Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIII. седница. 16. марта 1921. године

65

ма, нарочито оснивања Ј»еденичких већа код fipeдузећа ca правом увидќ у управу и водство предузећа ii суодлучивања у свима стварима, које се тичу радничких интереса«. Делавско право си представљам кот становско право. Дочим би обсегало деловно право все норме, ки се нанашајо на варство делавне мочи, он на односе, ки настанејо, че кдо делавно моч прода али да в најем, нај би обсегало делавско становско право тисте норме, ки со посебно потребне за делавски стан кот так. То право- би обсегало долочбе о делавскем варству, о делавнем часу, о варностних наредбах в посамезних подјети итд. Зласти па повдарјам: в делавско право би морале прити долочбе, ки дајо делавцем правицо впогледати в водство подјетја ин правицо соодлочеваља в всех стварех, ки се тичејо делавских користљ Тако би добили при посамезних подјетјих в варство делавцев ин услужбенцев посебне одборе (»већа«), ки би шчитили делавске користи. Изрецно је ту треба нагласити, да би ти делавски. одбори не имели само правиде световања ин впогледа при водству подјетја, ампак туди правицо соодлочевања в всех стварех, ки се тичејо делавских користи. Третји одставек в члану 3. (о варству женскега дела ин дела неодраслих) би се гласил тако, какор предлага владин предлог. Предлагам тореј, да се члан 2. обдржи з изполнитвијо, ки сем јо наведел, ин да се изпремени ттден 3. тако, какор сем образложил. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч господан Недељко Дивац. Недељко Дивац: Господо, ја бих предложио редакцију треќега члана са једном малом нзменом. Члан 3. требало би да гласи: »Радна снага стоји под заштитом државе. Закон одређује посебне мере за безбедност и заштиту радтшка у свима предузећима, регулише мишшалне плате и радно време које за најамне- раднике не сме бити веће од 8 часова дневно или 48 часова недељно. Рад штетан за жене н неодрасле забрањује се«. Из овога се може видети, да’је у члан 3. унесено само ово као нова одредба; да закон регулише минималне плате и радно време, које за најамне раднике не сме бити веће од 8 часова дневно или 48 часова недељно. Овај члан 3. нарочито је значајан за радничку класу. Члан 3. и још члан 11. то су једини чланови у целом Уставу, који су посвећени искључиво радничкој класи. Члан 3. односи се на једно веома важно пнтање не само за радничку класу него у опште зе наше друштво, а то је на питаље заштитнога радничког законодавства. Овај члан треба да послужи као основица за израду једнога од најважнијих наших социјалних закона. И, господо, он треба да има једну такву редакцију, какву заслужује онај ред друштвени, коме је овај члан посвећен. Ви знате, гослодо, да је радличка класа, коју представља данас најамно радништво, један од најважнијих друштвенлх редова данашњег друштва. (Михаило Аврамовић: А земљорадник ништа?) Не, и за њих се даље говори. (Михаило Аврамовић: Онда кажите, да је радничка класа једна од најважнијих). Господлн Аврамовић видеће у току излагања, да када кажем, да је радничка класа, коју представља најамно радништво, један од најважнијих редова друштвеиих, да се то односи такође и на

земљораднике, јер ja не мислим само на индустријске u занатлијске лајамне раднике него у исто време и на пољопривредне најамне раднике. Најамно радништво то је производ новога времена, као што злате, господо. Његов развитак и његова појава стоје у вези у првом реду са индустријским развитком нашега друштва. Та класа појавила се ,и развила се прво у оним земљама у којима се прво развила индустрија. Колевка те класе је Енглеска. Најамно радништво, мислим на индустријско, занатско и пољопривредно најамно радништво, то радништво има једну читаву своју историју. То најамно радништво играло је најважнију улогу у' свиди догађајима прошлога века, па је још и данас игра. Као што сам казао, њега је изазвао у првом реду индустријски развитак. Развитак индустрије није се могао ни замлслити без стварања радничке класе. И са развитком индустрпје и уолште са развитком савршенијег система производње, тај друштвени ред нагло се развијао и добијао један врло велики значај. У почетку не само код нас него и ни у једној другој земљи, том друштвеном реду није обраћала она лажња, коју је он заслуживао. То је долазило отуда, што је стојала на ранијем. гледишту, на гледишту либерализма, да економске односе рз_међу појединих друштвених редова не треба регулисати никаквим законом, већ. да ти односи треба да се регулишу непосредно између појединих друштвенлх редова. То је био један лринцип, који је поникао у Енглеској и који је после прихваћен у целоме свету, један прилцип, којгг се одржао све до посљедњих дана. То је онај принцшт, који је раније био познат под именом манчестризма. Отуда у Енглеској за време од 1830. год. ла до 1840. годлне, кад je енглеска индустрија већ достигла један високи стулањ развитка, а кад је инцустрија у контнненталној Европи била тек у зачетку, отуда ми имамо у то време у Енглеској једну моћну радничку класу, која је прошла кроз једну фазу највеће борбе што се замислити може. Развитак енглеске индустрије у почетку прошлога Bena, нарочито у првој лоловини прошлога века изазвао је у Енглеској развитак класе најамничког радништва. И сасвим природно: као год што се врши концентрација индустријске производње на појединим местима, тако се исто морала вршити концентрација најамног радништва. То је изазвало на све стране једну љуту борбу између радничке класе и између представника индустрије, представника индустрггјске производње. Ja hy да учиним само једну кратку напомену, да јета борба у Енглеској, у времену од 1830. —1840. године била невероватно оштра и да је коштала Енглеску веома много, na ипак енглеско друштво стојећи у то време на гледишту слободе односа појединих друштвених редова. није хтело ни да покуша учинити nemio, чиме би регулисало односе између радничке класе ii представника енглеске индустрије. То је довољно, за оне појаве, које су забележене у историји раденичке класе и социјалне борбе, да је раденичка класа у овим борбама очајним прибегла рушен>у машина и фабрика, убијању послодаваца и убијању штрајхбрехера. Кроз Ту фазу дивље борбе, која је кочила друштвеки развитак и која му је наносила штету, ггрошле су и раденичке класе свих осталих земаља. Кроз ту фазу прошла je и радешгчка класа у Србији. Ми смо једну сличну фазу тој фази у Енглеској, која је трајала у првој половини прошлога века од 1830. године до 1840. године, имали код нас у Србији од 1903. год. 9