Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

Ако је такав предлог потекао од Народне Скупштине о њему се решава на начин предвиђен за. решавање законских предлога, већином од три петине од укупног броја чланова. Кад предлог на тај начин буде усвојен, Народна Скушптина he се распустити а нова сазвати се иајдаље у року од четири меееца од дана кад је тгредлог усвојен. И у једном и у другом случају Народна Окупштина може решавати само о оним изменама и допунама Устава, које садржи предлог на основу којег је она сазвана. Народна Скушптина доноси одлуке већином од половине више један од укуџног броја својих чланова«. Председник др. Момчило Нинчић: Ja hy ставити на гласање овако измељен члан 84. (Д р. Шимрак: Молим за реч). Ја мислим, да је било доста дискусије у ужем одбору. Ja hy давати реч, само молим господу, да бшу што краћа. Има реч г. др. Јанко Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Господо, у Уставном Одбору приликом дебате о појединостима, сва су ročno да наглашавала, да овај нацрт Устава није савршен ii да се мора што пре доћи до једног доброг Устава ради консолидирања наше државе, па је ради тога управо чудновато, да Влада у свом данашњем предлогу једног тако несавршеног Устава, који је можда најслабији, ставља да се он не може ни у најмањим појединостима изменити, ако за ту промеду не гласају две трећине. To je једно. Друга je ствар ова, да Влада тражи и ставља такав предлог, да се читав овај нацрт Устава може примити у Уставотворпој Скупштини са апсолутном већином и један више, a с друге стране предлаже, да се ни најмањи члан не може изменити, ако две трећине за ту измену не гласа. Мени се чини, да је ова ствар нелогична и зато и мислимо, да за овакав поступак није никакав други разлог него тај, да се овако реакционаран Устав што дуже сачува. Али, господо моја, немојте мислити, да he после тога, кад овакав Устав, који ви овде већином одгласате, буде примљен, престати уставна борба. Уставне. борбе he бити дотле. док се не задовоље сви. (Чује се: Док се не направи нова већина). Па макар и то, док се не направи нова већина. Ja се надам, да he' се овај нацрт Устава бацити у кошар. Зато стављам предлог. да први став чл. 85. има да гласи: »Предлог да се у Уставу што измени или допуни може чинити Народна Скупштина«. Четврти став истога чдана имао би да гласи: »0 предлогу се решава на начин предвиђен за решавање законских предлога. Узима се да је предлог прнмљен, ако за њега гласа апсолутна већина од Уставом одређеног броја посланика«. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Мин. за Устав. Скушптину. Министар за Уставотворну Скушптину Марко Трифковиђ: Ово, што је г. Шимрак казао, од почетка na. до краја je нетачно. Г. Шимрак налази овде прилично нелогичностп у Уставу, што се тражи, да за његове измене гласају три петине. Њему то изгледа чудновато, кад се за пријем Устава тражи квалификована већина, половина више један

од целокупног броја .посланика и пита се .зашто да се’ овде тражи две трећине. Међутим, ми смо мислили, да буде три петине, a не две трећине. Међутим ни у свим америчким републикама не тражи се за измену Устава, да буде половина и Burne један, него се увек тражи један већи број, а г. Шимрак he ми признати, да они у Америци нису реакционари, као што је, по његовом миш.љењу, ова влада реакционарна. Он каже, да се ово тражи због тога, да би се овај реакционарни Устав што дуже одржао и он прети тиме, да he се ова уставна борба продужити и да he ићи све даље и даље. Ја не знам, какво задовољство има г. Шимрак од тога, што у овим нашим тешким приликама непрестано уноси ту претљу са уставном борбом. Ја не знам, коме то користи и да ли збиља од тога има користи његова партија, што он непрестано ту претњу ттотеже. Међутим, нека ми не замери г. Шимрак, ако ја не могу да верујем, да је он слободоумнији од, рецимо, г. Ђоновића, који припада републиканској странци, нека ми не замери, да не могу да верујем, да је он слободоумнији од г. Павичића. а још маље од г. Дивца. Па кад су ова господа могла у овој ужој конференцији пристати., да су за промену Устава довољне три, петине, онда 'ја пе могу да верујем, да су ова господа реакционарна и да она хоће даподрже један реакционарни режим. а да је само он слободоуман и да he он подржавати ову уставну борбу све дотле, док његове слободоумне идеје не победе. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Сима Марковић. Др. Сима Марковић: Ja hy изнети своје гледиште, које сам заступао и у ужем одбору. lipe свега ја сам био против члана 84. због тога, што се у љему и К.раљу даје право да решава по изменама у Уставу. Доследно своме основноме ставу: да Краља не признајемо као законодавног фактора, ја сам и у Одбору изјавио, na то и овђе понављам, да овај члан из истог разлога не можемо тгримити. Што се тиче члана 85. ту сам био слободан да учинвм ову напомену. Пре свега- у првом ставу чл. 85. каже се: »ПредЈгог да се у Уставу што измени или допуни може учинити Краљ или Народна Скупштина«. Ја сам против тога т да' се Краљу даје право, да он може подносити предлог о из-мени Устава. Мени чак изгледа са гледишта, на .коме стоји већина, монархистична већина, да је то и нелогично. Краљу се не допушта право законодавне иницијативе, он нема право, да подноси занонске предлоге ни по овом Уетаву, a међутим сада му овим да-Iете право. да подноси предлоге-о нромени Устава. Мени то изгледа врло нелогичнои јане увиђам разлога, да му се то гграво даје, кад му-се већ одриче право да подноси предлоге.за обичне законе. Ја сам исто тако тражио, да се у случају распуштаља Народне Скупштине ие одређује рок за бирање нове Скупштине од четври месеца. већ од три месеца. јер сматрам, да су три месеца довољна, да се могу извршити нови избори. Најзад, што се тиче квалификоване већине од три петине, овде ее с правом ириметило. да тослода из Владе тиме демантују сами себе и своје схватање о квалификованој већини. кад. за доношење иредлога у измени Устава траже нарочиту већину’ и то већу но ова, са којом he се донети цео овај Усдад-..