Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXVI!. седница 7. марта 1921. годдле

Кад је реч специјално о нашој земљи, задржавање овако великог контигента војске апсолутно се не може правдати никаквпм спољним опасиостима. јер је данас после светскога рата јасно као дап, да се ниједно од ових питања, која су' остала нерешена са гледишта нацпоналног, неће решити једним ратом. Јасно је као дап данас, да су такве комбинацпје у могућности савршено искључене, јер је данас рат поред осталлх разлога још и психолошки немогућ. Народ Hehe више да ратује. Он је не само физичкл него.и психолошки исцрпљен и сви они, који би се усудили да у овоме моменту покрену народ ма у какав рат, ти би претрпили најстрашнпји фијаско. То је констатација, која је генералног карактера п важи не само за Југославију, него n за све земље уопште. (Чује се: да ли важи и за Русију?) Чак и у Русији, где војска иде у борбу задахнута једном од највећих идеја у историји човечанства, ипак се примећује после толиких ратова једна физичка исцрпљеност. То су несумњиви феномени, који се чак и тамо могу запазити. Међутим, задржавање овако великог контигента војске не може се другчије објасннти, него Жељом, да се једна мањпна, која влада у овој земљи, насилно одржи на власти и противЈ' несумњиве воље ii огромне већине нашега народа. II док је оружаље раднога народа, радника н сељака, несумљиво најбоља гаранција противу свих спољних непријатеља, дотле је оно у исто време најбоља гаранција и противу свих непријатеља народне слободе. Међутим стајаћа војска je само по форми ту, да брани државу и државнЈ- заједницу од спољних непријатеља; у ствари, де факто она је била увек инструменат у рукама владајуће клнке лротив народа за угупшвање народне слободе. Ми у Србији имамо и сувише искуства у том погледу. Краљ Милан је употребљавао војску против радикала, гушио љихове побуне исто онако као што радикали употрсбљујЗ' војску за угупшвање оправданих побуна хрватских сељака против административних власти. Историја се понавља демантујући у свему и у целини радикализам господе радикала. Председник др. Момчило Нинчић: Молнм вас, господине посланиче, да говорите мало о предмету, који је на дневном реду. Др. Сима Марковић: To je на дневном реду. На дневном реду су интервенције војске лротив побуљених сељака исто онако као и 1883: Стајаћа војска се због тога и по свему саставу љеном и по машшулацији, која је уведена, може употребити против народа. На пример Арнаути се употребљују против Хрвата, Хрвати против Арнаута. Међутим у систему народне војске таквн су трикови, такве маневре сасвим искључени. (Др. Момчило Иванић: А како се у Русији употребљују Кинези?) Председник др. Момчило Нинчић: Молим гослоду, да не упадају у реч. нарочито би требало, да су уздржива она господа. који нису чланови Уставног Одбора. Др. Сима Марковијп: И тај разлог, да се стајаћа војска увек и данас употребљава поглавито за одржаваље владајућег режима, данас важи, господо, много јаче него што је то до сада било, јер даиас, кад су сви спољни разлози зауегзистенцију стајаће војске, лосле светског рата, савршно ишчезли, да-

нас je остао један разлог a то je, да снажећи унутра војску, снажећи милитаризам да се снажи и лична и иасилничка владавина. И сасвим је разумљиво, да ми комунисти представници најширих слојева радног народа у вароши и на селу говоримо из дубиие душе и срца и радника и сељака, кад устајемо најодлучније. против стајаће војске и ја мислим, кад бисмо у овом моменту ставили нашем народу, да прегласа о томе, xohe ли имати стајаће војске или не, да би 999 од 1000 гласало против стајаће војске. То је сасвнм разумљиво после свега страховитог искуства, које смо имали са војском после светскога рата. Данас нема и не може бптп ни једног правог пријатеља радног народа, који не би најодлучније устао против такве установе, која са заштитом правих народних интереса нема никакве везе и која се- просто извргла у инструмент не класне него личне владавине, која се зацарила нашом земљом. Ми даље устајући против ciajahe војске тражимо народну војску, то јест обавезно наоружанв народ u онда кад је народ наоружан. господо, онда у томе факту ми имамо најпунију гаранцију, да he се народ борити одлучно против свију оних, који насрну на његову слободу споља или изнутра. Сасвим је разумљиво, да народ који добије своје .оружје, да радник и сељак, који лроведу један део времена у ковачници или фабрици, на пољу или њиви а имају увек пушку уза се, да he бити способни, да бране оно, што је крвљу стечено у овој земљи и борити се против свију насртљиваца. То је најјачи разлог лротив установе народне војске са. гледишта данас владајуће клике. То је сасвим разумљиво, јер ни један једини разлог не може се навести у корист стајаће војске у данашње време са гледишта интереса народа. јер интерес народа захтева укидање стајаће војске и завођење народне војске а то је обавезно наоружање радника и СвЉ&КЗ,.. Што се тиче другога става, господо, који говори о војним судовима, он је не само један анахронизам, не само једна аномалнја, него и једно жмуреље, једна негација горкога искуства, које смо у овој земљи имали до данашњега дана са т. зв. војним судовима. Нигде се, господо, ја мислим, на свету нису-војнп судови више компромитовали него у нашој земљи. Нигде није било више прљавих афера и најпрљавијих афера, које су дотицале из војних судова. Председник др. Момчило Нинчић: Ja молим, да не употребљавате таку хиперболу, то he покварити утисак вашега говора. Др. Сима Марковић: Ja мислиму г. председниче, да ви треба да ми дозволите, да кажем своје мишљење. Ја помињем опанчарску и пескарску аферу. To je суштина, а не форма, да ли су војници јели хлебац од брашна или од песка и да ли су војници носили опанке од ђонова или од хартије. То нпје ликвидирано, једна је афера на луту, да се ликвидира на начин, који је најсрамнији. Опанчарска афера још стоји отворена. Председник др. Момчило Нинчић: Молим, да се држите дневнога реда. Др. Сима Марковић: Ja се држим дневнога реда, опанчарска афера и пескарска афера, то су аргументи против војних судова. Ja хоћу да изнесем кбнкретна факта.