Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

TiocTi-r, према томе ми морамо лолазити и пресуђивати лрилике. Ако, господо, ми поставимо ове државие секретаре, ми ћемо без сумње имати 40 лосланика, који ће бити у двжавној служби, на државној шгаћи. без Министара који су на раоположењу. Сад промислите, господо, да немамо него .300 посланлка како предвкђа овај наш нови Устав и од тих 300 посланика да је доста 160 посланика, да сачињавају већину владину, и по томе ллшта мање него сваки четврти биќе државни ламештенлк а то треба избећл. Ja знам, да у другим државама ида подсекретара али су Друге прилике, ту је број посланика лодвостручен. Ми господо, не смемо да примамо од други® држава само ово литање државних подсекретара него и разне друге уставне одредбе, које смо забацили. Зато мислим, господо, да ова одредба сасвим да изостапе из нашег Устава. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Сима Марковић. Др, Сима Марковић: Ja сам, гослодо, најодлучније противан установи ове нове синекуре, која се зове подсекретар. Г. Аврамовић je изнео врло добро читав. један низ разлога против ове установе. Г. др. Лаза Марковић својом репликом и г. Вошњак својим разлозима услели ни најмаље да ме побуде. да бих променио своје гледиште. Напротив, ја држим. да редакција оваква, каква је господина Лазе Марвовића, најбоље говори против установе ових дтжавнлх подсекретара. јер по овој новој редакцији, коју je прочитао г. др. Лаза Марковић, ти подсекретари не би лмали онај значај који им придаје г. Вошњак. Они не би били ти. који би одржавали коитинуптет' читавог једног ресора, док би се Министри као политичке личности мењали. То редакција г. др. Лазе Марковића изкључује. Ја бих разумео још да се устаиовљавају подсекретари у смислу како г. Вошњак жели и како је, изгледа, било прво.битно намена љегова по првој редакдији ове одредбе.' Али ова друга редакција савршено изкључује могућност одржавања континуитета. Она установљава лоред масе лачелника, директора, још једно Зваље, које је од прилике у рангу тих звања која већ постоје. Г. Лаза Марковић каже треба поделити администрацлју и ти подсекретарк добили би само један део те администрације. Па молим вас, господо. директори и' начеллици имају само један део адмипистрације и они су ти који .одржавају континуитет у једном делу админлстрацлје и зашто за један део администрације постављати подсекретаре, ново зваље, кад већ и тај део може пос.вршавати начелник или длректор једне од звања које већ постоје? Оасвим je тачно. што je г. Аврамовић изнео и ја држлм долста на овоме месту није да улазимо у критику наше администрадије и да јер би с.ваки од нас могао стотилу примера навести за карактеристику незгода централне адмлвлстрације с погледсм у Београду. Ја мислим, да ће о томе бити речи на другом месту, а данас да се задржи само на тој констатацији, да је несумљива ствар да имамо сувише много висоќих чиловника, који вуку огромне плате. II данас кад г. Мин. Финан. истиче штедњу на лрвом месту, он је почео да штеди од служитеља и -практиканата. Данас има стотинама служитеља и лрактиканата који гладују. који су остали без они гладују, док има генералних директора мојих другова, који кажу да немају стола за писаре и да прође по десет дана, да не узму леро у руке, и они стоје још у Министарству Финансија, љих неће нико да

отпусти, а маса служитеља и практиканата отпуштетга је и гладује данас. Ето такосе спроводи штедња у овој земљи најстрашније и најнеспособније бирократије. Само на 'бирократију, само на бирократско чиновништво у овој зежљи се издаје по 1,350.000.000 динара годашње, једна милијарда и тристотинепедесет миллона издаје се на чиновлиштво, и шта имамо од тога чиновништва? Имамо анархију у администрацији! Наша министарства нису развила послове у тој мери, у. којој су мери развила бирократски дух. Ja hy поменути само Министарство Просвете. Мивмстарство Просвете нажалост још је увек огратшчено на старе границе предратне, оно готово нема никакве ингеренције на многе просветне послове у осталим покрајинама. То Министарство, које је пре рата имало једнога начелника, данас има 6 начелника. Они не раде ништа, апсолутно ништа. Поред тих начелника раније је постојао један инспектор, а данас има десет инспектора, двадесет референата и они ншпта не раде, само примају nape и пљачкају народ. Према томе сви су разлози против увођењајотп једне гране бирократије. још једнога звања, које he скупо стати ову земљу a неће joj никакве користи донети. Државни подсекретари, ја не знам од куда то име? Ваљда по угледу на Енглеску и ФранTivcKv, нешто што звучи страшно у очима и упшма. Шта he то бити шта значи то име? То има свога смисла, има генезу историјску у Француској и Енглесксф a шта he то код лас? Шта има то да значи, то је код нас смешно. .тпчтт на ону жабу, која је видела да се коњн кују па. и она дигла ногу да се иоткује. Ја дакле из свих ових разлога апсолутно сам противан увођењу овога новога звања државних подсекретара, јер баш на овој редакцији, коју је дао др. Л. Марковић држав. подсекретари не би били нпшта друго него начелници и директори у облику и у компетенцији. коју имају начелници и директори. Али би ти др.жав. подсекретари лмали једну привилегију више, могли би да дођу из парламента а да не раде ништа и да задрже мандат противно свима другим чиновницима. И сам тај факт ; што he се он и узимати из Парламента и да не губе мандат, најбоље открива чисто партијски разлог, да се оваква одредба у Уста.ву унесе. Онај. који je члан већдне, која je на стакленим ногама. ттеће радити у Министарству, јер од љеговога гласа зависи опстанак владе, и неће имати мира и спокојства да раде своје стручне послове. Према томе оваква Влада, као што je ова наша, не може да одвоји ни једнога човека, а опет је у опасности да љетш људи иаднт свакога часа. јер немају физичке могућности да одвоје из средине иикога, који би се посветио у Минп-старству своме раду, јер је у раду потреба континуитета једна од најважнијих потреба. Ње штје било у Србији, јер са променом Министарства ме&ало се све у министарству. To je традиција У Србији била и после ослобођеља није отпала, нарочито се разви■јала у извесним Министарствима као у Министарству Просвете, где је достигла своју кулминацију. Ја то Мпнистарство нарочито помиљем зато. што сам вмао прплике да најбоље упознам Мишгстарство Просвете и као и Министарство Финансија. (Чује се: А Мпнистарство Унутрашаих Дела?) О Министарству Унутрашњих Дела нећу да воворим: оно је ттзван сваке критике. (Министар за Конституанту Марко Трнфковић: Из вашег говора излази јасно, да је Мшшстарство Учутратпљлх Дела на своме месту.