Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVII. седнлца 7. марта 1921. године

на.« Господин Шимрак мисли, да би требало овај члан одложити, да се не решава сада. Ја држим, да то није потрсбно, да се одлаже, јер имамо join лоста могућности, да у социјФШо-економске одредбе унесемо још разне ствари, којима he се надопунити извесне усталове у овом члану; на пр. питаље шума остаје сасвим отворено и ми можемо да решимо код социјално-економских одредаба а овде је главно, да се фиксира начело, да монопол може бити само државни, а не приватни. Ја мислим, да je добро, да овај став дође у овај а ова друга питања која су с тим у вези, можемо решити код социјално : економских одредаба. Др. Лаза Марковић: Господо, ја мислим, да се предлог господина Шимрака не може примити, јер ово што овај члан нацрта Устава предвиђа, то је један лредмет, који нп у ком случају пе може долазитл у компетенцлју самоуправних, административно-самоуправлих тела, било да су области мање или веће, било да лмају већу или мању компетенцлју, питање о рудака је такво, да алсолутно не може блти сумље да то долази у својину државну. Што се тиче предлога г. Деметровића, тај би предлог мпсллм отежао законодавној власти рсшење оваквог једног крупног питања. Кад се каже у нацрту, да се повластице дају, да he о давању повластлца бити донет парочлти закон, онда је тиме омомћено, да се према стварним потребама, према ономе што је у интересу целине, да се поступа. А ако бисмо ми унели, да за сваку повластицу ма и лајмаљу, мора да се донесе закон, макар да је та ствар тако јасна и макар да је односно лице, које тражи повластице, испунило све услове, које се с обзиром на народло-привредне и на опште интересе могу тражити, онда бисмо ми укочили лскоришћење напшх природвмх блага. Ја сматрам, да овај члан 79. треба лрлмити овало, како је предложен и да га треба прлмити сада и на овом месту. Недељко Дивац: Госдодо, као што се зна, ми смо се сложилл у томе, да лзрадимо један нови одељак, то je трећл одељак о економско-социјалним односима грађана, a већ у тај одељак ушле су у главном све ове одредбе л сва ова плтања и питање о рудама и питаље о индустријским предузећима ii ловласна предузећа у оплтте, па ево чак и питаље о лраву монопола л стога сам ја мишљеаа, да по овлм плтањима не би требало овде дискутовати, већ би требало оставлти за тај одељак, у који она спадају. Г1 тамо већ приликом рада ужег одбора ми смо се сложили баш за руде. ЅЅа знам, да је унесено, да су руде државна својина и понављати то исто овде не би пмало места. Цео овај одељак треба да буде искључиво одељак, који бл се односио на државне финансије и контролу и нилгта више. Све што се тиче питања економских и социјалннх. треба да дође у трећи или нов одељак. И ја бих предложио, да се о овоме недиекутује, већ да се остави за трећи одељак и да се овај став унесе. Председник др. Момчило Нинчић. Има реч г. Министар, Финансија. Министар финансија др. Коста Кумануди: Господо, ја се не слажем са г. Шимраком, да би овај члан требало задржати дотле, докле се не репти питање о уређењу покрајина. У чл. 79. говори се искључиво о државном имању и државној сво-

јлни. Према томе штање,-шта he спадати у покрајинску имовину, остаје ипак отворено, не прејудицлра се овим чланом она материја, која бл се могла унети доцније у одељак о уређењу локрајина. Ја само једну резерву морам одмах да учиним. Мислим, да je једина разлика између г. Шимрака и мене то, што ја сматрам, да моиополи ли у ком случају не могу припадати покрајинама. Право монопола мора остати једно право државе. (Др. Ј. Шимрак: Не сви, не сви, него на само на пр. дуван за Херцеговину). Ако би се ови монополи оставили покрајинама, или ако бл се оставио л један део покрајинама, онда бл се право молопола ставлло на једну оспову, која не би блла права основа. Ако би се монополи давали покрајинама у ствари добило би се тлме то, да би се за поједлле предмете створиле две врсте моиополског права: једни, који су опште државли, а други, који су посебли, локални. Међутим, монополско лраво, право монопола лма свога оправдања једино, кад се њиме користп цела заједница, цела држава, сви грађатги. Чим постане то право, право једне пбкрајине, моттопол постаје једна врста привилеглје, од које целина нема користи и самим ттш то тграво престаје бити право л претвара се у једну врсту бенефиције, на коју ја ллчпо не бих могао пристати. Остале одредбе, које се налазе у овоме члаиу, као што кажем, не искључују ли мало, да се питање покрајинске својине такође може третирати сасвим одвојено и без сметње од члапа 79. Предлог, који je поднео г. Деметровпћ у другом одељку, већ се налази у чл. 79. Повластице ма какве врсте могу се издавати само ла основу закона. Последгви одељак члана 79. садржи исту одредбу: «о давању рударских, илдустријских, или ма жојих других повласткца донеће се. нарочити. закон«. Овај одељак обухватио је све повластице уошпте. Међутим последљл одељак чл. 79. поред рударсклх, лндустријских повластица не искључује и остале повластице. јер се у љему говори о свлма другим повластицама. Први део предлога г. Деметровића: »руде, лековите воде, врела и природне снаге својина су државе«, ја примам. Он је допуна овога члана и сасвим природпо улази лрема осталом тексту у склад с одредбама, које су већ примљене. Председник др, Момчило Нинчић: Господо, дискусија је завршена. Има реч г. Љуба Јовандвић. Љуба ЈовановиЈ,: Господо, ја мислим, да не можемо усвојити гледиште, да се монополи или уошпте или делом предају и појединим деловима државе, дакле појединим покрајинама; јер, ако не ишто друго. то би нам рушило јединствб државе, а рушило би, господо, и онај прпнцип, који смо малочас код предлога г. Курбеговића усвојили: да су порезе ошпте и једнаке за целу државу. Чим би могло бити обласних монопола а монополи' су једна врста пореза п ништа друго то би значило, да би у једној области могао бити већи а у другој мањи, те и јединства и једнакости већ не би momo бити. А поред тога, настала би .једна врло незгодна практична околност, а то је да би се онда око тих области морале постављати финансијске страже тако, да рецимо путник са купљеним .дуваном у Сарајеву, не би могао прелазити у Херцеговину или са купљеним дуваном у Херцеговпни тге би могао ићи ни у једну суседску област. а нарав-