Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVII. седница 7. марта 1921. године

27

важно шгтање, a то je да смо мп Муслимани у Boemi ii Херцеговпни за ове две године скоро чисто депосидарани. без обзира на сталеж. И ja сам већ овде у Уставном Одбору пригодом начелне дебате рекао, да је врло жалосно, да је овде истакнуто у бебградској штампи потреба депосидирања Муслимана без обзира на то, хоће ли они да обиађују земљу или не. G које је то стране истакнуто, ja нећу овде да се изјашњавам, али држпм, да јс потребно, да се у тим најважнијим пптањима дође до споразума, јер, господо, немојте ви нас Муслимане сматрати, да смо ми нешто посебно у овој држави. Ми смо крв ваше крви и ми имамо право на опстанак у тбј држави исто тако као и Ви и једна демократски уређена држава стварајући с једне стране благостање не сме да ствара с друге стране пролетаријат. Ми се постављамо на то начело у свим својим разговорпма и са владом и са политичким противницима. II зато нема нико права да тражи од нас оно, у чему се састоје ти разговори и то до онога часа, док год ти разговори н.е буду или коначно довршени или разбијени. Како he се пак они довршпти и на који начин, то je ствар наша. а како ћемо ми у Уставном Одбору ту ствар коначно решпти, то је опет ствар Уставног Одбора. Ја мислим, да се никада то питање не може профуртимашитп мимо Уставног Одбора. Ово he свакако доћи у Уставни Одбор, јер то је најважније економско и политичко питање о унутарвем уређењу државе. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Аврамовић ради личног обавештења. Михаило Аврамовић: Господин предговорник је навео овде један’ нетачан факат. Он вели, како ее са земљорадничке стране није показала добра воља, да се о том тштаљу поразговори са Муслиманима. Ни с које стране није од земљорадвлка то тражено, нити са муслиманске стране, нити ма с које дрУ ге стране, него је била о том реч у ужем одбору. да се потражи један слоразум, па смо ми’ очекивали, да he госиодин председник ужега одбора узети иницијативу, да се тај споразум потражи. Међутим досада господин председник ужеѓа одбора није узео никакову иницијативу у тој ствари, те до данас није било о том никакова разговора. Према томе je нетачно тврђеље господина предговорника, да земљорадници нису хтели да разговарају о том питању. Нити је ко нас прзивао, нити од посланика нити од председника ужега одбора, да о том тштању разговарамо, него je о том било разговора у ужем одбору. (НедељЕО Дивац: Молим реч ради личног обавештења). Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Дивац ради личног обавештења, али молим само кратко. Недељко Дивац: Овде су по среди две стварп. Мене се не тиче, што.господа Муслимани преговарају са владом о њиховом уласку у владу, али ме се тиче као члана ужега одбора одељак трећи, како се далеко дошло у том питању. Ми смо седницу одгодили тиме, док се не постигне споразум са земљорадницима и Муслиманима. Оамо xohy да истакнем, да је то питаље од еминентне важности тако да се оно не тиче само з.емљорадника и муслимана.. него се тиче свију нас. Није то никакав лрактат између земљорадника и муслимана. него је то једно крупно питаље наше државе, које све нас

врло интересира. После 15 датта од тога времена. ја сматрам, да имам пуно право да потражим од господина Председника Уставног Одбора, што je с тим питањем, зашто се' стало на том. Још нешто. Нека извине г. Курбеговић да ми не желимо, да извршимо пролетаризацију муслимана. Ми социјални демократи, ми смо расположени према муслиманима једнако као и према хришћанима, као према православним и католицима. Ми у томе не правимо никакове разлике између муслимана и хршпћана, али можемо правити разлику између муслиманских бегова и оне хришћаноке сиротиње, која живи у Босни и Херцеговипи. Ми не ћемо да се то питање реши на штету земљорадника католичких и православних, а на ќорист бегова. Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас, да се ово сматра као изузетно питање, јер rio пословнику није предвиђено, да се председнику стављају питања у Уставиом Одбору. Али, господо, од мене не треба да се траже никакова обавештења, која ja нисам дужан дати, а може бити нисам ни у стању да их дам. Moja je дужност да водим седнице, да потакнем на споразумљевање између појединих странака, али да ја дајем обавештења, како се поједине групе разговарају између себе и како се разговарају са владом, то је један чисто политички поеао. који је изван одбора и који нема везе са председником Уставног Одбора. Дакле, ja могу да вам обећам, да ћу радити на томе, да се убрза споразумеваае о одложеним члановима u одељцима, а разуме се сада мислим, да усвојимо предлог г. ЈБубе Јовановића и да пређемо на дискусију даљих чланова. Ако за то време не буде споразумевање по предложеним члановима п одељцима постигнуто, мораћемо један два дана употребити по свршекту даљих чланова на то споразумевање, као што смо то исто урадили са предлогом о избору Народног Представништва: два дана смо се споразумевали у ужим конференцијама па смо после примили цео одељак у једној седници. Молим да наставимо даљи рад и да пређемо на одељак о војсци. Молим вас изволите чути члан 81. Заметпвк секретара Јован Јовановић (члта); Одељак X. Војска. Члан 81. »Војна је обавеза општа, ло одредбама закона. Устројство ii величина војске и морнарице лрописује се законом. Формирање јединица у законом прописаном обиму прописује Краљ уредбом на предлог Министра Војног и Морнарнце. Колико he се војске држати под заставом одређује се сваке године прорачуном. Војницима и официрима под заставом суде војни судови. Суђеље je у војсци јавно, у колико закон не прави изузетке из нарочитих разлога. Оптужени за злочин или безчастећи Иреступ морају имати браниоца. Пресуде војних судова разматра Каеациони Суд у последњем степену«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Курбеговић. Фехим КурбеговиК: Гослодо, у првоме члану нацрта вл. Устава прендвиђено je ово: »Војницимаи официрима по закону суде војни судови«, то зна4 *