Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

48

Стенографске белешке

Др. Анте Дулибић: Господо, доследно ономе, што сам јучер рекао у ужем одбору, ja морам сада навести, да сматрам, да je сасвим сувишно постављање министарских помоћника пли државних под(■.екретара, a сувишно je из ових разлога. Најприје мислим, да имамо већ данас превише министара као малена држава напрама већим другим државама. 0 друге стране осим редовитих министара предвиђа закон и министре без портфеља. Ako к тому додамо још и министарске помоћнике, онда имамо ништа мање него -10 парламентараца, 40 чланова ове скушптине, који he бити интересирани, који he бити плаћени и тиме везани са владом. Ja мислим, да je то преогроман број према броју посланика скупштине, која изнаша око 300 чланова. Ako у Француској има лодсекретара државних, то je сасвим наравно, јер не само да у Француској постоје два дома, ради чега je потребан веhn бро министара, него сам парламенат имаде око 600 лосланика, na je то већ сасвим друго размере него код нас. Ja мислим, да je то штетно, да се на тај начин парламенат веже уз владу. Што се говорило о стручним помоћницима, ли то се мени ne свиђа. Ни стручни помоћник, у колико je парламентарац, ако није стални чиновник, не вреди ништа за континуитет државне службе. Министар већ ради начина, како je постављен тако, да вазда може оставити службу, ne може бити носилац континуитета државне службе. Носилац континуитета државне службе може бити само ваљани чиновник, који се стално налази у државној служби. Влада би се морала старати око тога, да добије вредне чиновнике, да их ваљано плати тако, да чиновници могу бити na висини свога звања. Ja сам из свих ових разлога против постављања министарских помоћника. (Глас: Боље би било, да сте прстив министара без портфеља). Ja сам и против министара без портфеља, то сам казао јучер, a казао сам и данас. Ja сматрам, да би било најзгодније, да разјаснимо становиште министарских помоћника. Што се тиче четврте ставке, no којој милистри именују ниже чиновништво, ja сам, господо, захвалан, г. Љуби Јовановићу, који je изјавио и овде, да го ne he сачпњавати један прејудиц за будуће уређење питања области. Ja мислим, ако то не ће сачињавати прејудиц, учинимо гледе ове тачке ono, што смо учинили гледе других ранијих одредаба, да смо их одложили. док се не реше главна начелна питања. Ja ne знам, зашто ои се ово прихватило. na касније дошли да прекрајамо ово, што смо учпнили. Господо, ова одредба, да милистри имеиују ниже чиновништво, нешто je, што he везивати руке n без обзира на питање самоуправе. Ja знам, тамо код нас, да. апелациони суд именује те ниже државне чиновнике. Ако би се то дало штак Министрима, да они, као централна власт, именују ово ниже чиновништво, као што се то чини у уставу, онда nama централна власт ne he се бавити ничим другим него ситницама, a за велпке проблеме ne he имати времена. Господо, ова одредба, што се тиче именован>а нижих чиновника, може сасвим ца изостане и то се може припустити или прагматици чиновнштва или посебном закону, да то уреди, али ова одредба нипошто ne би смела доћи у устав, јер везује руке самоуправама. Зато лредлажем, да се испусти колико трећи толико и четврти став. Председник др, Момчило Нинчић: Има реч г. Милорад Вујичић.

Милорад Вујичић: Ja сматрам, господо, коме je год позната j-iania администрација и лоједини иослови у Министаретвима, да je излишно увођење министарских помоћника односно ових подоекретара. Сем тога, господо, ja налазим, да апсолутно овој одредби, баш и кад би била нужна, нема места у Усжву. Ja не видим никаквог разлога, да се једна нелринципијелна ствар, која нема никакве везе са уставом, уноси у устав. Ово питање било je и досада раслрављено код нас у закону о централној управи државних власти. Нека то питање пређе у закон, било у закон о уређењу централне управе или у специјални закон, a уносити у устав и везивати руке законодавцу, да он на случај, да нађе да не требају стварно ови секретари или помоћници министарстава, да то доцније не може да измени, ja, господо, за то ne видим никаквог разлога. Ми имамо сада 20 министара, треба да установимо 20 лодминистара, имамо неколико десетина министара на расположењу и изгледа, да he ова земља битп сва створена од министара, управо једна министарска земља. Ми смо оптерећени са разноврсним издацима, народни новац троши се немилице na све стране и баца где било и читаве две године изгледа, да се ова држава упрегла, да ствара иолитичке партије уместо да народ ствара себи партије a ne др жава преко -чинвника. II зато hy, господо, бити одс-удно противан овоме члану, ако овако остане. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Министар за Конституанту. Господин Министар je лредложио, да се ова дискусија одложи. И ja млслим, да прекинемо сада ову дискусију и да je наставимо no споразуму с госп. Министром. Ja мислим, господо, да пређемо na идући члан, a да се дискусија о подсекретарима одложи. Онда би најбоље било, да дискутујемо о првом ставу чл. 57. без обзира на овај нбв додатак, о коме ћемо доцније дискутовати. Молим господина Љубу Јовановића, да изволи прочитати први став. Љуба Јовановић чита први став, који гласи: »Управна вла.ст. Сви министри чине Минпс.тарски Савет, који стоји непосредно лод краљем. Краљ именује председника и чланове Министарског Оавета. Министрн се налазе на челу појединих трана државне управе.« Прдседник др. Момчило Нинчић: Да ли одбор прима овај став? Има реч г. Оима Марковић. Др. Сима Марковић: Ja бих овоме првоме ставу учинио две замерке. Пре свега сматрам, да je овај додатак: »Који стоји непосредно под Краљем« сасвим излишан. »Да миннстрл чине Мивмстарски Савет«, то je довољно. Зашто: »који стоји непосредно под Краљем?« Зна се однос министра дрема Краљу и однос Министра према Парламенту, зашто да стоји овде овако: »Који стоји непосредно под Краљем«. To je једно. Друго: зашто се шефу извршне власти допушта, да именује не само председника Министарског Савета него и чланове? До сада то нпје била прак-са. Зашто се није казало, да шеф извршне властн именује само Председника Министарског Савета, a председник сам бира чланове? Разуме се, да je Краљ и до сада, a и одсада he чинпти пзмене у извтесним случајевима и онај. коме je он поверио састав Владе, уважиће те измене. Према томе излишно je, да се у Уставу каже, да Шеф Извршне вла-