Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Стенографске белешке

мо ове ствари и напомињемо да чинимо пред радничком класом одговорним све оне, који не желе да сагледају истини у очи. Жредседник др. Момчило Има реч г. Павле Анђелић., Павле Анђелић: Ja сам саслушао говор г. Дивца. Сва његова разлагања оснивају се на теорији једне ’ индустријске земље. Али да је г. Дивац проучио нашу земљу као земљорадничку земљу, он не би тражио, да се у Уставу максимира број часова радног времена. У нашој земљи, где земљорадник, где сељак највише ради и производи n који је најјачи механизам који државу одржава, он не може да ради само 8 часова. Ако сељак ради само 8 часова, онда he се држава сломити. Све што је говорио г. Дивац, може се односити на раднике у фабрикама, а на раднике пољопривредне у никојем случају. Ако, би заштитили по н>еговом предлогу пољопривредне најамнике, a to he pehu бескућнике, онда ћемо оставити огромну масу сељака, који имају кућу и своју земљу, оставићемо тај народ да ради више, a баш они, који не he да раде. упсропастиће ono јего имају и створити велику војску пролетаријата и створитп хаос у овој земљи. Стога ja мислим, да у Жтав не треба да уђе макспмирање раднога времена, него то се може оставити закону. У закону ми ћемо ублажити оне насртаје, које врше поједини експлоататори и сопственици великих индустријских радљи. To he се моћи у закон унети. A социјалисте су дуж.не као представницп соцпјал демократске партије, да наставе борбу даље a не да траже, да се утврди у Уставу број часова радног времена. Што се тиче говора г. Павле Павловића односно заштите раднпка, ja се потиуно слажем, да ти радниди, који раде no фабрикама, који су остали без куће и кућишта, да они нису заштићени и да их треба заштитити. Али како сам чуо примедбу из клупа. то je предвиђено у члану 11 Устава, a представници комунистичке странке нека наставе борбу у том правцу, нека у Законодавној Скушптини гледају да се то у закон унесе. Уносити заштиту радника у Устав. значило би још продужити рок Уставном Одбору и ми такав Устав не би могли донети ни за 6 месецц. (Павле Павловић: Само принципе). Онда говорите краће и поднесите предлоге у краћем обиму a не износпте Уставном Одбору све оно, што треба да обухвати закон. Односно права на штрајк помеиуо je г. Павловић и гвоорио. како треба радаику односно и чиновницима, који су неуказни, који представљају једну врсту пролетаријата, дати већу награду и заштитити их како од штрајка. Ja мислим,. да je то погрешно мишљење. Треба датп бољу плату и бољу награду спремним радницима u смањити радно време, a ja бих. унео још једну одредбу, a да ли то треба да уфе у Устав или закон, остављам Одбору да реши, да државни чттновници демајч права на штрајк. Неуказне чиновнике треба боље наградити. али им не твеба дати то право штрајка, које се даје само слободним радницима. Чпновник ве може да штрајкује. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Недељко Дивац. Недељко Дивац: Г. Анђелпћ вели, да сам ja говорио с обзиром на индустријске земље. To не стоји, ja сам говорио с обзиром на нашу земљу. У Tianioj земљи има индустрије, занатлиства и пољопривреде. И господр, као што има у индустрији и за-

натлиству иајамних радника, таќо исто има и у пољопривреди. Даље г. Анђелић je казао, да не треба тражити, да се за сељака ограничи радно време, ja нисам ни тражио, да се ограничи радно време за сељака, него за свакога најамника радника било индустријског, занатлијског или пољоќривредног. Сељак може радити до миле воље, то зависи од његове увиђавности. Али ја сам тражио, да се ограничи дужина раднога времена за свакога најамног радника, па био он индустријски, занатски или пољопривредни. Сељак може да ради колико хоће до своје миле воље, то зависи од његове увиђавности колико he он радити а можда и од других околности; али најамни радник треба да има једну законом ограничену дужину раднога времена. Председиик др, Момчило Нинчић: Има реч г. Павле Павловић ради личног обавештења. Павле Павловић: Г. Анђелић je поменуо, да би пропала наша пољопривреда, ако би се ограничило радно време. Не мислимо ми овде На онога малога ситнога сопственика, који брани своју летину и хоhe да ју спасе од олује. Ја сам напоменуо, да то треба да се односи на оне раднике, који раде на вршидбама по велиикм имањима, a има се могућности да се радно време ограничи и да се преко времена рад може допустити с тим, да се тај рад плати На пекмезарству радници се прже, ја сам био опечен и гледао сам, како се радници пеку, затим исто тако на шљивама, на преради Boha ti изради ракије, и томе слично, тамр где је најамна снага ангажована, та снага и треба да буде заштићена и о томе г. Анђелић треба да води рачуна. Председник др. Момчило Нинчић: Дискусија је закључена. (Др. Мате Дринковић: Молим за реч). Пристаје ли одбор, да му се да реч и ако је дискусија закључена? (Гласови; Пристаје). Др. Мате Дринковић: Одељак 3. какав нам је дан на дискусију, по мом мјењу, није него нагомилавање лепих речи. У главном то су саме засаде, енунцијације без практичне вредности, јер енунцирати нешто опћенитога, не значи још Да he се то h провести. Дакле, требали би. да су поједини ови чланови. кад долазе у Устав, стварнији, да се назначп у њима круг, правац, у којем се законодавац има кретати u сврха, коју има постићи. Слажем се са господом, која ову мањкавост истичу. Са моје стране кажем, да је ту набачено piljenu ii састављено чланака, којима се не може тачан смисао схватити. него их се може натрпати, како се коме прохтије. Таква шта не би се смјело дозволптп да. улази у Устав. Ја се не. слажем, господо, с тим. да се еконзмско-социјалне потребе тичу само радника. и да се оне имају посматрати само са тог гледишта. Има u других класа, којима су исто тако потребне социјалне економске државне помоћи. Дакле треба их и с тих других гледишта посматрати. И то би требало, да je такођер Уставом зајамчено. Ми смо то у нашем нацрту Устава предвиђели па би требало да се то у овом одељку Устава унесе. Ja ћу вам то прочитати. Члан 42. нашег устава гласи: »Закони, којн уређују привредни живот руководиће се начелима праведности, 'да би се држављанима омогућио опстан.ак човека достојан. Слобода