Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

68

Стенографске белешке

je 8 сати, ročno до. . Све су то разлози због којих је безусловно потребно, да и у Устав уђе ограничење радног времена за све врсте најамних радника. Стога ја предлажем у смислу минималног програма -социјалне демократије и радндчке класе и у смислу међународног уговора, којим је признато осмочасовно радно време, да и у наш Устав уђе. да жина радног времена за најамне раднике не сме бити већа од 8 сати дневно илп 48 сати недељно. Ja hy вам напоменути ово: да је у Швајцарски Устав, који je рађен 1874. године, ушла одредба о ограничавању радног времена за све раднике без разлике. Тамо није изрично додуше стављено колико највише радно. време може бити, али сама та околност да су се у Швајцарској нашли побуђени још 1874. године, да питање о, дужини радног времена уиесу у устав и да предвиде постављање границе дужини радног времена, може се видети, колико је то питање у опште постало значајно не само за радничку к-ласу него у ошпте у социјалном погледу. II стога бих ја молио господу из Уставиог Одбора, да овоме пптању поклоне озбиљну лажњу n да прихвате предлог какав ја подносим у име клуба социјал демократских посланика. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Павле Павловић. Павле Павловић: Господо, осигурање радника ii заштита радника у овоме нацрту компромисном, који је влада признала за свој, само су начелно признати и начелно маркирани. Међутим ми стојимо на гледишту, да од тога радничка класа неће видети вајду, ако јој се начелно само призна у Уставу потреба осигурања п заштите, јер ми знамо, како се то може злоупотребити и у специјалном законодавству, које за овим треба да дође и како се то може злоупотребити у тумачењу законодавства. Може се назвати заштитним радничжим законодавством и онај закон о радницима којим се је прописивао 10 часовни и 12 часовни радни дан; може се назвати осигурањем- радника и оно, што је данас пројектовано у Министарству за Социјалну Политику, пнтересантно у очи састанка Конституанте, пројектованр je и тамо се говори о таквим заштитним мерама, које м®гу да личе на првобитна законодавства међународна те врсте, која су можда јбш пре 50 година почела да се као таква формулишу ii доносе. Ми тражимо због тога, да у Устав уђе нешто од принципа неопходности од принципа заштићености радника у радничком законодавству. ii о осигурању радника. Истичући потребу тих принципа ми ћемо прећи на формулисање својих предлога. Они су господо, у овоме: уводи се опште и обавезно осигурање радника, раденица, деце и свих малих службеника. Ту мислим на оне службенике, који не предслављају мануелне раднике, али који су нека средина између физичких и интелектуалних радника, мислим на оне сиромахе, којцх је пуна наша земља, а који немају никакво социјално осигурање у друштву, већ кад престану бити способни за рад, они падају у беду и инвалиду. Ми дакле тражимо осигурање раденика у овим случајевима (чита): »Члан 2. Уводи се опште и обавезно осигураае раднвка, радница и деце, и свих неуказних службеника. Свестрано осигурање за случајеве несреће, болести, старости. изнемоглости и инвалидства, за

рије: саобраћајне, рударске, индустријске, горосечке, занатске, трговачке, пољопривредне (вршидба, пекмезарство, шљиварство,' прерада воћа и израда ракије), и на риболову. Кривична одговорност код несрећних случајева није гскључена. Осигурање радника у државним и самоуправним предузећима свих врста да буде веће од овога у-приватним за 10 по сто. Ово да важи и за услове рада: наднице, плате и радно време. Држава прокламује лринцип особите заштите радне снаге. Заштита редне снаге садржи ове неопходне принципе: а) осмочасовни радни дан; б) свестрана социјална хигијена, примељена на сва места рада; в) аутоматско скраћивање раднога дана у времену беспослице; г) обезбеђеност запословања или накнада за одржавање човечног живота; д) неограничено и апсолутно лраво синдикалне коалиције као самопомоћи, самозаштите и иницијативе; е) подизање раденичких станова и апровиза•ција у рударско-индустријским колонијама, обавезно је за све предузетнике; ђ) право штрајка је признато као апсолутно право свих оних који продају своју радну снагу.« Тако исто тражимо и код категорија раденика, који се' баве риболовом. Тражимо осигураае и за све оне, који се у раду унесреће, који погину, или се онеспособе у раду лривремено или стално, да буде кривична одговорност за послодавца на чијим се предузећима то догодило. Тражимо осигурање раденика, да у државним и самоуправним предузећима свих врста буде за 10 no сто најмање веће од осигурања код приватних предузећа. Тра.имо, да то осигурање буде за 10 по сто најмање веће него код приватних и тражимо, да се оно односи тако исто и за све несретне случајеве, за боловаље, за погибељ, да код свих тих државних самоуправних предузећа буде за 10 no сто веће него код приватних. Тако исто код тих предузећа тражимо, да и време рада буде са 10 по GTO мање него што је код приватних, а то због тога, да та државна и самоуправна предузећа предходе примеру, како се радничка класа треба да осигура и заштићује. (В. Маринковић: To се говори у чл. 11.) Господо, у овом пројекту, који је влада примила за свој, и са једним делом опозиције примила као компромисни предлог, нема тих опаски. (Др. В. Маринковић: Али о томе се говори у чл. 11.) У члану 11. се говори, али се говори и у члану 3.. јер члан 3. гласи: »Радна снага стоји под заштитом државе. Жене и недорасли имају се посебно заштитити од штетиих послова по њихово здравље. Закон одређује посебне мере за безбедност и заштиту радника у свим предузећима«. Ja бих хтео да маркирам те посебне мере. Ми не можемо нћи до свих детаља, али можемо да истакнемо основне принципе а то су ови. које ја предлажем, иначе се тај растегљиви појам може развлачити како се хоће, ако се ти основни принципи не ставе у Устав. Дакле дозволите ми, господо, ја да вам прочитам како треба овај члан да гласи по нашем предлогу. Он треба да гласи овако: »Право штрајка је признато као право свих оних који продају своју радну снагу.