Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

ституанту. Господа, која су за то, да се овај нови предлог чл. 85, који je Влада усвојпла, прими; iieua пзволе седети, a која су против, иека изволе устаттт. (Већина седи). Објављујем, да je члан 85. примљен већином гласова онако,, како га je Влада усвојила. Реч има г. ЈБуба JoßaiiOßiih. Љуба Јовановић: Ja сам хтео господо, да ово предложим: да члан 86. ресервишемо, пошто, и акСиисмо почели дискусију о љему, знамо већ да he дискусија бити подужа и да сутра ne држимо одборску седницу, него да сутра продужимо onaj рад на међусобном споразумеваљу и претресатву оних чланова, који су остали несвршени, na уколико сутра будемо готови, да с тим изађемо иред нову седницу, која he се заказати. Taj рад наш сутра. треба да пма као предмет све one чланове, Koje смо одложилп ii ресервисали. a тако исто и onaj засебан трећи одељак, о комс смо говорили, да га заједнпчки пзрадимо. (Н. Дивац: A шта ћемо са оделжом о управној власти? И то треба да. се пре-

тресе у ужем одбору). Претресаће се све ттогод је ресервисано. Председник др. Момчило Нинчић: Ако се Уставни одбор. слаже с тим, да е.утра не држимо седницу, опда je сутра не ћемо држати, али да одбори сутра раде и да то време буде искорипЉено. Ја обраћам пажњу господи, да се примиче крају рок, у коме. ми имамо свршити наш рад и стога морамо ложуритн. Дакле, сутра се има састати одбор. ксји има задатак; да дискутује о одредбама повог, треће.г одељка, и то сутра у девет сати. Представници свих с.транака треба сутра у девет сати ире лодне да дођу ради конференције. (М. Аврамовић: Пошто не ќемо сутра радити, онда да данас после подне то радимо). . После подне је политичка конферепдија. Данашњу седницу закључујем, а другу заказујем за лрекосутра, у 9 часова пре подне, са истим дневним редом. (Седнида је закључена у 12 и по часоѓн у иодне), XXIX СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА држана 10. марта 1921. године у Београду.

Председавао Председник др. Момчило Нинчик СекреФар Милан Бошковик (Почетак у 9 часова и 30). Председник др. Момчило Нинчић: Молим вас господо, да заузмете своја'места. Отварам даиашњи састанак. Господо, ужа конференција од предјтавника група имала је јуче после лодне седницу и па тој- седници претресеби су они чланови, које смо ресервисали, а исто тако почела је дискусија, о ку 7. Управна власт. Такође je и друга коференција noja се бави еп,ономскр-фпнансllјским питањима која треба да уђЈ 7 у трећи одељак постпгла с.поразум у већем делу. Ja мислим, господо, да пређемо сада на днскусију нове редакцпје- чл. 86. онако, Kano je ona утвђена. јуче lipe подне на конфереицијп. Ja молим господина Јовановића, који je лредседавао тој конференцији, да прочита члан 86. Реч има г. Љуба Јовановић. Љуба Јовановић: Члан 86. имао би да гласи: »у случају рата или onhe мобилизације може Народна Окулштина за-делу државну територију, a за случај .оружане побуне за поједини њезин део нарочитим законом привремено обуставити сва права грађана: Право удруживања, збора и договора, слободу кретања, неповредност стана, писма телеграфског саобраћаја. Ha исти начин може се ограничити слобода ш-тамце за случај оружане побуне у дотичном делу државе«.

Председннк др. Момчило Нинчић: Да ли ко желиреч? Реч има др. Сима Марковић. Др. Сима Марковић: Господо, ја не увпђам нпкаква разлога, да се предвпђају оваква ограничеља чак h у случају рата n у случају побуне п мобилизације, јер и уставне одредбе и законсже одредбе, noje he доћи, несумњиво he довољно гарантовати стабилиост друштвеног поретка тако, да су све изузетне мере апеолутно излишне.. Шта више, у случају ошлте мобилизације, чак ако хоћете’ и у случају оружане побуне у појединим крајевима, ако се обустави право збора и договора, право удруживања и слобода кретања, онда се, то знамо из искуства - даје маха најфантастичнијим комбинацијама и на тај начин се сигурно не служи интересима стабилности, ако хоћете и самог данаитњег поретка. Ако се десп и најмања једна ствар тамо, па се наједанпут суспендују сва основна права, онда се и тој најмањој ствари даје карактер неке велике побуне, и због тога се отварају широм врата најпроизвољнпјим тумачељима на несумњиву штету општег мира ii општег спокојства. Међутим, ако се и у тим случајевима допусти право слободе збора и договора. да се грађани могу састати и претрести баш тај случај побуне, да могу добитп јавног обавештења- о размерама те побуне, о смислу њеном. о правцу кретања побуњеника, па тај начин he се најлакше сузбити све те негативне. етране једне побуне, која не бп имала никакв.ога свога смисла, и то много лакше и много успешгије, него овим репресивним мерама, које се