Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXX. седница. 12. марта 1921. године

знам случајевеј да су целе породиде бачене на државни буџет без икакве потребе по ону службу коју врше. Ја имам тих примера и могу вам .их споменути. Ја знам таквих примера из свога суседства, да су отац. мајка и ћерка залослени у државној служб'и, a нико i-ie ради, како се они тиме хвале. С тим треба чистити и не треба поврх тога товарити нашу државу новим звањима, која he бити чисто долитичка звања, a nehe бити звања, која he допринети раду. јер нигде се маље не ради у државној служби него што се ради код нас. Не требају нам звања, која he допринети гослодовању, него треба чистити све, што смета другима радним да раде у канцеларији. Зато сам одсудно противан. да се заве.д.е оваќва институција код нас и гласаћу дротив овога ттредлога. Председндк др. Момчило Нинчић: Има реч г. др. Лаза Марковић ради личног обавештење. Др. Лаза Марковић: Г. Аврамовлћ говорио је о моме говору. (Др. Оима Марковиф: Нпје то лично обавештење. 0 једном предмету не може нико говорити два пута по вашем лословнику). Председнш; др. Момчило Нинчић: Само један пут ради ллчног обавештеља. И то 5 минута највпше се може говорити. Др. Лаза Марковић: Ja hy узети. господо, сат кад почнем да говорпм. Г. Аврамовпћ je два пута поменуо моје лме. п у сваком парламенту кад се ломене лме једнот иосландка, он има лраво на .лично објашњење. Ја молим г. Симу Маркорића, да прими ово тумачеље. јер је то у његовом лнтересу. Гослодо. ја сам устао искључиво мало пре да објаслпм редакцнју овога члана 57. и ја имам да констатујем некоЉке ствари. Ја нлсам лре свега у нацрт владин унео установу државних подсекретара. Ја сам лротлван тој установи оваквој каква je предвиђена у чл. 57. Ја сам се трудио да утврдим да се овом редакцијом хоће нешто ново и ако нисам услео да убедим г. Аврамовића, мени је жао, и значило би, да ја, којп делим његово мишљење, гласам за нешто. што нећу. Што се тиче саме ствари, ја опет наглашујем да се овим. и овако како је тгредложена ова редакција члана 57., баш искључује оно због чега се боји г. Аврамовић, јер се везују руке, ако се створе помоћпиди миндстарски или подсекретари, да то мора бити случај онда, ако послови ресора то захтевају и ало му се издвоји једал одређени круг послова. (М. Аврамовић: Неће ломоћници нтппта радити, г. ЛазоГ) Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Др. Богумил Вошњак. Др. Богумил Вошњак: Мислим, да смо предалеко отитгтли. гослодо, кад смо лочели с критикоЋ’. наше администрацдје, која не сумњиво заслужује критику, али ми смо ипак у времену, кад се говорп о једној институцији, која xohe да се уведе. Критика наше администрације и питање. да ли‘ треба увести положај државних подсекретара, то је сасвим нешто друто. Тиме се xohe да се баш олемогућл, да се овакав један систем какав је данас лродуљи. Да имамо, гослодо, ја незнам колико лекарактерних начелника, ако би се ствари уредиле, онда би ова ствар била сасвим решена. Не треба заборавити, да нас је овде довело искуство других земаља. које имају парламентарни систем. А парламентарни сиетем тражл и извесле коректуре. И ово је једна таква коректура, ова институција државних подсекретара.

Све велике аемље имају ову инетитудију и задовољни су што је имају, и иа ово местсг не постављају се политичари, него стручни људи. Дакле, установом ове институције хоће се баш да дођу стручни људи, да сарађују на државним пословима. Имао сам част, да и ja сарађујем у томе нацрту о дентралној улрави и ми сви у комисији сложили-смо се, да нашој земљи треба дати оваку једну институцију, а треба ради тога, што са изласком једног министра из ресора остаје за њим једно сасвим страшно стање. Чим један министар изиђе онда с.у све фијоке празне и послови остају без икаквог континуитета. (Михајло Аврамовић: A помоћвик he мислите да остане!) Стога и ова усталова са врховним начелником отвара континуитет у државиим лословима. Ако ми имамо у Усђсву ову усталову, ле смемо ми илак да се пуштамо заводити се злоупотребама, које су извршене у тој земљи гледе наименовања чиновника, пего треба да гледамо, како је то у другим земљама, које се управљају по основамапарламентарнога принципа. Дакле, господо, ми бисмо у овоме погледу имали да вредимо и да се угле.дамо на земље, које имају парламентарног искус.тва. а наша земља није мала, него напротив. велика земља, која не може више да ради са овим некомплицираним апаратом. Ja не hy тиме да браним оле чиновнике, који су створили услове за анархију. Али ако ову ствар уредите и ако створите систем, који се већ у другим парламентарним зешвама показао као добар. онда he отпасти многе незгоде и отклонити многе тешкоће у лравилном функционисању државног апарата, па лрема томе, мислим, да he и ова институција државних подсекретара користити и омогућити правилно функционисање ггарламентарне ствари. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Др. Анте Дулибић. Др. Анте Дулибић: Пзјављујем,. да сам одлучно лротнван овој одредби и ако је у овој форми тгриказана. Ми смо уверели, да је ова одредба постала из чисто партијских разлога и да he такође служити лартијско политичкој сврси. Ми смо у®к. говорили, да потреба државне службе није диктовала ову одредбу. него да с-е задовоље разни захтеви и разне амбиције. Господо, ови нови државни подсекретари неће бити, исто тако као што нису ни министри, носиодтт стабилизације д континуитета наше државне службе. Рекао сам још један лут, да су носиоци те стабилизадије и континуитета чиновшгци., Али чиновнике треба знати добро изабрати, треба им добро обезбеддти опстанак и треба од њих захтеватп савршено стручно образоваље и да су свесди,’да се не могу сваки час изгонити из службе. Ако би се створдло такво чидовндчтво, онда се деће догодити, да се овде ико подигне и да дигне т-ужбу против чиновндгптва. Гослодо, да се оправда постављање државних лодсекретара чули смо и ово, да се лрилрема нов нацрт о уређељу наше централне државпе управе и да се чаку том новом нацрту лредвиђа, да се смањи број Министара. Част тој одредби новог нацрта. гослодо, али ово оправдање доказује, да смо ми имали право. кад смо ггриговарали огромном броју лосланика, који he вршити државну службу у својству министара и у својству секретара. Ми морамо према стању ствари онако како данас јесте a не онако како he тек бити у будућ-