Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

54

Отечографске белешке

У члану 57. Владиног нацрта стоји у тач. 3. ово:. Мшшстри могу имати своје помоћнике, државне подсекретаре, који узети из парламента не губе мандат«. По Владииом нацрту Ус-тава сваки Мииистар могао je имати свога политичког помоћника и. ги државног подсекретара. А овако, како је редигована редакција члана 57. став 111., изашло би да би могло у истини да се деси оно због чега су неки посланици изразили бојазан и изјаснили се против члана 57., на име да_се деси, да се број Министара просто удвостручи, тако да сваки Министар има јопт по једнога Министарског помоћника. Па је онда замерено и речено: а још када кмате Министре без портфеља, онда колико ћете то Минстарстава створитн? Господо, нова редакција чл. 57. став 111. не допушта слободно - ствараље Министарских помоћника. Она допушта само то, да се у једном великом Минтгстарству, које се бави разноврсним административним пословима, пзврши подела послова и да се целокупна једна грана издвоји и као државни подсекретаријат прогласи једним у административном погледу самосталиим организмом, тако да ће послове из те гране у погледу администранивном самостално водити државни подсекретар, а у погледу политичком тај државни подсекретар налази се под Минстром, који је на челу централне управне гратге, н у политичком погледу за рад и тих подоевретара носи одговорност Миниетар. На овј 7 ’ редакцију ми смо се сложили поглавито зато и на тву су пристали и они, који су били лначе против установа тих министарских помоћника - кажем поглавито зато, што тгостоји тенденцпја, a постоји чак и једна, ако хоћете припремна одллжа, да се број министарстава смањи. У једној комисији министарства за конституанту, која тгрипрема законске пројекте, израђен je пацрт закона о устројствЈ 7 централне управе и број министарства је смањен на 12. То је само један предлог. који показује да се осећа потреба за смањивање n броја мшшстарства и броја чланова у кабинету. али да с дрЈте стране то смањивање не би било на штету послова, да не би рецимо, ако се министарство просвете споји са министарством ве.ра у једно мпнистарство, да не би туда послови трпели. поставља се могућност, ако je то потреба и ако iy потребу нађе наравно онај који je зато зван, а то је парламенат, јер то зависи од његова поверења ако је то цотребно. онда се може у министарству просвете да створи подсекретаријат за веру. Илиузмите министарство војно и морнарице. Ми сада имамо морнарицу у тако примитивном стаљу а може се речи, да је готово и немамо али ако се у тот;у развитка наше државе, као што се ја тврдо надам наша поморска снага и положај учврсти и развије. можда he бити потребно. да се ттри министарству војном створи прдсекретаријат за поморство. Исто тако може бити и по другим министарствима, ако се узмимо споји министарство пољопривреде n аграрне реформе, онда може остати министар пољоцривреде као политички шеф тога резора а за министарство за аграрну придодаће. се аему. подсекретаријат. To je смисао ове редакцнје трећега става члана 57. То смо ми желили и као што видите та редакција разликује се од првобитног владиног предлога. Ја сам био слободан. да ово неколико напомена и да Вас замолим. да ту редакцијЈ’’ примимо. Председнш; др. Момчило Нинчић: Има реч господин Аврамовић. Михајло Аврамовић: Господо, лепи су и опширнн разлози, које је навео г. др. Лаза Марковић. али ја се нисам могао убедити, да је ова институција потребна. Ми смо данас земља, крја обилује чиновништвом, ми смо данас јединствена бирократска земља бироќратска земља, петдесет пута подвлачим. Кад се наша земља поновно ослободила, затекла је у појединим министарствима највише начелника. Не знам по којем угледу се нашло, да то није довољно, па су уведени директори министарства, онда су касније уведени генерални директори, па онда где је био један начелник, има два начелника, а где је био један генерални директор, има два генерална директора. Све се то оправдава поделом рада. Тај је принцип употребљен у толикој мери, да се данас много теже сврптава посо, где је много чиновника, него што је то било досада. Ко је имао додира и посла са појединим минстарствима, може навести врло тешке примере, како је тешко могао свршавати цослове. Ја сам имао прилике пре годину дана, да ради једнога посла идем у министарство финанција, морао сам два дута ићи и опет нисам могао бити примњен, јср је господин главни директор био забављен послом. Тацне са кафо-м уносиле су се у собу гослодина главног директора и износиле из собе празне, улазиле су девбјке у собу господина главног директора и опет излазиле, али ја. који сам ишао по врло важном дослу. по послу увоза и извоза нисам мого бити примљен од госпО’ дина главног директора. Не само ja, већ ja знам примера из доживљаја мојих пријатеља из Загреба. Долазили су људи из Загреба ради питања увоза плавога камена, долазили су високи чиновниди. и они су морали чекати по 15 дана. да буду примљени код главног генералног директора. Госдода генерални директори ностала су велика господа, али нису постали велики радници.' Онп су се дали на уживање и на велико гоетгодоваље. а не на велики рад. Зато не само што ову институцију не треба прпмпти. него и оне институције, које већ постоје. треба подврћи најстрожој ревизији, треба силтте издатке, који су наотали ради тих шгституција. смањити. јер ми смо земља, чији буџет стоји у великој несразмери са народном продукцијом. Г. Лаза Марковић вели како се ради поделе рада тражи ова нова институција. Beh само то. што се вели у овоме тгредлогу, да они могу бити чланови Парламента. већ само то доказује. да се ти људи не траже радп поделе рада него ради других побуда. траже се политичкв личности a не радне. ТТ јавност и улида изгледа. да су боље обавештенп о побудама, које диктују овај захтев. него што.нам је г. МаркРвић образложио. Тамо се говори. да хоће да се задовоље поједини млади кандидати. који немају стрпљења да чекају. да љихбве старнје кблеге и тгријатељи сиђх ca мтпшстарскпх столица. и треба на овај тгачин да се задовоље. Ја сам, господо, опазио за ове две године радећи у додиру с појединим властима, с појединпм министарствима. да све што је витпе чиновништва у једном министарству, све маље рада има. Не ради онај. који је пре тога радио, јер не ради ип онај нов. који је дошао као вел. господпн. Та зараза преносп се ииа в иже чиновништво ими дандс имамо претрпане канцеларије и службе разним чиновнпштвом. Муитоме ттогледу стојимо веома незавидно, стојимо веома рђаво. -Ta зтчам случајевежако je . оптерећивање појединих служби, појединих функција, пшло. Ја