Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVI. седница 3. марта 1921. године

же битн кренут унадређењем без свога пристанка. Ми смо имали одредбу, да судија без свога пристанка не може бити кренут или уиапређлван илн на ма кош други начин. Да, господине министре, и ако кажете није, доказ је што се уноси ова одредба. Ја само тражим статус кво, ја ништа не Iем како је било до сада, ја тражим само да оуде како je било досада, а досада шје било овога додаака у уставу. Стајало је, да не може бити премештен по своме пристанку. Ја бих молио, да та одредба »као у случају унапређења на вшпл судски положај« одпадне. (Др. Л. Марковић: Тако је било, само није било јасно). Министар за Конституанту Марко Трифковић: Предлог г. Дивца, који помаже г. Маринковић, да судија чим иапуни 65 година, престаје бити судија, уместан је п тако треба да буде. Његова функција не зависи од министра правде него зависи од самог декрета. Тај предлог примам, али не могу примити предлог г. Маринковића, који тражи, да судија не може бити премештен у случају уналређења. Г. Марижовић налази, да у интересу независности судија не може бити премештен ии унапређен. Ja бих овај предлог г. Маринковића прихватио оберучке. ако би то улапређсње зависило директно од Министра Правде. Али то унапређење не зависи од Правде, то зависи од нарочитог тела ii судска независност не даје ее као лривилегија судији лично, него му се даје рада послова, ради функције, коју има да обавља и коју има да врши. Ј1 кад Касациони Суд нађе, да један известан иредседник суда или један извесни судија треба да оде са наређењем на неко друго место и да на томе другоме месту послужи као судија, онда то не може да зависи од расположења судије, па да каже: мени се овде допада, ja хоћу овде да останем; ја сам овде ухватио, било политичке, или какве друте везе, na бош xohy овде да останем. Но, господо, ово нијс дривилегија за судију, него за независност његових функција. И кад највеће тело нађе да треба да буде унаиређен, онда треоа да иде на своје место унапређења. Г. Маринковић каже, да шгје било тако до сада. Било је тако исто н досада. било je и ja ћу да му наведем један конкретан пример. Г. Димитрпје Kaput био је председник суда у Г. Милановцу, један несумњиво честнт и нсправан председник суда, али се нашло да треба да дође да буде судија Касационов Суда и он буде изабран п потврђен. Међутим Карићу се хтело да седи у Г. Милановцу и он не te да иде из ,Г. Милановца. Ha крају крајева морао je ићи за касационог судију: И ја ѕшслим, да би и углед судијски и судијска служба много више трпели, ако би се сталност и ислравност судија сматрале као привилегије судија. У осталом молим вас господо, ви знате како ѕе то ради. кад неко не жели да буде изабран у неки виши суд, он иоради код својих пријатеља, да га они не бирају а ако га ипак изберу, он поради код Министра Правде, да га не потврди. Ми смо имали пуно случајева, да људи ттеће да иду у већл Суд и Миннстар такве не te ни да потврди. Ја дакле, господо, мислим, да од тога нема никакве опасности. Што се тиче лредлога г. Мике Аврамовића. ми се слажемо, да он гласи овако: »Судије не могу ма и привремено бити упућеле на друту плаћену или неплаћену јавну службу

без свога пристанка и одобрења Касационог Оуда«. Ја овај дредлог примам, јер је он у интересу независностд судија. Др. Анте Дулибић : Мд, гослодо, у овом другом ставу уносимо једну одредбу до . којој један судија може битд иремештен без његове лриволе. Ја мислим, да би то био један тежак ударац баш оној независности судаца, тледе које ohe да се заштите што je могуће више. У овом нашем лредлогу нацрта Устава имали смо до сада већ више кодтрадикторних одредаба. То смо ималл кад је бидб рећи о штампи, па ево овде о извадредним судовима и напослетку код ове одредбе гледе неодвисности судаца, јер смо ми сви за то, да се судци не могу премештати, да их дикб не може макнути са места на коме се налазе. Међутим ми смо одма ставили ову одредбу, лб којој га ви можете дреместити. Зато треба, госродо, да избацимо ову одредбу, да судија може блти премештен да чак и оно где стоји ло свом пристанку, јер ако је он склон да буде дремештен, одда не треба за то никаква одредба да стојд у Уставу. Ако се хоће дакле, да се заштити независност судијска, ја мдслим, да ову другу алинеју другога става морамо адсолутно искључлтд. Јер се не може дозволити, да се једном судији вазда дрети деким дремештајем иди да се почаствује већим доложајем само да би бдо уклоњен из тога места. Зато треба ова одредба да се исдусти, Др. Павле Чубровић: Госдодо, кад би се оставило ово, о чему су дредходницд говорилд, да се један судлја унадређељем може истовремено лреместити с једног места на друго, ја мислим, да би то дало места таквим партдјским злоудотребама, да би ми уиродастили и судове и дравду; а ја мислдм, да није циљ ни устава, нити he бити циљ досебних закбда, да ми удродастимо дравду у нашој земљи, лего напротив да je треба што je могуће више загарантовати. Па.тако исто и Влада, кад је учинила овај лредлог, имала је добре дамере да загарантује лравду. Међутим ако се ово дусти одда се де може гарадтовати, да леће битд случајева, у којима сета лравда може дзигратд. Главна је ствар, да у Устав не уђе нпједна одредба, која би се могла злоупотребити. Боље је метнути јасну одредбу, да може нешто да се злоупотреби, него одредбу да се може тумачити како се нешто може злоудотребити, јер таква одредба не само што може да служи врло лггетно у погледу прдмене закона лего уноси и неморал у маси, а закол зна се мора да има и своју моралну страну. Па кад се, госдодо, каже, да се нешто чини no закону, а у ствари ту лостоје задње намере зашто се чини, одда се тиме корумпира сам суд. G тога сам ја категорички за то, да се ова одредба избади ида остан.е само први став: »судија може бити дремештед само до своме присталку«, и пишта даље. Живко Јовановић: Ви сте стали на гледиште независности суда и тај лридцип имамо да спроведемо кроз ове одредбе Устава. Али тај лринцил ми не спрводимо у другој алинеји чл.. 73. »Да судија може битл премештел у случају унапређења илл вишег положаја«. Ако тај дрилцип не спроведемо зашто онда оставити некоме другом, а у овом случају једноме члану извршне власти, да сам налази критеријум, кад је интерес судске правде и судства, да један од судија буде лремештен на друго