Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

престолонаследник. Че би се шло при тем само за та два, би чловек нич не рекел. А т^ л имамо вес двор. все полно вишјих ин нижјих услужбрнцев, војашких ин цивилних. Нн вси весте, како се море зато та долочба злорабити. Зато предлагам достаг.ек к члалу 78. »Непосредне давке разен царине плачује туди двор«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. ’др. Павичић. Др. Иван Павичић: Ja се слажем са предлозима, које је г. Сушник. изнио, али бих хтио и са своје стране додати још члану 78. један додатак. Мн сви добро знамо, да наш народ не плаћа радо пореза п да је он вр>ло осјетљив, ако му се порез повиси п у најмањој мери, а поготово је осјетљив ii незадовољан кад впди, да се порези убиру уназад л то на темељу неких нових финансијских закола, за noje није знао онда, кад je порез ллаћао. To се догађа често, да изађе један нови лорезни закон, који има ретроактивну снагу. Да буде наш сељак сигуран, да му се ne he наметнути. већи терет, него је онај, с којпм је он рачунао у својим посдовима и да се не he догодити, да се донесе за'кон. који he pehn да његове установе вреде и за унатраг, то би гаранција против свега тога била то, да дође у тај члан додатак следећи (чита): »Финансијски закони, којима се уводе нови или повећавају досадашњи терети, немају повратне силе«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Вошњак. Др. Богумил Вошњак: Господо, овде је била реч о ексистенц мпнимуму. Најпрлје би приметио, да је услед -уједиаења наших земаља у једну државу настала сллно велика потеткоћа усљед различитпх финансијских закона, и овде је тешко да се нађе један излаз из ове слтуације, која је створена овим сукобом разних финансијских система. Ја млслпм да тражл државничка мудрост, да се тај прелаз из старога стања у ново стање колико je могуће лзврши без великих лоремећеља. Ми имамо код лас једну установу о егзистенц минлмуму, која је непозната у Срблји. Ја мислим, ако би се дирнуло у овакву једну установу, која дубоко засиеца у економски живот једне земље, у бвакву једну установу, која има већ своју традицију у једној земљи, да бл овакав један корак био вјјло штетан. Тражи се код нас, да остаје ексистенц минлмум ла особну доходарину и не само то да он O'-таје. него да се и повиси. Ја мислим, да то није ништа, што би тако дубоко засјецало у државно газдинство. И то је једна ствар, која потпуво одговара осећајима нашега народа и његовим традидијама мнслим у пречанским крајевима. Ако би се учинио један прелом, ја мислим, да би то врло штетло утицало, да бл то на сваки начин у нашој земљл створило једно стање незадовољства. Не тражим да се унесе у Устав једна тачка о ексистентичнрм минимуму, али треба да буде такав. да онемогућује, да се остапе код ексистентичног минимума, еветуално н да се прошири. Ја говорим о овом питању поради тога, јер ми се чини штетно, ако би се хтело учинити један лрелом са досадашљи-м стањем у једном великом делу наше државе.

Председлик др.Момчило Нинчић. Гослодо, дискусија је завршеиа. Има реч господин Министар Финансија. Министар финансија др. К. Кумануди: Изјављујем, да примам предлог господина Сушника, који гласи: »Иикаква noMoh стална ни привремена, никакав поклон или награда не могу се дати из државне касе, ако нису на закону основани«. Председник др. Момчило Нинчић. Цосподо, да буде јасно. Господин министар финансија је иримио две допуне овоме члану. И то у првом ставу, где је реч о пореској обавези, која је ошпта, гослодин министар je примио допуну: »II све су државне дажбине једнаке за све државне делове«, а затим је примио и допуну, коју је предложио господин Сушник.’ Ја стављам овај члан на гласање према изменама,'које je примио господин министар. Ona ročno да, која су за то, да се члан 78. прими са допунама, које је примио господин министар финансија, нека изволе седети, a она господа, која су против тога, нека изволе устати. (Устаје мањина). Објављујем, да je овај члан већином гласова примљен. Изволите чути члан 79. Заменик секретара Јован Јовановић (чита). »Члан 79. Државном имовином управља Министар Финансија у колико то закони друкчије не нареде. 0 начину отуђеља државних добара донеће се нарочлти закон. Право моиопола припада држави. Руде су државна својина. 0 давању рударских. индустријских или ма којих других повластица донеће се нарочити заКОН«. Председник др. Момчило Нинчић. Има реч г. Ђоновић. Јован Ђовновић: Став: »0 даваљу рударских. индустријских или ма којих других повластица, донеће се нарочити закон«, требало би да се изостави из овога члана за то, што he блтл на другом месту о томе говора. Овде томе нема места. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Ја мислим, да би се и овај члан могао исто тако одгодити ради тога. јер n он длра у онај одељак о државним областима. Н. пр. што he бити са монополом, да ли he битл читав монопол државни или he моћи л легислативна аутономија имати нешто монопола. као на пр. Херцеговина да имаде неке дохотке од свога монопола. Исто је тако и са рудама. Ја бих лепо молио и ставио предлог, да се овај члан као и члан 77. одгоди. док се не сврши ствар о областлма. (Млнлстар фплансија др. Коста Кумануди: Kopi члан да се одгоди?) Члан 79. (Министар финансија др. Коста Кумануди: Цео?) Цео члан 79. да се одгоди. Јурај Деметровић: Ja бих предложио једну измену члана 79. л то она последња два става-, који гласе: »Руде су државна ‘својлна. 0 давању рударских, лндустријских или ма којих друглх повластица донеће се нарочитл закон«. Место тога -бих ставло овај предлог: »Руде, лековите воде, врела л природне снаге својина су државе. Повластиде, ма какве врсте могу се издавати само на основу зако-