Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белеШкв

ме.сто. И ја бих разлоге госп. Министра могао одобрити у томе смислу, кад је реч о томе, да се не оставља судији,- да он. изјављује своју вољу где je њему добро. Није о томе овде реч, а исто тако није реч ни о томе, да се неком другом телу остави, да оно нађе критеријум, кад судија треба да буде премештеи. Јер, гослбдо, где лежи гарантија за судску правду или за независност судија? Да' ли he то тело, које тај критеријум одређује, бити објективно. Мл те гарантије немамо л кад тамо видимо министра правде, увек можемо мислити и често са разлогом, да је то под утицајем политичких мотива. Овде се не могу померити две ствари: принцип независности судија и ова друга ствар, да судије могу бити премештели по вољи једнога од чланова извршних власти. Зато, господо, сматрам, да ова одредба мора да одпадне, јер и иначе она није постојала ни у старом Уставу. где је казано »Судија може бити премештен само новим постављањем и по своме писменом пристанку«. Овде избацивањем става »По лисменом пристанку« ми судије стављамо у ситуацију, да могу бити премештени, кад за сходно науу ■ у«тоавне вдасти. Што се пак тиче 3. алинеје трећега става, ја сматрам, управо ја незнам зашто се казало, да председници касационих судова иду у пенсију, кад наврше 70 година старости. Ако је старост једанод разлога, да лредседници првостепених судова престају бити физички спосббни да врше добро своју дужност у 65. години, онда то исто важи и за судије касационих судова, јер Рредседницима првостепених судова не треба мање памети, прибраности и физичке и умне способности, да добро врше своје послове. Према томе, ја бих и за једне и за друге тражио, да број година за пензију буде .65. Председник др. Момчило Нинчић: Госдодо дискусија је закључена. Има реч г. министар прав-де. Министар правде Марко С. Ђуричић: Ja могу да се не чудим оној господи,. која нису из Србије што онп овде излазе, да се боје, да то може бити рђаво за судску независност, што се може судија унапређењем пбставити на друго веће звање, и ако ј.е он изјавио, да жели да остане. Али господа, која су из Србије не би требала тога да се боје. Ја сам дуго година био министар правде н могу да потврдим, да нема ни једног случаја, да је лремелттен један судија, ако је изјавио, да он то не жели. Ја сам имао један случај за мојих 6 година кад сам био министар, да је један судија изјавио, да не жеди да- буде кандвдован за више судове и молио ме, да га избришем из списка кандидата, јер се ти спискови. праве службено. Министар Правде је обвезан, да свакога судију уведе у те службене спискове. Има два изборна тела касација и апелација и та пзборна тела имају такве спискове и из тих спискова кандидују кандидате. Онда сам ја узео ту молбу, али нисам био овлашћен, да га могу избрисати, него да могу да ставим поред његовог имена, да је изјавио жељу, да не жели да се кандидује за више судове и збиља није био кандидован. Али није било ни једнога случаја, да је Министар Правде ма кад повредио у овом погледу судску независност. Господо, ја вам могу казати даље, ја сам био председнлк суда у ономе времену кад су забране листова биле свакодневне. Министри Правде, који су тада билп сматрани су као ве-

лики реакционари, али никада ниједан Министар Правде није на мене утицао, да вршим забране противно моме убеђеау, а ја сам био онда у најтетежјим приликама председник суда вароши Београда. Ја сам увек био за то као Министар Правде, да се обезбеди пула независност судија, али имам убеђења. да je већ и на овај начин независност лотпуно осигурана,. да није никад злоупотребљена и да то неће бити. Изборна су тела највиши судови у нашој земљи, раније су била два изборла тела. (Јад може бити говора, јер је циљ да се кандидују они људи, који добро познају судије и њихов рад aто je касациони суд, а може бити и алелациони суд. То су тако висока тела и независна, да се увек мора веровати, да се судије неће изиграти на њиховим местима због политике. То ликада није било и никада неће. бити. Само још једну напомену. Овде је пала -лримедба од -стране г. Јовановића за године старости. Има једна важна ствар, господо. У недбстатку ми морамо употребити све судије, који могу да раде. То је ствар индивидуална, има људи, који имају 70 година старости а још су потпуно крепки и држећи се великим лскуством, а то је важно за положај председника касације. Ако пак нису здрави могу ићи у пелзију. Због те ствари, господо, а не у другом циљу стављена је ова одредба за године старости. У осталом на тако веллке лоложаје не долази се у младим годинама. Један председник касационог суда, који долази на тај положај у интересу континуитета рада треба да остане дуже на том месту. Председник др. Момчило Нинчић: Ja мислим, да код овога члана 73. ставим став по став ла гласање. Прво ћемо гласати о првом ставу, који није споран. Први став гласи: »Судије свих судова су сталне. Судија не може бити лишен својега звања. нити ма из којег узрока уклоњен са дужности, против своје воље, без пресуде редовних судова или дисциплинарне. пресуде Касационог Суда. Судија не може бити тужен за свој судски рад без одобрења дадлежног апелационог суда. За чланове виших судова ово одобрење даје Касациони Суд«. Она господа, која су за овај први став. нека изволе седети, а она господа, која су против, нека пзволе устати? (С-ви седе.) ОбјавЈвујем, да је овај први став једногласно лримљел. Овај други став да поделимо на два дела. Прво ћемо ѓласати о првом делу другога ста ва, који гласи: »Судлја може бити премештен само по свом пристанку«. Она господа, која су за то, да се овај први део другога става прими. нека изцоле седети, а она господа, која су против, нека изволе устати. (Већина седи). Објавлѕујем, да је први део другога става примљен. Сад стављам на гласање другп део става другога, којн гласи: »Као и у случају унапређења на вшпи судијски положај«. Она господа, која су за то, да се овај други део другог сдава чл. 73. прими, нека изволе седети, а она господа, која су против, нека изволе устати? . (Већина устаје.) Објављујем, да је овај други одељак става другога одбачен. Сад ћемо npehii на гласање о трекем ставу члана 73. (ГлЖви: Код овога одељка учинио је предлог г. Дмвац. који је г. Министар за Конституанту примио.)