Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXIX- седнлца 10-. марта 1921. године

Председнпк др. Момчило Нинчић: Ово је сасвим јасно, оставља ,се да се одговорност предвиди законом. Недељко Дивац: II ово кад се унесе, бпет законом има да се регулише светлпје п ближе цела одговорност, a ова одредба предвиђа одгбворност. Председник др. Момчило Нинчић: Нико се ви~ ше не јавља за реч. Објављујем, да је дискусија закључена. Господа која су за то да се овај предлог прими нека седе, а која су против нека устану. (Већина седи). Јован Ђоновић: Ja констатујем, да се јуче прнстало на ово, а сад не! Др, Јован Јовановић: II ja констатујем то исто. Председник др. Момчило Нинчић: Објављујем, да је овај члан примљен. Министар за Уставотворну Окупштину Марко Трифковић: Кад господа кажу, да је јуче друкчије решено, а данас друкчпје, ја пристајем да се овај члан врати натраг у одбор. Председник др. Момчило Нинчић: Уставни је Одбор решпо. да се овај члан прими. Али. ако Уставни Одбор налази за сходно, ми се можемо вратити на своје решење, да овај члан треба одложити, и опда ја немам ништа противу тога. (Чује се: Нека се одложиј. Према томе, мислим да овај члан треба одлбжити. Господо, како смо лочели од јутрос, изгледа мп да iiehcjio ншита свршити. Пзволите чути чл. 59. Љуба Јовановић (чита): Чл. 59. »Министар може бити оптужен како за време трајаља своје службе тако и за 5 година после одступања. Предлог да се Министар оптужи мора се учинитп писмено и мора садржавати тачна оптужења. Кад Миннстра оптужи Народна Скунштина. одлука о стављању Министра под суд нма се донети већином од две трећнне гласова присутних чланова«. Председник др. Момчило Нинчић: Ja hy молити господу, која се примају појединих послова. да настоје да тај посао и сврше. Ја овде никоме лично не кажем већ говорим у олште. Гlма реч г. Дивац. Јован Ђоновић: Молим за реч ради личнота обавештеља. Председник др. Момчило Нинчић: Изволите. Јован Ђоновић: Ако се ова напомена тиче Mene, ja мислим да она не би требала да падне, јер сам ja био овде, али г. Марковић није дошао, и ја нисам крив што лосао није свршен. Председник др. Момчило Нинчић: Ja примам ово обавеппење. Има реч.г. Дивац. Недељко Дивац: Ja хоћу да учиним напоменЈ? у логледу 3. ставке чл. 59. Кад смо се ми сложили у томе, да je довољна проста већина чак за измену и допуну Устава, ја мислим да је у то.лико пре довољна проста већлна, кад треба да се утврдл одговорност миннстарска, односно да се министар стави под‘суд. Због тога да се уместо »две трећине« ставл »простом већлном« или »надполовичном већином« да се министар може за с.воје кривице ставити под суд,

Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Живко Јовановић. Живко Јовановић: Против трећег става чл». 59. ii ја морам исто тако да изјавим, да он у ствари наглашава да министарској рдговорности, коју хоћемо да установимо, треба да помогнемо, да изађе на други* капиџик. Ако хоћемо да установимо министарску одговорност, зашто ће нам, крај свега тога што имамо неколико одредаба у томе смислу да имамо систем лретходног овлаштења, још и то да отежавамо ту одговорност па да тражимо две трећине присутнлх гласова. Ако то тражимо ми признајемо, да хоћемо министарску одговорност да начинимо илузорном. Ја сматрам, да је и сувише за одговорност министара то, што постоји претходпо овлашћење и да је према томе излишно и непотреб110 ово да буде две трећине лрисутних гласова. Зато сматрам, да би овде требало ставити просту већину. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Јован Јовановић Др. Јован Јовановић: Ja бих само молио код овога става овде, да г. Министар за Конституанту да објашњење: шта he бити у томе случају кад Краљ оптужи Министре, јер овде стоји да Мииистре могу оптужити л Народно Представништво п Краљ. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Анте Дулибић Др. Анте Дулибић: И мени се члни да је установљење ове већине од две трећине нешто превише. Господо, ми ио овом нашем Уставу можемо стварати најважније законе са апсолутном већлном присутних гласова. Ми стварамо законе којн могу ■ силно да оптерете народ, ми стварамо казнени заионвж. ca таквом већпном, па за то не видим разлога. зашто сада, кад се ствар тиче одговорности Министара, тражити једну већу меру, једну оштрију меру, него ли кад се стварају ти редовни закони. Ја мислим да би било довољно, да се овде каже, да се Министри могу ставити под оптужбу са надполовичном, обичном већином. Могло би се ту евентуално оградити од тога да се Министри не шиканирају, н. пр. тиме што би се установило, да лредлог за стављање под оптужбу треба да буде потписан од становитог броја лосланика, како не бл сваки поједини посланик могао оптужити Млнистра. Ако се мисли у том погледу створити каква гаранција, онда би се о томе могло говорити, али што се тиче стављања Министара под суд, ту би требало плтање тако регулисати да и закључцп којима се Министар ставља под обтужбу, треба да вреде толико, колижо н један обичан закон, те да се стога и за такве закључке тражи исти број гласова као и за доношење тих закона. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Жарко Миладиновић. Др. Жарко Миладиновић: ,Ја сам само хтео да дам једно објашњење; зашто се овде траже две трећине, a не обична већина да се један Министар може ставити под суд. То је потребно зато, што код стављања Министара под суд лични мотиви и лична питаља могу играти велику улогу, зато се овде тражи и већа гаранција. Међутим, код стварања закона тих мотива нема и зато тамб та гаранција п није потребна. ?*