Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXIX- седница 10. марта 1921. године

вет да бира оне, који хшају да прегледају и контролишу њихов рад. Ја сам ову ствар изнео у Министарском Савету и Савет је усвојио, да се место речи »Министарскн Савет«, стави »Државни Оавет«, нарочито још и зато, што Државни Савет бира Народна Скупштина а Главна Контрола је орган државне Окупштине. И право је, да они, које Државна Скушптина бира, бирају у самој ствари ове кандидате. na ће из тих кандидата Народна Скуппттина извршити дефинитиван избор председниќа u чланова Главне Контроле. (Boja МаринкоBiih: Још није речено ко he да бира Државни Савет). Тако je за сада- у нацрту, а ако се вп сложите Влада вам не. he правити сметње. Председнш; др. Момчило Нинчић: Да ли се прима овај предлог г. Министра за Конституанту? (ТТрпма се). Објављујем, да је овај предлог примљен. Министар за Конституанту Марно Трифковић: Затим је пала примедба у Уставном Одбору, зашто Фису предвиђене Шадифиќације чланова Главне Контроле, и господа, која су говорила, рекла су. да то треба да буду правнпци. Ја сам ову ствар изнео пред Мпнистарски Савет и Мпниотарски Савет сложио се у томе, да се дода овоме чл. 80. овакова одредба: »Председник п половина чланова Главие Контроле морају бити диплошграни правнпци, •остали чланови треба да су билн Министри Фпнансија или да .пмају 10 година указне службе у фииансијској струци«. Ја бих молио Уставни Одбор. да’ ово прими. Председник др. Момчило Нинчић: Стављам на гласаље овако измењени члан о Главној Контроли са допуном коју је изнео г. Министар за Конституанту. Ѓоспода, која су за то, да се овај члан с допуном прими, нека изволе седети. а која су против иека изволе устати. (Сви седе). Објављујем, да је овај члан лримљен једногласно. Михајло Аврамовић: А шта је са мојим предлогом: да Председник и чланови Главне Контроле

не могу бити уклоњегги са својих места против своје воље? Министар за Конституацту Марко Трифковић: Овде ј речено: »Председник и чланови Главне Контроле уживају нс.ту неиокретност као и чланови Државног Савета. А у члану нацрта Устава, који говори о члановима Државног Савета стоји: »Чланови Држ.авног Савета могу бити уклоњени са својих места преведени у друга звања‘државне службе и у лензију стављени само на основу судске пресуде. Алл кад наврше 70 година живота, или кад тако оболе, да не могу вршити своју дужност, морају се ставити у пензију«. Михаило Аврамовић: Шта је било са оним мојим трећим предлогом о делокругу, о компетенцији Главне Контроле? Министар за Конституанту Марко Трифковић: To је.већ примљено. To вије било у спору. Ово друго је било у спору, иза ово сам тражио да се одложи одлука, а то што Ви помиљете било је одмах примљено. Председшп; др. Момчило Нинчић: Ja мислим. господо. да прекинемо сада седницу. Ја молим господу делегате појединих грула, који су јуче. учествовали у раду ужег одбора, да сада одмах изволе наставити рад, дискутујући члан 61. нацрта Устава. Има реч г. Љуба Јовановић. Љуба Јовановић: Ja бих молио, да се нова седница не одређује за сутра, него за прекосутра, да бисмо имали времена да свршимо посао. Председник др. Момчило Кад господа чланови ужег одбора желе, да идућу седницу закажем за прекосутра ,онда господо закључујем данашњу седницу. a идућу заказујем за прекосутра, у суботу ,у 9 часова ттре подне с истим дневним редом. (Седннда је закључена у 11 и четврт часова пре подне). XXX СЕДНИЦА

УСТАВНОГ ОДБОРА УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ КРАЉЕВИНЕ ОРБА, ХРВАТА II ОЛОВЕНАЦА држана 12. марта 1921. године у Београду.

Председавао Председник др. Момчило Нинчић. Оекретар Милан Бошковић, (Почетак рада у 9.зо чаегва пре подне). Председник др. Момчило Нинчић: Отварам даиашњу седницу. Ми смо прошле седнице дискутовали о одељку 7. о управним властима. Одложили смо чл. 57. и дошли смо у дискусију до члана 61. Ја мислим, да се сада вратимо поново на члан 57., да љега свршимо, na да онда пређемо на чланбl.,а затим и на даље чланове. Реч има г. др. Лаза МарковиК. Др. Лаза Марковић: Господо, на прошлој седниди г. Љуба Јовановић прочитао је једну редак-

цију на коју смо се ми у главном били сложили. Та рндакција гласи (ja ћубити слободан да је понова прочитам) овако: »При Министарствима могу се према указаној потреби установити државни подсекретари за један одређени део послова из те гране државне управе. Државни иодсекретари кад су узети из парламента не губе свој мандат«. Поводом ове редакције ja hy бити слободан, да је упоредим са досадањом редакцијом и да укажем на једну првобитну, по моме уверељу битпу, разлику која постоји између те редакције и ове у члану 57. Владиног нацрта, јер ми се чини, да та разлика није прошли пут довољно била уочена.