Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXIX- седннца 10. марта 1921. године-

предвиђају у члану 86. Псто то важи л за слободу штампе. Баш је у тим моментима најпотребније, да се слободно може писати. како бл се побуна,.ако ,је она једно зло у дотичном моменту. што.лакшеишто успешније сузбила. Баш у интересу онога циља, 'који ,се жели лостићи тим.репресивним мерама, ја. мислим, да еве те репресивне мере треба апсолутно искључити. Због тога heiio ми гласати против целог овог члана. Цредседник др. Момчило Нинчић: Гослодо. bitko ćl више не јавља за реч. Објављујем. да је дискусија -закључе.на. Она господа. која су за то, да се ова нова овако састављена редакција члана 86. прлми, ттека изволе седети, а која су против, нека изволе устати. (Већина седи>. Објављујем, да је члан 86. примљен у новој редакцији Behi-inoM гласова. Ја мислим. да сада лређемо на одељак о судвласти. Пма реч г. Млнистар за Конституанту. Млнистар за Конституанту Марко Трифковић: ■Ta могу изјавити у име Владе, да пристајем, да сасвим отпадне тречи одељак члаиа 70. нацрта Устава, прбтлв кога је у самом одбору пало више прпмедаба. То је онај одељак, који говори о нарочитом поступку за извиђење и суђење у изузетним случајевима. Председник др. Момчило Нинчић: Молим г. •Товановића, да изволп прочптатл, како бл сада пмао ■ гласити члан 70. Љуба Јовановић: Према томе члан 70. пмао бп гласпти овако: »Судови су независнл. . У лзрицању правде они не стоје ии под каквом влашћу но суде по законима. Судови ii судске надлежности могу се установити само законом. Али нп у коме случају не могу с-е установитп извалредни судови или комисије за. с.уђеље«. Ha ту смо се редакцпју сложплл у ужем одбору. Председнпк др. Момчило Нинчић: Стављам на гласање овај члан. Koja оу господа за то, да се члан 70. прпми овако измењен, нека изволе седетл, a Koja су против. нека изволе устати. (Сви седе). Објављујем, да је овај члан једногласно примљен. Молим г. Јовановића, да нам саошпти, у којттм је даље члановима јуче постиглут споразум. Љуба Јовановић: Ми смо узели у претрес онај део 7. одељка улравле власти, који говори о средишњјој управи и средишњој власти. То су чланови 57., 58., 59., 60. n 61. Што смо о тлм члановима одлучили, то ћете изволити сада чути. Иредседлик др. Момчило Нинчијт: Молим г. Јовановића, да изволи лрочитати члан 57. Љуба Јовановић: Члан 57. у првој редакцији гласи овако (чита); »Сви министри чине минпстарски савет, који стоји непосредно под краљем.« Овде смо рекли место »Под краљем« једну другу реч (чита даље.): »Краљ именује лредседника и чланове министарскога савета. Министри се налазе на челу лојединих грана државне управе. Министар можебити u без портфеља. Министри могу имати своје иомоћнике: Државле подсекретаре, који узети лз парламента не губе мандат. Министри именују ниже државне члновнике по одредбама закона Министри полажу пре ступања на дужност заклетву ла Устав и верност крал-у.« Ми смо се. господо, са је-

длом ресервом сложпли на овај текст само за треhii став, којл говори о министарским номоћницима u тзв. државним лодсекретарима и сложили смо се у томе, да се тај став измени и да гласи овако (члта): »При министарствима могу се, лрема иотреби, установпти државнл подоекретиријати за један одређени део лослова из те гране државне улрав.е. Државни подсекретари, кад су узети из Скупштине, не губе свој мандат. Поред тога господо, у 4. ставу, који гласи (чнта); »Министри именују ниже државне чиновнике по одредбама закона,« на једну напомену у одбору, да овим не би требало прејудпцирати лостављању чиновника у самоуправним областима, ми смо рекли, да се тиме не he прејудицирати в ако буде лотребно, да ћемо то ставити, кад будемб решавалв чланове, који говоре о самоуправној влаети, у складу с одредбама става IV. члана 57.-а. Лредседник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Богумил Вошњак, Др. Богумил Вошњак: Ја |ам само хтио да учиним једну напомену, којасетиче чл. 57.-62. итодаби било боље, да се овај одељак зове не »Улравне власти« лего »Министри«, будући да ти чланови гсворе само о млнистрима, затим да се одели онај став о самоуправним јединицама. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Радонић. Др. Јован Радонић: Ja сам јуче у ужем одбору био протпв одредаба млнистарских чиновника и ja после свих говора не увиђам, зашто је било лотребно да се у Устав унесе та институција. У Енглеској, како Вам је лознато, та је институција дошла отуда, што по еиглеској уставној лракси министри, који не припадају једном дому, рецимо ако не лрипадају горњем дому, не могу, ако нису министри, учествовати у седницама доњег дома. И пошто млнистар не може да буде репрезентиран у једном од двају домова он управо делегира једну лпчност, која пази на рад овлх домова и која заступа интересе дотичног портфеља. Тамо то има смисла, али код нас не. У Француској je такођер та институција лренесена, само у Внглеској док је министар делегпраб свога помсЉниќа, у Француекој се он поставља законом. И отуда ту има подсекретара. Кад се јуче говорило о том у ужем' одбору, лаведено је као разлог, да су потребни подсекретари за то, да се тиме олакша положај министра, који 'мора uhu у-седнице. министарског савета, који мора одржавати везе итд. Ја мислпм, да свл ти разлози отладају и баш због тога, што ми намеравамо, да државу децентралишемо п да- централној власти узмемо самоуправле области, ми ќемо тиме млнлстре дешалжирати. Пошто he бити млнистри на тај начин дешаржирани, ja мислим,'да. he они лмати довољно времена, да свршавају своје послове као министри, а осим тота моћи ће одржавати везе са својим истомишљеницима. Ја сам још јучер истакнуо, да мислим, да he бити много згодније и корисније, ако се место министарских помоћника узму стручњаци,, који he битиг додељени појединим министрима и на тај начин he се лакше одржавати колтинуитет у државним пдсловима. Ја због тога не могу пристати на одредбу, да се установе министарски помоћници. Председник др. Момчило Нинчић. ТТма реч г. др. Дуллбић.