Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

72

Стевографске белешке

способни, и бна би имала вршити оно, што се каже овдје у члану 3: Неспособни за војну службу употребиће се на радове, који одговарају њиховој снази и способности. Мени се чини, да је овај члан доста сам по себи нејасан. Шта значи неспособан за војну службу? Да ли је неспособан за војну служЖу онај, који се различитим заобилазним путевима знао ■ослободити од војне службе, а таквих примера има доста не само код нас пречана, него и код вас одде у Орбијји? Зато ми мислнмо, да ое овако стилизован члан 3. има потпуно испустити, и на мјесто тога имаде увести дужност рада и слободна милиција. Председник др. Момчило Нинчић: Реч има др. Лаза Марковић. Др. Лаза Господо, ja ћу бити слободан, да са неколико речи укажем на врло озбиљан карактер ове одредбе у чл. 4. Као тто се зна војна служба, то је један велики терет, који држава намеће својим грађанима у једноме времену. Та Bojna служба, то je ограничење слободе личности и Bojna служба значи у исто време једну жртву, кбју грађани подносе у интересу целине. Ми смо усвојили принцип, да je војна обавеза опћа, али тај принцип стоји у сукобу са стварним стаљем и стварном чињеницом, Ми не можемо и мислим, да нико не he хтети, да тај принцип спроведе тако доследно, да сваки грађанин 'и једнога и другога пола, почев од одређенога броја година служи војску. Ради Tora постоји у свима државама и постојаће такови нарочити прописи, диктовани лекарским обзирима о томе, да ли je једно лице физтгчки способно да' служи војску. Сада се овим чланком 4. хоће да уведе нешто ново. Хоће се да она лица, која физички нису способна, служе војску које је сама природа ослободила те моралне .обавезе и етичке грађанск,е обавезе, хоће се тим лицима да наметне једна нова обавеза, једно.ново неприродно ограничење. Хоће се.да удари један нови лични теретито се каже да се чини у интересу једнакости грађана. За мене господо, принцип једнакости вреди под једнаким условима, али кад имамо пред собом једнога болеснога човека и једнога здравога човека, за мене шие једнако подврћи обојиду једном великом личном терету. Господо, ја овде излажем своје лично мишљење и као добро дисциплин-ован члан једне странке ja hy чак и гласати за ово, ако се већина без мене на то сложи. Али је моја дужност да апелујем на ону господу, која су инсистирала да се овај чл. 4. унесе, да апелујем на љих, да добро промисле, да ли неће постићи нешто друго, а не оио што се овим чл. 4. хоће. Ha првом ■ месту ми имамо једно ратно иску< ство ii ми знамо, колико је тешко било гледати физички изнемогле и неспособне ? кад их војне властп често пута претерујући примиравају, да врше једиу телесну службу. Ми имамо искуства, да су ослобођана од војне дужности лида, која су физички потпуно способна и која су могла да служе војску. Сада чл. 4. даје могућности, по моме дубоком уверењу колико ја познајем праксу тих војних органа, да се здрава лица извлаче од активне службе у трупи и да буду на друге послове одређена, јер ће један орган, који цени да ли је извесни грађанин способан за војну службу или не, лакше бити приступачан обзирима да га ослободе, кад зна да га потпуно не ослобађају, него да га се шаље на други тге-ки лакши посао.

11, господо, то што овај члан 4. отвара такву могућност, то већ показује, да сенеће постићи оно што се жели. А ако се, господо, жели аја молим оне предлагаче, који су ово предлагали господу из земљорадничке групе, да се о томе изјасне ако се то жели, да се апсолутно сви: и кљасти, и полуслешр и дуберкулозни подвргну томе, да морају провести годину и по дана на једноме послу, који је у вези с војском, или који није у вези с војском, ако се то хоће, онда нека господо то кажу; јер они, који гласају за ову одредбу, примају на себе- велику одговорност, кад сутрадан виде, да се терају људи да туцају камен, да зидају зграде, праве баште и шта ти ја знам, на основу неке потребе, више државне потребе. Ја разумем потпуно потребу војске, за одбрану земље и споља и унутра; ја разумем кад се они који су способни позивају у војску, али, господо, овакву једну одредбу, која од грађана прави једну врсту роба, ја, господо, не разумем, и ово ће бити први пут да ја, као.члан једне странке, морам да гласам за нешто. против чега се цело моје биће буни. Председник др. Момчило Нинчић: Пре но што пређемо, господо, на даљу дискусију, да не би било неспоразума, да не би дискусија ишла у страну, ја hy још једанпут прочитати овај члан. Члан 4. гласи ‘овако: »Неспособни за војну службу -служе 'свој рок иа послу који одговара твиховој снази и способности. Закон he донети ближе одредбе о томе«. Има реч г. Аврамовић. Михајло Аврамовиlп: Предлог за овај члан доиста је потекао из групе земљорадничке.. Земљо* радничка група стоји на једном гледишту, које црпе из живота народног. У нашем народу има много поља забатаљених, запуштеиих. Наш народ у маси неписмен је. Наш народ у маси 'оскудева у најелементарнијим знањима за живот и за испомагаље и чувавве здравља народног. Наш народ у маси оскудева у најелементарнијој спреми да ис' корксти своју радну снагу у оним. тренутцима, кад му природа спречава, да је употреби на природан свој рад. II Ш1 с које стране никога нема, да томе народу помогне. Држава свуда не може да стигне, а приватна иницијатива још је довољкце непробуђена код нас, те и са те стране не може се човек много чему надати. Ми смо неколико пута ќонстатовали овде, ка' ко НМB.МO један жалостан број, одвећ великк број аналфабетиста. Многи. од вас, господо, ако је ма када залазио у народ, у с-ела, могао је констатовати овај други жалосни факат. Кад дођете у једну домаћинску кућу, и домаћтш хоће свесрдно да вас угости, онда настаје једно клаље и харчење капитала, покоље се све што се може дохватити, потроши се једна грдна. сума, и на крају впдпте, да и ако је капитал уложен, и ако је гостољубље ту, да од свега тога спремања није створено ништа, штб вас као госта може задовољити, јер није било умешности и спреме код домаћице, да од оног силјЈог клања стгреми један ручак, једну гозбу, јер она не уме да стгреми ручак као што треба, не уме да стгреми хлеб. не уме да спреми постељу, не уме да спреми уошпте целу кућу. Да се томе злу доскочи, прпватна иницијатива je покушала са домаћинским школама, али шта је могла она да уради, кад у целој земљи приреди преко године свега две домаћинске школе. Једва два или четири села ако могу да се користе том поуком; и свугде где су те школе прире-