Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

160

Стенографске белешке

Дакле ако су се створиле самоуправе, морало се у Уставу одредити, како he се те самоулравне области дздржавати, како he вршити дужности, које с-у овде у овоме члалу наведене. Г. ЈБуба Давидовић кога ја врло поштујем, у лочетку се је љутло, ќад сам ја казао мало јачу реч, да је ова самоуправа превара. Ја то олетујем на концу свога говора,.јер сам то држим прилично доказао. Немојте метнути реч самоуправа, него ставите реч управа, то je заиста управа, јер he се правна свест бунити поради, како.ћу да кажем, илгеренције, сужавања самоуправе у овом питању ло свим областима. А кад метнете речи улраве, општиле и котари, онда je ствар јасна, и знаће се о ћему се ради. Председник др .Момчило Нинчић: Има реч г. Деметровић. Јурај Деметровић: Господо, ja нећу да улазим мериторно у расправу овога члана, него ja xohy да пзнесем овај лредлог односно допуне на које су се споразумеле груле већине на досадашњим већима и према тим већаљима имао би се члан ЅЗ. донекле да измени. Ja hy прочитати цео. члан 63. олако како гласи, да бисте могли видети ове промене, noje се лредлажу. Члан 63. према овим-допунама гласиб би овако: ■»Члан 63. За послове посеблог месног, општинског, сресќог и обласног значаја, установљава се оообела месна' олштинска, среска и обласна самоуправа уређена на начелу изборном. 0 самоуправи градова донеће се нарочити закон. 0 самоуправним послрвима старају се лосебни самоуправли органи, према одредбама закона. Самоуправним обласним управама ловеравају се ови послови: 1. обласне финансије: a) утврђивање обласног буџета, б) располагање обласним дажбинама, које се на основу закона дају областима за покриће обласних расхода; 2. обласни јавни радови као и грађевни прописи; 3. старање о унапређењу обласннх превредних ннтереса: ратарства, сточарства, виноградарства, воћарства, лгумарства, речног и језерског рибарства, лова, као и о техничким пољопривредним побољшаљима«. Остало остаје непромењено. Председник др. Момчило Нинчић: Ja ћу дати да се члан 63. овако редигован изради на писаћзј машини. Има реч г. Млнистар за Конституанту.. Министар sa Конституанту Марко Трифкозић: У име владе изјављујем, да примам ову промену члана 63., као што се споразумео ужи одбор и млло ми је што мислим, да he ca овом променом задовољни и. представници ,пучке странке, јер he се видетл да према овакој редакцији члана 63. каква је овде. лредложена самоуправа није »крепана животиља«, односно »крепана самоуправа« као што рече г. Шимрак. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Дулибић. Др, Анте Дулибић: Господо, немогућа je' дискусија о овоме лредлогу што се тиче самоуправа, а немогућа je због тога, bito ни по члану 64. ни ло доцнијим није могуКе, да се створи слика, шта су ове самоуправе, како he оне изгледати и какву he над-

длежност оне имати. Ништа се то не може видзти из овога нацрта. Устава. Кад је, господо, говор-зно о обласним финансијама, ред би било устанзвити у чему he се састојати те финансије. Ми смо.садуједном предлогу, којије био овдекоднас, чули, да he се ове обласне финансије састојати у томе што he области, дотично самоуправна тела одобравати своје буџете и bito he одлучивати о дажбинама. Овде није казано докле и које врсте дажбина he држава уступити самоуправама, да би оне могле вршити своју делатност. Иначе морамо ту казати, да. начин како су стилизоване ове разне ставке, у којима се назначују разни послови, дају повода' свакојаким сумњама. Шта то значи да се овим самоуправама поверавају ови послови? Је ли то ловерени делокруг као bito смо имали пре, или то свада у властити делокруг самоулрава, то се не може видети. Али свакако ово, bito се набраја у члану 63. изгледа да то представља поверени делокруг, и да. по томе те самоуправе не могу иматиникакав самостални делокруг. јер оио што је ту поверено то, се може одузети и то стоји под директном .увраво.м државне власти. Те самоуправе не могу имати никакав посао и никакав утицај. Ја ■ нисам знао зашто се каже, да се самоуправама поверавају мере месне безбедности, да се поверава стараље о хуманим установама, a после се ту каже, да оне сарађују при унапређењу просвете, да сарађују у стручном образоваљу. Ово се не може долустити. знате шта се тиме xohe да каже: да. ли није то сарађавање у послу кад се ради о стараЈву на унапређзву обласних привредних интереса ратарства, сточарства итд.. Изгледа, да ово старање на унапређзњу обласних привредних интереса с једне стране апсолутно искључује сарадљу поверену самоуправама a. с друге стране што се тиче просвете и отручног образоваља у области. ту се не говори нл о чему другом него и сарађивању. Из ближе, шта то мора зиачити и какав he утицај нмати у просвети. самоуправна тела,.то није ништа назначено. Госпздо, у нашим покрајинама баш што се тиче просвзте ми смо имали тај случај, да су покрајине у оквиру државних закона управљале школством и да су сабори стварали своје законе и уредбе и да је услед тога самоуправа у школама била таква, да збиља тим. самоуправним телима мора н. пр. захвалити Чешка што је дошла до онога ступља просвете, ва коме се.сада налази. То је било и у разним другим покрајинама у бившој Аустрији, а што се то не може рећи за Далмацију то је из тога разлога, што је Аустрија о Далмацији с једне стране, водила најмање бриге, a с друге стране, што су финансијска средства била врло слаба, тако да се Далмацчја није могла подићи. Ja xohy да кажем то, да млслим, да сам довољно назначио и окарактерисао, да су настале велике промене у животу појединих крајева и подручја тамошњих земаља. Овде се говори о управннм и обласним имањима, али се не каже из чега се то имаље састоји. Јесу ли то рудокопи и зграде, које има и које he иматн област? До сада смо знали да ошптине имају иметка и да покрајине имају иметка, али који he иметак имати посебне области то нпје ни на какав начин назначено. Нпје назначено ни то, како he се лелити између разних области укупне покрајвнс-ке лмовине,.које су данас уживале покрајине. Ја морам да опазим и приметим још нешто. Ви знате да су поједине покрајине и скупине земаља и-мале своје .дугове, и ја мислим, да би у Уставу