Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIII. седница. 16. марта 1921. године

Осигурање радника, радница и деце у беспослици ради чега се установљава земаљски фонд за издржавање незапослених. У овај фонд ул®жу послодавци, држава и самоуправе no једну трећину улога. За овај фонд се подрезује годишње у разлици 50 no сто од целокупне чисте добити сва превредна предузећа која се служе туђом радном снагом. Свима. осигураљима управљају само осигураници под надзором државне инспекције«. Господо, ми сматрамо,да je потребно заштитити раднпка и у беспослици. Ha који начин? Ми стојимо na гледишту, да се оснује један земаљски фонд у који би послодавци улагали половину од своје годишње добити, a затим да тај фонд помаже и држава и самоЈшраве, и да се тако из њега издржавају беспослени радници. Оптеретити капитал овим теретпма, који признајем нису мали, оправдано je збот тога што данас привредницп и поседнпци производа и оружја за производњу уопште употребљују такву калкулацпју пословну и такве калкулације код цена, толико су неопрезни, толико саможиви и толико похлепнп на добит, да они збиља за половину више од постојећих услова за беспослицу проузрокују рђавим и хаотичким калкулацијама. Зашто? Зато што избегавају урпште да ризикују, избегавају да инвестирају велике катштале у своја предузећа и избегавају да своја предузећа прошире. У њвша je с-авијен један страх од страшних последица, један страх услед онога, што се у току самога рата збило. оок њихових фабрика и радионида, како да они данас ne куражирају да инвестирају у своја предузећа веће капитале. Без сумље, да je грађанска штампа безброј пута констатовала. да je капацитет наших тптдустријских предуз.ећа за шећер 4,5, na и 10 пути веhn, него што се искоришћује. Међутим знате, да je баш због тог п цена шећеру огромво велика, и ми тражимо, да се предузећима омогући ограничаван>е производње за самовољно калкулисање цена. Овде постоји социјалиа тенденција организације, социјалла тенденција у оптерећивању чисте годитпње добити свакога предузећа за корист беспосленог радника na тај начин, што he предузетник више штедети конзументе и тражиће да се консу-' менти оспособе за производњу његовог еспапа a ne да му предузетшши одређују цене како они xohe; и треба да капацитет своје фабричке производње и организације произвађачке развије, да би конкуренпијом и сувишном количином производа тукао na пијацн сувишлу скупоћу. Господо, овде je један од господе из владине већине неки дан констатовао, да je фабрика шећера у Београду могла производити неколико пута више. него што je производила, a тај je господин у тој фабрици учествовао као један од љених. организатора. Да богме да mehepne и друге фабрике ne he много инсистирати na томе, да се продукција много развије, докле год се могу цене производима одређивати овако самовољно, и фабрике he се задовољити, односно лбихови предузетници са много мањим производом, са много мањим ризиком, a што већим профитом. Ми тражимо, да се тај профит корист беспослених радеќика, јер опи који раде баш због тих самовољних ка.лкулација, падају у дужу и чепгћу беспосллцу, у томе je значај социјалне тенденције. Стога тражимо да држава заштити раденике од те бесцослице и да им омо-

гући да могу живети, a да раденике натера на поштена калкулисања. Ми тражимо, да у раденичко законодавство, уторадничко право уђеиобезбеђење права штрајкова за све оне, који проДају своју радну снагу: осигурање радника, раденица и деце у беспослици нека буде на овај начин овом установом, a да их држава и самоуправе помажу свима средствима. Овим осигурањем тражимо да рукују искључиво осигураницп под надзором држав. ипспекције. Никакав паритет ne признајемо тамо где треба, да се осигура радништво, јер они који треба то да ■створе a то су капиталисти, имају интереса да саботирају осигураље. Господо, код нас je. мало познато о тој науци, која се зове радничко законодавство и радничка заштита. Ha жалост у нашој земљи се придаје томе толико мало значаја, да се тиме баве само представници радника,, који врло тешко долазе до јавне рсчи, да би то литање расправили, други се тим питаљем не интересују. Огромно искуство стечено у другоме свету учинило je, те je н читава наука створена и једна међународна конференција, која je одржана крајем 1919. год. у Вашинггону, одлучила je. да се изврши унификација радничког законодавства и радничке заштите. Тамо je и наша влада послала своје делегате. Тамо je учествовало -36 земаља. Тамо je донет већином гласова обавезни закључак, који наша влада није покушала ни да дискутује овде, ни у свој нацрт Устава да унесе, Hii да напомене бар n који никојим путем није спровела и реализовала у нашој земљи. Ja морам да констатујем са сажаљењем, да je било и социјалиста министара у овој земљи, који овој одлуци нису пружили санкцију. Господо, ма да се Министар за Конституанту радује овој констатацији, on само потврђује моје мишљење и мишљење оних, који верују, да je социјална задивљалост наше буржоазије у толиќој мери, да ми- збнља ne налазимо довољно предусертљивости ни кад разговарамо о овом питању. Осмочасовни дневни рад je једна неопходност и данас се омогућава, да дослодавци кују завере, праве комплоте против осмочасовног дневног рада. Осмочасовни дневни рад je нападну! у Југославији na свима линијама и данас такозване индустријске гране у Хрватској, у Заѓребу у најиндустријској покрајини имају сабраних већ на стотине милијуна круна у фонду. за борбу против осмочасовног радног времена. У Словеначкој има нешто више те социјалне нарави, јер je радничка класа компактна, јер je типична као рндустријсЉ пролетаријат те je тамо неmto малб сношљивије стање, али код малих обрта, средних подузећа, тамо се кују једнако завере и ми живимо у добу, кад се атакира на осмочасовни дтгевни рад. У Србији, господо, ja вас молим допустите себи тај луксус те прођите кроз радничке ќрајеве na ћете видети у десет часова у вече шустерске шегрте како седе за панклом. Заштите радничке класе нема у овој земљи i-i ако хоћете, да из радничке класе све, што je квалификовано у својој струци. емпгрира, онда можете бити, онако као што је'до данас било. равнодушни према овом питању. Но зато ће та борба наћи терена на другој страни, где he бити тешка и драстична, јер радничка -класа, која има да će бори ггротив физичког слабљења. дављења у времену, духовног кржављења, та радничка класа мора рискирати недопуштену борбу, т;оја he имати рђавих последица за углед и ред у земљи. У сваком случају ми чинимо своју дужност, да истакне-