Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

50

Стенографске белешке

Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Јован Ђоновић. Јован Ђоновић: Господо, ја сам јуче у ужем одбору направио примедбу, да, као што се заштићава држава од министарског чиновничког рада и од краљева рада, тако исто треба, да буду заштићени ii грађани од рада министара. Зато сам тражио, да се овај члан допуни једним новим чланом, у коме би се дале извесне гаранције грађанима, који су оштећени незаконитим радом министара. Остављено je, да je и г, др. Лаза Марковић дао редакцију Tora новога члана. Господин др. Марковић није дошао ii према томе, нисмо могли дати заједничку редакцију. Ако се г. Министар за Конституанту и Одбор слажу, онда би требало додати да за штету, коју би претрпјели грађани од иезаконитог рада министара, одговара држава,- a грађани да имају права тужбе редовном суду. Кад је раније у једном члану учињена ограда за министре, да они не одговарају пред редовним судовима, него само да функционери државни или самоуправни могу бити тужени од стране грађана редовним судовима, онда да градјани не би били изложени шиканама министара u љиховим незаконитим радом оштећени, треба на овоме месту заштитити грађане. Ако министри незаконитим радом учине штету грађанима, у том случају грађани нека имају право, да траже одштету од државе, а нека држава тражи накнаду од дотичног министра. Ја држим, да би ова формула одговарала ономе, што се тражи: да грађани буду обезбеђени. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. министар за Конституанту. Министар за Конституанту Марко ТрифковиЈѕ: Тражење г Ђоновића je умесно. Доиста грађани треба да буду заштићени од незаконитог рада Министара. Али ja мислим, да je овај предлог г. Ђоновиha пзлишан, јер ми смо већ то.учинили у члану 18. овога нацрта Устава. Тамо стоји: »Сваки грађанип има право непосредно и без ичијег одобреља тужити суду државне и самоуправне oprane за кривична дела, која би они учинили према н>ему у слулгбеном раду. За штете, које учине грађанима државни или самоуправнц органи неправилним вршељем службе, одговарају поред дотичнога органа и држава и самоуправно тело«. Ја мислим, нећнмо се спорити о томе да ли је Министар државни орган или не. За штете, које: учине грађанима државни или самоуправни органи, неправилним вршењем службе, одговара држава односно самоуправно тело за ту штету. Онај додатак, да су Министри изузети, ништа не чини: вама није главно да тужите Министра, вама је главно накнада штете и да имају право грађани да поднесу тужбу за накнаду штете. А кад држава буде осуђена да плати накнаду штете неком грађанину, онда he у Народној Скупттини, у којој he бити увек блозоцијс, народни посланици чим буду дознали да је известан Министар оштетио некога грађанина, тражити да добије пресуду по којој има да се досуди коме грађатпшу накнада штете. Дакле, онда he држава предузети кораке против онога Kora учини одговорним. Јован Ђоновић: Али молим вас, казано је да има изузетака, да Министри не могу бити тужени СУДУ.

Има изнимака, речено је, да министри не могу бити тужени суду. То би се могло протумачити, да Министри у опште ие одговарају. Др. Јован Јовановић: Мени се чини, да смо се ми у Ужему одбору јуче сложили, да се направи .нова редакција. Гг. Ђоновић и др. Лаза Марковић су били одређени, да направе ту редакцију, јер смо и ми учинили предлог и он није био усвојен у коме има ова редакција: »За повреду законских прописа и за штету учињену држави да Министри одговарају код редовних судова«. И конференција је донела одлуку, да се направи нарочита редакција. Сад изгледа да г. Министар није за ту дромену. Председник др. Момчило Нинчић: Два члана одбора су била одређена да израде редакцију и опи ту редакцију нису израдили и ми због тога, што поједини чланови одбора не врше поверени и.м посао, не можемо непрестано да одлажемо решавање. Министар за Конституанту Марко Трифковић: Не стоји да се Министри де могу тужити, не стоји да се овом одредбом, која је додата овде, ограничава право грађана, да подижу тужбу за накнаду штете. Ево како гласи члан 18. »Сваки грађанин има право непосредно и без ичијег одобрења тужити суду државне и самоуправне органе за кривична дела, која би они чинили ирема њему у службеном раду. За штете које учине грађанима државни или самоулравни органи неправилним вршењем службе одговарају држава и самоуправно тело. Дотични орган одговоран је њима. Тужба за штету застарева за шест месеци. За министре, судије и војнике под заставом важе нарочнте одредбе«. Државни орган одговоран је њима у овом случају министрима т. ј. држави. За министре, судије и војнике под заставом важе нарочите одредбе. (С. Марковић: Значи да се изузимају). Немојте, господине Симо, то значи да he закон то регулисати детаљно за те случајеве и кад ми будемо тај закон правили, господине Ђоновићу, онда ћете Ви видети, колико hy ja изићи на сусрет. (Н. Дивац: Хоћели та Скулштина бити са опозицијом или без опозиције?) Биће мало и олозиције. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Анте Дулибић. Др. Анте Дулибић; Ja сам хтео истакнути само то, да имају права господа с оне стране када тврде, да није са чл. 18. и са додатком ствар чиста и бистра. У овој одредби, како je прихваћена, Мииистри су изузети од те одговорности, да морају накнадити штету, јер je казано, да he то доцније одредити нарочитим законом, а то је оно, што мп желвмо избећи и што желимо да се то сад учини, да се одговорност минпстара за штету бистро и jačao регулише. Недељко Дивац: Ја сам тражио реч само да . учиним изјаву, да je г. Ћоновић у праву са овим тражењем и у толико више што је ова ствар у ужем одбору прихваћена, и сада нарочито пошто је г. Министар за Ќонституанту прочитао поставку из чл. 18., у којој се предвиђа одгрворност државних органа, мени изгледа, да има впше разлога да ова одредба уђе овде кад се заиста Министри изузимају а то је сасвим потребно.