Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

74

Стенографске белешке

човек. пати можда од етшлепсије, он треба такође ваљда да буде гурнут негде на рад.. Он може у својој околиди, под заштитом своје свакрдневне средине и своје. породице. можда бити способан да буде и ковач али пустите ли га из средине и заштите породичне, пропаст he у свету и доћи he вам богаљ. Има људи, који могу само под физичком његом да буду корисни привредници. Они ту физичку његу нема.ју у касарни.-ни у милитаризованој радионици., него спавају Бог зна где и у каквом ћумезу и на патосу. За време мобилизације и рата знамо како пролазе радници по војпо-техничким заводима и радионицама покретним и непокретним. Они постају дефинитивно упропашћени физички, јер немају оне његе, коју као физички слаби људи могу имати у породици и у грађанству. Уз тб ти радници тако неспособни треба да буду натерани на какав бесплатан рад и треба да издрже виббко социјалну мисију и дужност према држави, која je према њима маћеха. (Аврамовић: Према радном нажду). Пардон, г. Аврамовићу, ja жалим, што морам изгледати да полемишем са гг. из земљорадничког клуба, жалим то због тога, што господа имају у своме програму нацрта Устава такве .бпаске код ових питања и сличних и социјално невредне и друге политике и стално заборављају на једну ве.лику околност. Тражи се обавеза рада у капиталистичком друштву која je немогућа и заборавља се на једно остојање, на једну разлику, на један недостатак код тога. Ми исто тако тражимо општу обавезу рада, али ми предпостављам-о тој могућнос-ти прво један лроцес, револуцију политичку и фактичку. Господа из земљбрадничког клуба заборављају, да им недостаје само класна револуција. па ,да се уведе обавеза рада. И отуда падају u нзвесну заблуду код овога питааа, кад траж.е да се општа војна дужност изврши -кроз милнтаризацију под формом рада, да изгледа као да. je г. Лаза Марковић демократичнији од земљораднпка. Јер овде је таква несретна стилизација и рогобатна формулација, да Допушта и. ако господа из земљорадничког клуба то желе искрено, да би било дефинитивних злбупотреба од свега овог. Ја разумем госп земљораднике као партијске емпресионисте, а тога сви имамо по мало. Као партијски импресионисти осећају да су као војници са солунског фронта и они, који су дошли из лагера, осетили се јако незадовољни против оних најгорих. шкартова. који нису користили привредном u економском развитку и који нису подигли на селу своје материјално стање докле су они урнисали вршећи војну обавезу. Ја верујем, да јета оќолност- итицала на господу из земљорадничкбг клуба, да схвате жеље велике већине својих чланова и да их на овај начин покушају реализовати. Ми устајемо бдлучно против овога члана и тражимо, да се дефинитивно ибрише. Онога, кога је друштво физички онеспособило, дужно је да га помаже а- не да га нагонн на милитаризацију и војну обавезу. Председник др. Момчило НинчиИ: Има реч г. Живко Јовановић. Живко Јовановић: Господо, предлагачи овога члана пошли су од-једне идеје, која по -себи не би могла апсолутно таква. каква је, изазивати критику некога, који хоће да се ради у интересу целога народа и који представља тај народ. И кад се тражи ошпта обавеза рада, збиља би се могло поставити питање крмунистима: како то, да ви, који сте

представници те идеје опште обавезе рада, овога пута устајете лротив једног предлога,- који је у нешто модифицираној форми дао баш ту идеју. А кад га ниио не би изрично ни поставио оно се поставља већ самим тим, bito ja у својству' комуиисте говорим '0 једном ттредлогу, који је ипак у ствари пре-д--лог мало модификованог принципа ошпте обавезе рада. И ако јета идеја о општој обавези рада, идеја где сви чланови друштва раде у корист заједнице и да се наразити и класе, које данас -постоје, упрегну мало у рад, и ако јета идеја по себи добра и симпатична, и ако би за њу и ја као такву, кад би она могла да се оствари без тих злоупотреба под овим поретком, гла-сао и потписао оберучке, морам против ње бити из следећих разлога. Пре свега општа обавеза рада, коју ми тражимо, коју тражи класа,’ која већ ради, класа радничка и подчињена, ошпту обавезу рада, коју она тражи, тражи је ради тога, да је наметне и класи не радничкој и класи паразитској, и ту обавезу рада може наметнути само онда, кад у њеним рукама буде власт, кад она буде господарећа класа. Али, да класа подчињена и радничка, која ради. већ иначе тражи општу обавезу рада под поредком оних, који не раде, то би значило, да би се у ствари тражило за радничку класу дупли рад а за класу, к-оја не ради, не би се тражио никакав рад. Тај рад у ствари не би пао овде на класу богаташа. Он не би пао на класу капиталисткчку. Он не би пао на оне, који данас држе и економски и политички све богатство и сву власт у својим рукама. Дакле он не би пао на ту класу. Он би пао на радничку класу и на сиротињу варошку и сеоску. Читав низ најстрашнијих злоупотреба изишао би отуд, кад. класа, која господари, намеће општу обавезу блуже&а војбке. И ако господа из земљорадничког клуба, која су поднели у најбољој намери овај предлог, мисле да би он био користан за сељака, ако би се њихов предлог усвојио, ту би запиштали сељаци, па било они да су слособни или неспособни за војску, јер ,би се на њих навалио читав низ послова, и то најтежих послова. То би оитт били. који би билп изложени прављењу и оправљењу друмова, туцаЈву камена и другим тешким пословима, који би се сви подвукли под режим милитаризације. Дакле таква једна одредба, која' је' потекла у најбољој намери да помогне ту класу сиротиње, таква би се одредба окренула против њих, и само би њима било од штете. А то због- тога, . што критеријум за оценивање способности или неспособности за војну слу.бу лежи у рукама онттх. који данас не мисле нити he ма кад мислити. да раде у интересу раденика и с-иротних сељака. Ми знамо, господо, каква би била ова. ошпта обавеза, која се умеће овде под §. о служењу војске. Олужеље војне службе то је једна служба, која се код-вас крсти за служење отаџбине, као и служење за одржање реда у отаџбини. али која је у стварп и служба за насилно одржање једног поретка. Са таквпм служењем војске ви хсЉете на тај начин да изједначите службу културних радника, радаика н _ а културном пољу са службом радника и сељака на економском пољу, и желите да поредате- тај рад са радом оних, који су -отерани у касарне. Таква одредба је, господо, апсолутно непријемљива. Пз тпх разлога ми против такве одредбе морамо бити. Ми знамо, да је увек до сад бил-о и да he увек бити ' злоупотреба при одређивању .способних и неспоеобних за војску. Али из ове одредбе мп видимо,да би те злоупотребе биле два пута веће, кад би