају право да управљају својим имањем. To je велико право дато им да управљају својим имањсм. Ми смо мислили да he држава и то узети у своје руке. И каква je то самоуправа, кад секаже самзуправе имају да' воде бригу око управљања својим имањем. Даље, и то je лајјаче, ловерена им je брнга да се брину за народно здравље као и о свима установама које унапређују здравствено стање у областима. Сад he лекари заћл no читавој нашој земљи и помор he се снизити na милимум. Даље поверене су им мере за месну безбедност. Дакако да he ово водити не самоуправа него onaj који стоји ла чслу самоуправе именован од Министарства Полиције из Београда. За тим областима, a ово je najKaрактеристичније и најважније дата je сарадља na просвети’ У ствари, у којој народ треба да има сг.оју са.моуправу, где су посебне прилике културног жпвота нзражене, ту je дата само сарадња самоулравама. Сарадња na унапређењу лросветеу областима, |амо сарадња. Дакле поједини крајеви који би морали имати посебну Фаставу у школама што се гиче љихових крајева морају имати јединствену наетаву и ту he моћи само сарађивати, a то je зато да г. ifpnбићевић као вођа може преко просвете кад већ nnje могао, хвала Богу и Божићу, да издржи у Мипнстарству Полиције провађати свој централизЗм npeко просвете и културе. Онда старање о обезбеђеау у областима. Онда још 12. тачка, има свега 12 тачака. 12. тачка завођеље и одржавање установа за штедљу. Онда о узајамлом помагању и осигурању. Видите колико je ту дато самоулравама. Имају право да се узајамно ломажу a то je велика ствар да једна ошптина може другој да помаже. Ми смо створили један закон о заштити радника a сад чујемо да he и општине, самоуправна тела, имати право na осигураље. To je зпак велике правне свести код данашњих вођа овога система. Ипак то још ништа леби било, јер како he те самоуправе водити све те послове, кад немају своје финансије, кад немају napa. Отара латинска пзрека вели: хомус- сине пекуниае мортус анимал ест. Тако би се и овде м-огло pehn самоуправе су без иоваца крепане животиње. Ипак дало je самоуправама да управљају обласним финанспјама. Поред свих државних дажбина што све иде у централну касу државну и самоулраве he имати своје лрирезе, и сад he наш народ који плаћа na разне начине кућарину, главарину, разне одрезе и прирезе државне плаћати и na самоуправе 300 —400 no сто лриреза како no овоме члану изгледа. Кад самоуправе на овакав начин поберу све са својим новцем, могу управљати.