Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

ХХХШ. седница. 16. марта 1921. годиие

71

рада, привреде n трговине зајамчује се у границама закона«. За тим се каже: »Овакому држављану обезбедиће се законима могућност, да радом привређују своје издржавање. »У колико му се не може доказати, да се пије послужио пруженом му приликом за рад, треба се побринути за мирно издржавање његово«. Господо, има времена кад радник нема зараде, а има времена кад један становити део радништва не може зарађивати и ако то није његовом кривњом, na saro му се треба зајамчити љегов опстанак. Онда сам слободан предложити вам члан 50. нашега нацрта Устава. Он гласи: »Законодавство н управа треба да унапређују самостални мали и средњи замљораднички, занатлпјски, обртни и трговачки сталеж и да га заштићују од преоптерећења«. 'У Вашвм предлогу стоји: »радна снага стоји под заштитом државе«. Господо, ја држим, да је то мало. Ако уставни одбор мисли, да ће свето после моћи обавлѕати држава, онда-ја вам кажем, да држава не he бити у могућности да то све обавља. За то су потребита самоуправЕѓа тела, организације сталешке итд. Тим стварима се п данас баве аутономна тијела, па ја предлажем, да овај члатг има гласити како је у нашем надрту устава предложено; »Радна снага стоји под особитом заштитом државе u покрајлна«. Ја мислим и држим, да је то мало и данашња држава, односно наш Уставни Одбор, да he имати много посла код израде Устава, ако xohe свему томе да доскочи. И зато мислим, да је право и да смо ми добро урадили што .смо у члан 47. ставнли, Да радна erara стоји под особптом заштитом државе и покрајина. односно, како ви кажете: самоуправних тела. Јер, шта he раднику то користити, а.ко ми чажемо овде, да he уживати заштиту само од државе. Он на тај начин никад неће ни једну своју -ствар спровести у дело. Стога би ту заштиту требало поделити бар у више инстанција тако. да и самоуправна тела имају дужност, Да се брину о томе да заштите радника, а не да та дужност само лежи на држави. Даље, ми смо за то, да овде код члана 51. деђе наш предлог: да се мора омогућити свакоме држављаннну осигурање за случај несреће, ста'ро.сти и немоћи. Удружењима за осигурање управљају cajni учеснкди, који дају и прописане приносе. За оне, који стоје у односу послодавда, мора се установити. да су к они дужни давати извесне приносе према одредбама. закона. .. Овде се ми потпуно слажемо са господом са протдвне стране, т. ј. да сваки, који у раду дође до болести или немоћд. има права очекивати, да му се пружи- noMoh. Ја сам само хтео напоменути, да се овде лостави, како да се изразим, један становити параграф, како га ви зовете, и да се узму у претр.ес.и сви онл предлози, којл су овде долети, јер ја. мисллм, да има овде. добрлх предлога, којл се могу корисно улотреблтл. Председник др. омчило Нинчић: Сад heuo ставити на гласање овај члан. Др: Анте Дулибић: Моллм да ставлте ла гласање и наш ладодатак, iep само тако ми ћемо гласати за овај члан : Иначе ћемо гласатл против. Председник др. Момчило Нинчић: После овога члана ставлћу одмах на гласање и додатак, који је лредложло г.Тосар..Кр је за тр, да се овај члан

прими, нека изволи седети, а ко је против, нека изволи устати. (Већина седи). Објављујем, да је овај члан примљен. Изволите оада ћути дрдатак, који је предложио г. Госар. Овај додатак треба да замени други члан у jeдном делу. Министар за Конституанту Марко Трифковић; Пошто je овај трећл одељак израђен у ужом одбрру, ја морам изјавити, да овај предлог пе могу прихва-тити, јер он није улгао у онај слрразум, који је у томе одбору израђен. Председник др. Момчило Нинчић: Ko je за то, да се овај предлог прими, нека изволи седети, а ко је против, нека изврли устати. (Већина устаје). Пошто je већина устала, констатујем, да је предлог'одбијен. Изволите сада чутл члал 3. Подпредседник Јурај Деметровић: Код овог з. члана дао је г. Госар овај предлог (чита); »Радиа снага стојл под нарочитом заштитом државе. Држава he дрнети јединствено . радничкр правр. РаДничко право одређује посебне мере за безбедност и заштиту радника у свима предузећима, нарочито осигураље радничких већа код лредузеha, код предузећа ca нравом' увида у управл и водства предузећа . и одлучивања у свима стварима, које се тичу радничких интереса. Женел недорасли имају се посебно заштитити од штетних послова по њихово здравље«. Председник др. Момчило Нинчик Има реч г. Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Господо, прије него што ћу говорити о овому члаиу, морам да дам једну изјаву у име Југославенског Клуба. Ми низмр сарађивали код редакције овога трећега одељка о социјалним ii економским питањима, само за ~о, тато нлсмо за компромис у свлма питањима, која се овде расправљају у Уставном Одбору. него и зато, што нисмо хтјелл да одустанемо од прлнцинијелног свога становишта гледом на социјална лптања. Разумије се само no себи, да блсмо мл~ мргли доћи до споразума са господом из земљорадничког клуба n са господом лз социјалистичког клуба и да бисмо могли примити, у колико се слаже са нашим становипЕсем, многе тачке из програма крмунистичког клуба. Алл нлсмо се моглл слржити, као што сам нагласио, са таквим становиштем. које конкретно ништа не каже, него се, као што је г. Дринковић лијепо казао, састоји само у неколико ријечи или фраза. То је морао иризнати и с-ам г. Дивап. који је, премда је пристао на овакву стилизацију. члана 3. ипак нагласио, како би овај 3. члан требао да гласи. Што се тиче члана 3. мени се чини, да се он мора испустити за то, што смо ми већ тражили код члана 2., да је сжобода рада зајамчена. Није довољно казати: »Слобода рада је зајамчена«, јер ова одредба је против радничког штрајка, - него се мора акцентуирати и дужност раденнка. Дакле сваки према својим способностима има дужност на рад, држава га може лрисилити, на такав рад. Ја не знам, зашто се чланак 2. у таквој нашој стнлизацији није лрихватио. У овој стилизацији »слободан рад зајамчава се«, не значи ништа и противи се основнојг раденичком праву, да се брри против капитализма и индустриалаца. Са друге стране, господо ми смо, као што вам је познато, преддожити, да се уведе слободна милиција, и ми смо овај свој предлог опширно овде разложили. У тој слободној милицији имали би служити сви онп кош су иоле