Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

22

Отеиографске белешке

но то би било праћено ca толиким другим незгодама, да о томе не би требало ли да говоримо. Према томе ја мислим, да ово треба да остане како је решено. Председнпк др. Момчило Нинчић. Реч има г. Анте Дулибић. Др. Анте Дулибић: Господо, ма како испало решеље о самоулравама или покрајинским областима природно је ипак, да he л самоуИраве и области имати својих дугова. У овоме члану највиnie се говорило о молололима, па је пао и предлог, да се претрес о овоме члану одложи. Са моје стране ја бих пристао да су монополи државни и да тако мора, бити. Алл то је само једна ствар. Друга је ствар, колико he се поједине покрајине моћи користлти и учествовати у приходима монолола. Ако једна покрајина има своју самоуправу из својих издатака ii ако та покрајина и.ма понајвипте земљиигга обрађеног дуваном, то би се ипак могло лоставити такво уређење, које не би дирало ни у једнство државе ни у једанство монопола. Требало бл поставити такво уређење, no којем he Херцеговива лли Босла или Македонија пмати ллак за своју самоуправу један део од оне лорезе, коју he држава побирати на темел>у својих права. Стога да не бих лредлагао неке промене и надодатке о томе, ја бих молио. да се ово питање изволи одложити тим пре, што смо и раније већ један члан одложилл na ле he битп никаква квара нити заплета. да ; се и овај члан одложи. Али има друга једна ствар, која је од мање важности а то је питање руда. Ово се питање овде чисто аподиктички поставља, да су руде државна својлна. И оло штб покрајине, то је државна својина, али ипак нешто треба диференцирати, јер не .би било лраво да оли предели, који имају руде, страдају а да никаква удела немају у богатству својих лриродпих блага. Зато ја мислим, да у овоме погледу треба неких коректура и да би требало нешто надодатн овим одредбама што су овде предвиђене, да има да се областима ослгура и омогући, да из прихода монопола као и из лрихода других привредних блага могу вући користи за покриће својих потреба. Стога подуплрем предлог г. Шимрака, да.се и овај члан одгоди, док не будемо начисто са питањем о самоуправама. Посланец Антон Сушник: Мислим, да’ морамо туди из других разлогов- та члан одложити за познеје. Ми смо гледе релштве социално-економских влрашањ ставили посебеп предлог. Там бомо расправљали о тем, али се готова господарска впрашања најбоље репгујејо на та начин, да н. пр. шуме ин руде подржавимо, да направимо државне монололе, адиУпа на та начин, да јих како другаче социализирамо. Вл весте, да социјализацвја не помени подржављење, ампак подружабљење. Дружба се море удележовати управе ин експлоатације н. пр. рудников, а ни треба, да би била та дружба баш држава. Кер бл тореј ми при дебати о решавању социално економских впрашањ лахко пришли до других закључков, не само до монополов, би просил, да се та ствар одложи. Че ночете впоштевати других разлогов, впоштевајте тега, да решитев созиално-елономских впрашањ ни ше дефинитивна ин да je Morohe, да се в тем озиру ше споразумемс.

Председник др. Момчило Нинчић: Дискусија је завршена, и пошто се нико не јавља за реч, ставићу члан овако, како је предложен, на гласање. Др. Јанко Шимрак: Ми смо предложили, да се овај члан одложи. Председник др. Момчило Нинчић: Она ročnoga, која су за овај члан, значи нису за одлагање. Др. Јанко Шимрак: То није тако, јер ми и ако тражимо одлагање, не морамо бити против овога члана. Председник др. Момчило Онда ја постављам' питање о одлагању овога члана. Господа, која су за то, да се овај члан одложи, нека изволе седети, а господа која су против одлагања, нека изволе устати. (Већина устајеј. Објављујем, да je већином гласова примљено, да се -овај члан сад решава. Стављам га на гласање. Она господа, која су за то, да се овај члан 79. прими, нека изволе седети, а господа, која су против, нека изволе устати. (Већина седи). Објављујем, да је овај члан 79. примљен. Има реч г. Милорад. Вујичић. Милорад Молим Вас господо, ја сматрам, да с прелазом на члан 80. није све исирпело, што треба да се каже о државном газдинству. Ту треба да у Устав код државног газдинства уђе једна одредба, коју сматрам да је пропуштена ii која може рђаво да утиче на државно газдовање, ако не би ушла у Устав. Ви знате, господо, а и овде видите, да je предвиђено, да државни будгет важи годину дана и знате, кад се будгет прави, онда се. за сваку партију предвиђају поједине суме. Међутим у ових 6 чланова није предвиђено, као што је било у нашем будгету за годину 1888, да се уштеде из једне партије не могу да троше на друге партије. Ja сматрамдато треба да уђеуовај Устав. Ja се сећам, кад је у нашем будгету било предвиђено неколико стотина хиљада динара на установу градских. судија. У току те године судије нису.биле 1 постављене, што није било особља лли из других каких разлога и онда таква сума треба да остане као уштеда државе у државном будгету а никако да се троши на друге произволле партије. Зато бих предложио овде нов члан: Уштеда једне будгетске партије или будгетске године не може се трошити на подмирење друге лартпје без одобрења Народпе Скупштине. Ја мислим, да се дода овај члан и то предлажем. (Гласови: Врло добро). Министар финансија др. Коста Кумануди: Примам, али не као засебан члан, него као додатак члану 74. Председник др. Момчило Нинчић: Господо, стављам на гласаље овај члан, овако допуњен предлогом г. Вујичића, а примљен од стране г. министра финансија. Господа, која су за то, да се овај члан прими, нека изволе седети, а гослода, која су против нека изволе устати. (Већлна седи). Објављујем да је овај члан овако долуњен примљен. Изволите чути члан 80. Заменик секретара Јован Јовановић чита чл. 80. нацрта Устава, који гласи: »Члан 80. За лреглед државних рачуна и надчиравање над извршењем државних и обласних прорачуна постоји Главна Контрола као врховни рачунски