Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

28

Отенографске белешке

чи, да им војни судови суде по свима кривицама, т. ј. ii у свима кривицама, које почине као војници у чисто војним кривицама, а тако исто и у кривицама, које почине не као војници на пр. крађа, озледа иекога итд. Ја држим, да би се ова 'редакција могла изменити у овоме правцу: »војницима и официрима под заставом суде за војне кривице војни судови, а за обичне кривице, које почине у мирно доба војницима и официрма е.уде редовни судови. а за време рата суде све кривице војни судови». Господо, ми знамо, да војни судови нису добро организовани и да њихово суђење не-постизава ону сврхЈ’ за коју je одређена казна. Казна треба да буде интензивна и застрашавајућа; она треба да има два дејства. Ако војник учини деликат, који није чисто војне нарави, него је деликат, који почини као .остали други грађанин, онда ја мислим, господо, да није сходно, да за овај деликат суде му војни судови, јер преко војних- судова не може се постићи непосредност, интензивност и застрашавање. Један војник лочинл крађу у једноме крају, место да му суди надлежни редовлти суд, где је починио тај деликат, да му казна може послужти лримером и застрашити, то пресуђивање тога деликта поверава се војним судовима и на концу конца ако буде крив одржи затвор и она сврха ради које je одређена казна не постизава се. Ја мислим, да. за време мира војницима треба да ,суде за обичне деликте грађански <зуд§ви, као што је предвиђено у даљем члану: кад грађани учине у друштву са војницима кривични деликт предвиђа се, да им оуде грађански судови, то мислим, да се може предвидети ii за остале деликте, који плсу чисто војне ларави, да им суде грађански судови : у мирно доба. Али пошто је у ратно време изнимно стање и пошто би će могло довођењем војника пред редовне судове оштетити организацлја војске у ратно доба и могло нанети војним организацијама лиете, природно је да о свима деликтима, могу војницима судити војни судови. Ја-не знам, да ли је влада по овој ствари што одлучила, и ако се представник владе не може коначно лзјаснити, ја бих предложио, да се одлука -о овој ствари одложи и да се Влада изјасни о овом одељку. Председник др. Момчило Нинчић; Нма реч. г. Живко Јовановић. Живко Јовановић: Гослодо, војска је формално једна установа за одбрану земље од слољног непријатеља. Стварно она је сем тога још и установа за. одбрану владајућег поретка унутра у земљн. И због једног ii због другог њеног карактера усталова стајаће војске постаје врло опасна -и то због спољнлх и' због унутрашњих авантура, које се с том установом и на постојања те установе могу да учине и чиле. За одбрану спољну европски рат je показао, да стајаћа војска није била војска, која је једила, која је као главна и која је као најбоља носила рат на плећима. Прп данашњој структури друштва лри -данашњим односнма. при данашњој компликованости односа друштвених, рат, који почиње, не може ни да почне, ни да траје, ни да се заврши, а да не закачи и у најбитније интересе, не _ додирне све слојеве друштва и да не покреле цео ларод у овоме или ономе облику. И зато се. данас рат, који почиње, претвара у ствари у рат, у који се увлачи сав народ. И у европском рату се

показало, да je народма војска носила терете онако псто и онолико исто, колико и стајаћа војска из кадра. Али што је рат више трајао, тај део је баш лародне војске све веће терете примао на своја meha и показао, да она већ мора, ради одбране од спољног непријатеља, да лостане оружана сила, оружани народ, народна војска. И сувише довољан стални кадар стајаће војске постаје излишан, у толико upe, што je опасан, а ои је опасан и споља и излутра. Споља, јер је био увек ослона тачка за режиме, за владајуће да се бацају у спољне ратне авантуре; унутра, јер је био употребљиван противу народа и за гушење народних слобода. И баш ради тога, да се и спољне авантуре и унутрашњи нереди и реакција и иасиље и гушење народних слобода спрече, ми смо против установе стајаће војске и тражимо установу народне војске, наоружалог народа. А тражимо то сем поменутих разлога и зато, што стајаћа војска од увек врло много кошта, данас кошта више него све друге установе. У буджету нашем, који данас постоји и који је постојао прошле године, показало се, да та установа гута највећи део државлих терета. Сем она дакле два разлога може бити и овај економско финансијски раздог ii сувише говори противу ове усталове и ми смо у толико пре и више за укидање стај. војскеиза наоружан>е нароиа. ( 'Један глас: Свака добра ствар скупо кошта). Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Др. Сима Марковић. Др. Сима Марковик Поред ових разлога, које je противу стајаће војске-изнео мој друг Живко Јовановић, сматрам за потребно да кажем још и ово. Говорити о негативним странама стајаће војске одвело би нас врло далеко. Несумњива је ствар, да сви ени разлози, због којих, се одржава данас стајаћа војска, нарочито у једном релативно страхови-10 великом броју као што је паш случај, алсолутно не могу издржати никакву критику. Каже се,. да -морамо имати велику војску због тога, што смо са свих страла окружени непријатељима. То је једно зло, али место да то зло наша влада лечи на други начин, она га потелцира стварајући још веће зло унутра. (Министар за Конституанту Марко Трифковић: Каква је политика, коју је водила совјетска влада?) Тамо не постоји стајаћа војска, тамо по.стоји оружани народ, а то је црвена војска. (Мин. за Конституајггу Марко Трифковић: Je ли то паметна политика, што се еовјетска влада окружила самим непрнјатељима?). Пардон, у иитаљу су господине два принципа, два система владавине. Ту је борба принципа. У питању je борба између два света: на једној странн капитализам целога света, а на другој страни идеја револуције. Дакле, та је борба сасвим разумљива, али није како се она овде представља. Тамо не постоји стајаћа војска, али зато ипак постоји војска, која је досада била у стању, а која he и у будуће бити у стању, да разбије и уништи све непрпјатеље. (Чује се: Воде је генерали). Да, води је~ друг Брусилов и остали угледни генерали, јер ми, - гооподо, нисмо противу стручњака. већ стручњаке тражимо. Само ■ у еовјетској рслублици стручњацп могу да заузму одговарајуће место, а то ни у једној капиталистичкој земљи па ни код нас није случај. Тако се само на основу способностп долази до високих места, и зато на челу руске војске стоји не само Брусилов, него стоје најбољи научници и војнцчки ауторитети.