Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXIX- седница 10. марта 1921. године

сти именује и Председника Министарског Савета и Мпнистре. Председнлк др. Момчило Нинчић: Има реч г. Мпнистар за Конституанту. Млнистар за Колституанту Марко Трифковић: Да господо, Министри стоје непосредно лод Краљем. Што се тиче примедбе г. Симе Марковића, да је овде јасна и чиста ствар, кад се само каже да краљ лменује Председника и да у Устав не треба уносити речениду: »и чланове Министарског Оаве,та«. Ствар стоји овако: Има пуно ствари, које су чисте и Јасне, а које ми опет уносимо у Устав ради Tora. да би се тачно знало, да је тако и да не би било дпскусије, да ли је овако или онако. Овим, што се ■каже, да је Министарски Савет недосредно лод Краљем, хтело се рећи то, да Краљ може олштити само са Министрима и никако да се може протумачити, да Краљ општи са Директорима или Начелницима. То је стална формула за тај однос, и кажем, да бисмо се требали држати онога, како je и досада билог А ево како је било у Уставу од 1903. год.: »На врху државне управе налази се Министарскп Савет, који стоји непосредно под Краљем. Министарски Савет састављају Министри именовани за поједине струке и улраве и Председник Министарског Савета. којп може бити без лортфеља. Председника Мпнистарског Савета п Министре поставља Краљ указом«. То је ло Устдву од 1903. г. а по Уставу од 1888. год. стоји: » на врху државне службе налазп се Министарскл Савет. који стоји непосредно под Краљем. Министарски Савет састављају Мпнистри. именовани за поједине струке и улправе, и Председник Министарског Савета, који може бити без лортфеља. Ове Миннстре и Председнпка I\lинистарског Савета поставља Краљ указом. (Сима Марковић: то је жеља краља Милана). Јесте, и ја сам прочитао у »Београдском Дневнику«., али то није била жеља краља Мллана, већ мука и невоља краља Мплана. II кад je ово већ било у Уставу од 1888. и 1903. године, онда зашто бисмо дискутовали. Не. него прпашмо, како је предложено. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Јован Ђоновић. Јован Ђоновић: Ј а сам јуче направио замерку код лрвога става и мислим, да је п сада кажем. Јуче је г. Минлстар за Конституанту био љубазан л казао, да се тражи формула, да се овде учини нека лзмена, a данас међутим изгледа, да за ту измену није склон. Ја сам. дакле, тражио, да се изментт реченица, «да Министри стоје непосредно под Краљем«, и господин министар је казао, да се може наћи формула згоднија од ове, a сад међутим одбија нову формулу. То је једна замерка. Друта је замерка што сам тражио, да би тре i >ало нагласити, да Министри треба да буду из Ла] ламента. Ја мислим, да ово није потребно, 1 . нарочи-10 доказивати,, стога. што Министри треба да буду лолитичке личности и свака партија треба да zrстара да своје лрваке уведе у Парламенат. То је нажалост јуче одбијено. Тражим дакле, да се не каже, »да Министри стој.е. непосредно под Краљем« и да се одреди да Агорају бити из парламента. Ако је то тако бллл у 3 ставу од 1888. год. и у Уставу од 1903. год. не моР а баш д а буде и у овом Уставу. Оно што би хтео г. Министар да се каже: да Крал» не оппгти са чинов-

нлцлма, него ca Министрима, може се лепо и јасно pehu, a да се не улотреби тако рђав израз. Зато бих предложио, да се каже: да Краљ именује само Председника Министарског Савета, а да Чланове Минлстарског Савета бира Председник. Учинио сам замерку, коју сам сматрао потребну учлнити и моллм да се о њима промене и учине измене. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Чубровић. Др. Павле Чубровић. Ja мисллм, да.би овде требало формално назначити, да сви чланови владе лостају из парламелта, и да треба нарочито то да важи за министра војног, који безусловно треба да буде такође члан скупштинске већине, јер ја мислим, да je већ једампут време настало, да један тако важан ресор могу уопште да заузимају људи, који могу да буду лотпуно независни од народне скупштине. Ја мислим, да би било врло практичло ii одговарало нашлм потребама, а највише моралу u реду у војсци, да та личност буде личност из парламелтарне већине. Ja бих желео, да се у овај члап уметне један став и да се каже: Сви министри лостају из скулштинске већине и стрје непосредно под Ќраљем итд. јер то није ништа, то не значи много, та се пракса може мењати, али ларочито на ово наглашујем, да министри не могу бити данас у 20. веку у опште ван парламентарне већине, јер је то противно духу времена и практичним приликама у којима живимо. Председник др. Момчило Нинчић: Господо, ја hy ставити на гласање овај први став члана 57. ročno да, која"су за то, да се овај први став примп, онако како је редигован, нека изволе седети, а она гослода, која су против нека изволе устати. (Behnна устаје). Објављујем, да је овај први став онако како је предложен одбијен. Господо, ja hy ставити на гласање 2., 4. и 5. став пошто је 3. став одложен. (Гласови: Кога је одложио. Ми га нисмо одложили). Ја сам мало час на жељу г. министра за Конституанту предложно, да се одложн 3. став. Ја онда прекидам седницу-за неколпко минута. (После одмора). Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. МинИсшр за Конституанту. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Ja бих молио Уставнл Одбор. да дискуоију о члану 57. изволи одложити. Председник др. Момчило Нинчић: Одобрава ли Уставни Одбор, да се одложи дискусија -о члалу 57. (Одобрава). Објављујем ѕ да је дискусија о члану 57. одложена. Изволите чути члан 58. Молим г. Љубу Јоваловића, да изволи прочитати члан 58. Љуба Јовановић чита члан 58. који гласи: »Члан 58. Министри су одговорни Краљу и Народном Представништву. Краљ и Народно Представништво могу оптужити министре за повреду Устава и закона учитвену при вршењу службене дужности«. ?