Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

па до 1910. год. Тада смо ми имали појаве раденичклх покрета у модерном смислу те речи. Имали смо лоред занатлијских раденика, чијл је број био врло велики, добили смо и индустријске раденике. Услед тога ластупиле су опште класне борбе између рада л калитала. Наша цела земља у том периоду од 1903. год. па до 1910. гбд. била је обузета штрајковлма раделичког пролетарлјата или обуставом рада, лицали су један за другим из-дана у дал. У тлм сукоблма између рада и каллтала нпсу трлеле само раднлчке класе већ je трпела л целокупиа наша домаћа привре.да. Међу штрајковима, господо, бпло је и веома крвавлх. Треба се сетити само онога крвавог лттрајка у фабрицп шећера на Чукарлци. II кало с,е држала држава у тим сукобима, који су пз дана у дан лзблјали међу радом л капиталом. Ола се држала сасвим пристрасно. Држава је сталпо била ла странл капиталиста а против раделика. Ha страни послодаваца а лротлв раденика. Тако да је у једном низу сукоба држава чак употребила бруталлу оружалу сллу, да би сломлла раднички отлор и да би сломила раденички покрет. Држава лије хтела лл једним лримером да се упусти у разматрање" узрока, који су изазвалл те раденичке покрете л раделлчке штрајкове. Она је просто напросто ставпла се ла страну послодаваца и сваки раденички покушај, који је ишао на то да поправи љлхово матерлјално стање, ола је сматрала као акт гажења државлих закола. Шта. је све коштало нас тако једло стаље, то би тешко било сад прорачунати. Али да такво држање државе према раденичкој клаеи представља једлу леправду очигледлу и да се на тај лачин таквим држаљем својлм држава преставља као једпа чието класна институција то је неоспорло. Тако је, господо, блло у целој прошлосги ле само код нас него п у.целом свету. И то је, господо, један од лајважнпјих разлога, који је учинло, да се класне супротности у данашњем друштву заоштре до извеснлх граница, које су поетале готово пеиздржљлве. Сада ластаје ллтање за пас, да ли је мудро п да лл је уолште пробитачно за нашу државу и за чаше друштво, да се л даље остане у томе стању у коме смо се лалазили до пре рата. Господо, .за мене, којл сам изаптао из једпе члсто соцлјалистичке .школе, јасно је да није само у интересу радне класе, већ и у интересу и државе a u -у лнтересу друштва. Нема данас веће опасностл за опстанак једне државе и за олстанак једнога друштва, лего што су тл општи класни ратови, који каткада могу да достигну ступањ једне дивље борбе. Господо, ллтање je, хоће ли сама држава, да својпм Леразумним држањем допринесе са своје стране, да заоштравање класлих сулротности иде све даље и даље и да достигле једну границу и једну меру, која he претлти опаспошћу целокуплој државл и целокупном нашем друштву. Ја мислим, да то пије разумло. Ја мисллм, да је држава дужла и да је то у интересу друлттва целокупнога, да данас заузме једло такво сталовиште, које државу леће лрестављатп као заштитника једле класе- данашњега друштва, а то је капиталистичка класа. Ако је лкоме потребна помоћ од стране државе л ако икоме држава дугује неку социјалну помоћ, то дугује радничкој класл. То је олај друштвени ред, који се илаче лалазл под овим тешким материјалилм л моралним условима за данашњл живот. Зашто, господо, капиталпзму помрћ. Капиталистлчла. класа моћла je само по себл л по своме економском п социјалном положају у далалгњем друпгтву. Ако

треба једап друштвени орган да некоме помаже, ако треба тај друштвени орган, који се зове држава. да зоиља лекоме помаже, то, господо, треба у првом реду да помаже класу најамнога радништва, индустријског, занатлијског и по.љолривредног. Ја бих најволео, кад у друштву не би било класне поделе, кад бл у друштву владала ле само политичка једнакост за коју сматрамо да ћемо je и данас моћи дати лако и за коју сматрамо, да је толико важна у питаљу колико једла држава; већ би ја био за друштво у којем би владала економска равноправност, ја бих био за друштво, које би почивало иа лрилципима рада и најволио би, господо, друштво, у којем једна класа људи не би искоришћавала друге. Али то је тешко данас створити; ja то осећам. Тешка је ствар због тога што имамо у данашњем друштву чиниоца, који се енергично противе томе. Поред тих чиниоца има других објективних око.гности, које су сметња томе. Али ако није могуће створити једно друштво, како би га ја желео, једно друштво подпуно економски равноправно и изједначено, друштво рада, онда je могуће ублажити оно тешко стање, у којем се извесни друштвени. редови данас налазе. Могуће-је ублажити мудрим мерама и мудрим реформама, могуће je ублажити тешки материјални и морални положај, у коме се налазе класе лајамничкбг рада. На који начин je могуће? Искуство је до сада поќазало, да је могуhe на више начина. Један од лачина је лотпуна заштита радличке класе и заштитно радничко законодавство, а други лачил је осигурање. И кад би се провело најсавршсније заштитно раднлчко законодавство. које ми социјал демократе тражимо, то ипак неби било довољно, да се отклоне класне супротности и класле борбе л да се омогући једно друштво потпуле економске једнакостп, али бл било довољно за то, да класне супротности дођу до таквога карактера, који неће доводити у питање л опстанак целокунпог друштвелог поретка. Кад би, господо, свако заоштравање класних сулротности значлло увек једал друштвелл налредак, ја бл био за те класне супротностл, и ја би био за то, да се оно лгто je могуће вилте заоштравају: кад би што јане заоштравање класнпх сулротлостл сигурно водлло бољему, онда би ја био за то, да се те класне супрртности заоштравају што је моrvhe вилге. Алл ја сам од оних социјалиста, који стоје. далас ла том гледишту, да л то заоштраваље класних сулротности мора остатл у извеснлм границама, ако не he да доведе у плтање ле само по.стојећи друштвени лоредак него и целокупно даналлве друштво, јер далеко заоштравање класнпх супротностп може да доведе до слома постојећег друштвеног поредка, али пропаст већ постојећег друштвелог поредка не зпачи, да у лсто време стварамо један бољи друштвели поредак. Ако у тим дивљим класнлм борбама буду порушелл објектлвлл услови за одржање л стварање повог друштвеног поредка, онда ле само да he се тиме добитл лего че се лзгублти... Председник др. Момчило Нинчић: Господиле посланлче, ja Вам обраћам пажњу, да је то спецпјална дискуслја и да сте предалеко зашлп... Недељко Дивац: Јест, то је спецлјална дискусија и баш зато говорим о томе тако. Према томрѕ ja стојећл на гледишту да свака затптита најамлог радллштва лма један великл социјалнл .значај за правиллп развитак нашега друштва ја сматрам. да члан 3. представља за нас један