Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

ХХХШ. седница. 16. марта-1921. године.

75

комисија рекрутна решавајући о једном газди, који има да плати, na га питали ohe ли он да служи војску или nehe, na кад би казао, да не he, да може да плати, онда се та комисија не he дуго да мисли, него he таквога газду да ослободи бд служења војске. II ту чак један лекар потпуно исправан не he дуго да с® предомишљава, већ he таквога једнога човека ослободити, да иде у неспособне за војску на he да га гурне за неки други посо. Наше је мишљеље, да би се у тој богатој класи страшно повећао број несп-особнпх. јер.за те је људе много лакше да одседе у канцеларији, или да држе предавања или конференције на селима, него да служе војску. Ето господо, так.ва би корист била од овакве је-дне одредбе. Најзад, који треба да буде тај, који he правично 'одредити расподелу обавезе рада? На радничкој класи, на сироте сељаке, на сиротиљу. београдску илл варотку уопште, на сваки начин пашће најтежи терети и најгрубљи терети. To he бити нова форма ропства. То би биб не кулук, него ропство. А за гослоду и за мене, кбји би отишаб и.одржао неколико предавања, то не би било роѕство, него би можда било n задовољствб. То није једна општа обавеза рада, већ напротнв, сигурно је, да би се само класни богати капиталисти на такву рада упућивали. Због тога, госпбдо, ја сматрам, да из бВбга параграфа може да изађе један читав низ злбупотреба, нових неправда и нрвога ропства, и с тога би било врло опасно примити га, .па би и у интересу сељачкбга сталежа, који госпбда сељаци представљају, било да они сами тај предлог повуку, јер he им читав један низ опасности, које дбђу, пбказати, да су у доброј намери доиели један члан, један параграф, који је пјкодио баш онима,'који су га донс.пг. Пбдпредседник Јурај Деметровић: Има реч г. Мате Дринковић. Др. Мате Дринковић:' Ja такође хвалим добру наѕеру г. Аврамовића. Оно што је он мислио, односно његова странка кад су-овај члан унели бвде, то je збиља хвале вредно. У томе правцу ja не hy да идем даље и нећу критиковати. Али, госзодб твихова намера.на овакав начин не би се могла испунити. Зло би било за онај народ. кад би војничка служба дизала његов било економски билб морални ниво, ја мислим, да то странка неће моћи постићн. У осталом, ја сам хтео само упбзорити на. немогућћност овога параграфа. У одељку о војсци ви сте примили и овај став: »Колико he се војске држати под заставом,- одређује се сваке године прорачуном будетом«. То значи, да народно заступство има одлучивати б броју војника, који имају да служе и то од оних способних, који- су узети. А да ли he дбћи дан a ja се уфам, да he доћи да ћемо одлучити, да се држи мали број војника под. заставу, "зато што је и данас јбш терет на држави огроман. Управо данас су највећи терети. Народлозаступство не би било слободно одлучивати, колико he војника служити годишље, него би по овоме члану 4. морали да служе сви не само спосббии него ii неспосббни, а то би био ужасатв терет за државу. па сам због тих разлога и ја томе противан. (Љуба 'Давидовић: Неспособни не иду у војску, али кад би били тгримљени у војску, трошило би се још за издржавање њихово). Трошак, који би се подносио 'за њих, био би исто тако велик каб и за све друге војнике, и овим чланом били би присиљени

да војска буде трајна у нас, јер би и ови неспособни дошли у број војника тако, да бисмо увек били у мобилизацији, а ја мислим, да то не иде. Потпредседник Јурај Деметровић: Госпбдо, прелазимо на гласање о овоме члану. Господа, која. су за бвај члан, неќа изволе седети, а господа, која су против, нека изволе устати. (Већина седи). Констатујем, да је овај члан примљен. Прелазимо на четврти члан. Молим г. секре. тара, да изволи прочитати члан 4. Секретар Милан Бошковић чита члан 4. који гласи: »Слобода 'договора у привредним однбсима' признаје се у границама закона«. Потпредседник Јурај Деметровић: Има реч г, Др. Јанко Шимрак. Др. Јанко Шимрак: Чини ми се, да сам чуо, да овај члан гласи овако: »Слобода договора у привредним односима признаје се у. границама закона«. Господо, овај члан овако, како је стилизован, може довести не само до великих неспоразумака него унети у наш привредниживот највеће потешкоће зато, јер он у овој својој стилизацији изравно подупире капиталисте против радног народа. Ја мислим, да овим: »У границама закона« није ништа казано, као што није ништа казано код слободе штампе: »Штампа је слободна у. границама закона«. Кад се каже: слобода договарања у привредним односима признаје се у границама за.кона, онда тај закон може, као што je и досад рађено, да даде потпуну слободу удруживања великих нндустрија у картеле и трустове, да им даде потпуно слободне руке, да могу на -овај начин цене живежним намирницама и ономе, што је сиромашном раднику u сељаку најпотребније, дизати, како хоће. Ево само примера ради да наведем нешто конкретно. Цријеп или опека је стајала 800 круна, пре но што су се у Љубљани индустријалци удружили у картел. a кад су се удружили, онда je од онога Baca цријеп поскупио на 1500 круна и то-у садање доба, гђе ми сви осећамо вели-ку потребу овог грађевног материјала. Као што је на овом пољу, тако је и на сваком другом. Аоќ ви господо моја, овај члан овако примите, даћете потпуну слободу удруживања капиталистима у трустове и картеле за уништење раднога народа. Ми мислимо с тога, да би се у овом члану морао учинити овај додатак: »У колико се не прбтиви друштвеним интересима«. Дакле свака она слобода договарања у привредним односима има се забранити, ако-се она противи општим друштвеним интересима. Ми мислимо, да би се на овај начин мбгло запречити израбљивање сељачког и осталога радног нарбда и ради тога ја стављам-предлбг да се брише »у границама закона« а у место тога да се метне »у кблико се не противи •друштвеним интересима«. Молим. да’ се стави свај иредлог на гласање. Потпредседник Јурај ДеметровиТј: Има реч Др. Жарко Миладиновић. Др. Жарко Миладиновић: Овај додатак, који износи господин Шимрак, не ќаже ништа, неће значити ншцта a нарочито то не ће значити ништа, кад се у Устав унесе. Што значи то друштвени интереси? То је тако разтегљив појам, да закснодавац не he бити ништа везан. Законодавац може друштвене интересе друкчије схватити него штс мисли предлагач и него што би ми бстали мислили, кад би тај предлог прихватили. Ја држим дакле, да др. Шимрак ништа боље није pelo *