Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXIII. седница. 16. марта 1921. годиле.

73

ђене, свугде је.пратио њихово приређивање благослов оних сељана и сељанки што јета пкола отворена. Наш народ оскудијева и у другим знањима и искуствима, која су му потребна за његов пољопривредни рад. Ннје увек једини разлог у оскудици средстава; има случајева, где има средстава, али је поглавити разлог у оскудици знања, умења и спремности. И ја мислим, да ова грдна непросвеченост и некултурност, која влада нашим селима, долази отуда. Ја сам понајвише од свих Вас ишао у народ ii долазио сам у кбнтакт с народом и увек кад год сам ишао и враћао се, ja сам се враћао ca једним болним утиском, да се враћам из средњег века. Ја сам полазио из Београда из 20. стољећа, а враћао сам се оданле као из средњега века! Тако је она средина заостала и запуштена. Когод je народ тако чешће похађао могао je да констатује тај факат, да тај народ треба спреме умења n поике. Ми имамо једну обавезу за оне, који су кадри да одговарају војној служби. То је ириндип, који не може да се изведе, из принцица ропства, као што би се могао погрешно да изведе закључак из говора господина Марковпћа. Taj се принцпп изводи из велике дужностн, коју појединац има према целини, коју треба да брани и чува. И ми, који сматрамо тај принцип као принцип дужности, ми из тога принципа изводимо и друге принципе према оној запуштеној маси, која својим радом ствара услове за нашу културу, али која живи ван килтуре, (др. Лаза Марковкић: Али то he да погоди сељака, господине Аврамовићу!). Ми из тога принципа изводимо један високи социјални принцип. n ,у пме тога високог социјалног принципа и у име оне широке масе, која сувише залаже себе за наше добро, ми изводимо прннцип, да сви они, који нису кадри да штите и бране своју одаџбину, да би се могли за то употребити, да се за то време лрема својој снази и способности употребе на подизаље културног нивоа у народу. Ко је кадар да плете котарице, нека се употреби у школи за прављење котарица. ко је кадар да прави столице. нека се ипотреби у школи за пра-' вљење столица. Ја сам лошар пешке целу Јужну Немачку, па сам видио, што њемачки сељак дадп лреко зиме. А што радл напт сељак у зими? Xohe, неће, мора да лде у мехалу. где проводи време у разговору, то је његов једннл састалак, то су му новине, то му je лектира то му je све. А ко је, кадар да оле аналфабетлсте одвлкне од тога п прлвлкне. ако уме из једле црте, ла којој се оснива лаша азбука. да извуче леколико дрта. па да лаучи целу азбуку. Ко је то кадар нека га упути. То није ролство, него је то једна висока ДуЖност. (Др. Лаза Марковић: Кулуќ). Није лл кулук, него је то једна висока дужност. Ако he господа да седе и да од народа траже, да ол ствара услове за њихов’живот, да ол ствара услове за њиховсј развијање л за њихово благостање. а да они увек то лазивљу килук, нека оли назлвају то кулук, мл толе ћемо. него ми то назлвамо содијалном дужности. (Др. Лаза Маововлћ: Ja говоркм о сељацима, а не о тим љуДлма). Има и сељака, којл би моглл и другога сељака поучити. Има сељаќа, који уме добро каламити. има сељака. који уме добло чиотити воће, има с-ељака, који уме добро да. треби биљке, има сељака који уме да дубре слреми п члва, јер то је једна вештина, има сељака, којл су кадри да обављају послове, за које нлје Друга маса кадра. па се могу употребити за оне послове, за које cv подобли да се употребе. Циљ је овде тај, да се удовољи пр-

вој социјалној дужности. Ако није довољна ова стилизација, ja hy пристати, a и моји пријатељи he пристати, да ту стллизацлју поинтлрамо, да ју учинимо јаснијом, ако је потребно, па да се улесе некакав додатак, да се то чини ради социјалне користи. Алл јамлслим, кад се каже, да he се законом ближе одредити, ја мислим, да онда нема бојазнл, да he се то здрупотреблти. Потпредседник Jupaj Деметровић: Има реч Андреј Госар. Посланец др. Андреј Госар: Ѓ К дебати о тем члену морем толе лрипоменути. Кер сте попреј одклоллли предлог, ки. захтева должност дела за всакега држављана, ле морем разумети, закај седај захтевате, да мора туди тисти, кл ни способен за војашко службо, одслужити obojo добо в примерни служби. Кому налагате то должтгост. За оне, кл имајо достл преможења, да јим ли-треба делати, сте јо попреј одклонили. Видим, да јо захтевате само за тлсте, ки же седај делајо. Последлца бо та, да бодо кметје ин делавци морали делати готов час в корист државл, дочим бодо онл, ки нлсо способни за рочно дело, к вечјему седели в писарни ин кај делали али па нич. За то млслим, да та начрт уваlања сплошне должности дела никакор ни добер. Навајал се је аргумент, да је треба кмете ин делавце изобразити за дело; -тода то моремо досечл с строковлими шоламп не ла з милитаризацијо. Вси вемо да се в војашки служби кметје ин делавци гледе способности за дело ненауче пичесар. Зато смо одлочно проти тему члену, предвсем зато, кер лалага должности само оним, ки же итак морајо делати, кер нимајо преможеља, од катерега би могли живетл. Подпредседник Jupaj Деметровић: Реч има г. Павле Павловић. Павле Павловић: Мл морамо битл против чЛ, 4. овога предлога због тога, што he овај члан 4. бити л сувише неправедан л суров, код својб примене на оне редове привредне, који су илаче својом несигурношћу физички упропашћели. Несумњив је факт ово, да код нас овамо ла оријеиту на његовање фивичко и подизање здравствено радничке класе не гледа се нл што каже наш народ, ни колико кроз плот и радничка класа дегелерилге и пропада у радионидама и крвљу, мишићима, здрављем ir кратковечношћу свога живота плаћа лекакав страшлп, некакав ■ ропски данак овоме капиталистичком друштвеном строју. Па зар те да нападамо још и на војну дижност, зар те да отерамо за то што су упропашћени да морају да одгуслају у времену и обавези ис.то толико колико су били срећни или свог свога поседа или материјалног положаја, да се физички очувају да не опану и не пропадају. Ја сам учио занат, допустите м’и ову интимност, где је 9 шегрта мојих колега заједно са мном остало, кроз сва времена, кроз све регрутске комисије неспособно за војску, и зар треба нас сада натерати да ту обавезу, која нам је одавно и много више узета још као деци. јет> смо физички онеспособљени за војску, да ту обавезу извршнмо у радаоници као шивачи, ковачи или дрводеље радећи годину и по дана место у сталтгом кадру- у касарни. ми у касарнскрј радионици. Господо, ја мислим, да је то било тамо дотуцавање људи. Можда he законодавац рећи: не знам чији je, али je рђав, ако j’e неко физички неспособан 10